2013

2012

2011

2010

2009

2008

Pokrovitelj

Film

Knjige o 27. martu

Ostale knjige...

Rehabilitacija

Sahrana na Oplencu

Godišnjica

Novo na sajtu

Dosije: Rehabilitacija kneza Pavla

Uvaženi posetioci,

Pozivamo vas da posetite stranicu posvećenu rehabilitaciji kneza Pavla, u okviru koje smo objedinili sve do sada objavljene sadržaje o ovom značajnom događaju.

Osim dve zvanične presude, jedne o proglašenju kneza Pavla ratnim zločincem, i one o njegovoj potpunoj rehabilitaciji, na ovoj lokaciji možete pronaći i više informacija o inicijativi dnevnog lista Press da se neka od beogradskih ulica nazove Kneževim imenom.

Pored toga, "dosijeom" je obuhvaćen i feljton o životu kneza Pavla Karađorđevića koji potpisuje istoričar i književnik Miodrag Janković, urednik sajta "27. mart". Dnevni list "Večernje novosti" objavljuje skraćenu verziju ovih tekstova od 20. decembra 2011. godine, a na našem sajtu možete pročitati tekstove gospodina Jankovića u izvornom obliku.

PRESS pokrenuo akciju da jedna od beogradskih ulica ponese ime kneza Pavla

Kako Press navodi u tekstu “Kneginja Jelisaveta prva potpisala našu inicijativu” (20.12.2011.), Princeza smatra da je ova akcija od velikog značaja i za samu Srbiju:

- Ideja vašeg lista je vrlo lepa i mnogo mi znači. Kada se to desi, i neka ulica, trg ili park ponese ime mog oca, biće to početak nove ere za sve nas. Time ćemo pokazati da smo spremni da se suočimo sa istinom i da raščistimo sa svim glupostima iz prošlosti. Meni lično to izgleda kao izlazak iz dubokog, dugogodišnjeg mraka i sada konačno možemo da se pogledamo kao ljudi. (…) Naši političari će uvideti da to nije protiv njih, već za njih i sa njima. Samo tako možemo da idemo dalje i da promovišemo Srbiju u najboljem svetlu.

Press-ovu ideju podržali su i stručna javnost, istoričari, pravnici, profesori, sociolozi, književnici… Istoričar Miodrag Janković, urednik sajta “27. mart”, kaže da Beograd najviše duguje knezu Pavlu, jer su najlepše građevine i institucije koje su ostale posle silnih borbi podignute za vreme njegove vladavine.

- Rehabilitacijom kneza Pavla Srbija polako počinje da se vraća u ravnotežu. Kada bi knez Pavle dobio svoju ulicu u Beogradu to bi značilo da mi sami sebe uspravljamo, a samo je uspravan čovek dostojan da ima državu. Mi se na taj način vraćamo u samosvojstvo i borimo se da povratimo naš srpski identitet.

U autorskom tekstu pod naslovom “U svetskoj umetnosti ostavio termin ‘Beograd tridesetih’”, objavljenom u Press-u 17. decembra 2011. godine, Miodrag Janković ističe:

- U vremenu dok je prvi namesnik bio knez Pavle, Beograd je dobio sajmište. Otvaranje Prvog beogradskog sajma bilo je 11. septembra 1937. Druga faza izgradnje završena je 1938. otvaranjem Turskog i Nemačkog paviljona. Pančevački most, jedini most preko Dunava na teritoriji Beograda, pušten je u saobraćaj 1935. godine i nosio je ime kralja Petra Drugog. Izgrađeni su tereni za golf u Košutnjaku. Završena je Skupština, zgrada Pošte, najlepše beogradske zgrade nikle su u to vreme kada se u svetu pričalo o stilu „Beograd tridesetih”. Održavane su auto i moto-trke oko Kalemegdana, a poslednji grand pri Formule 1 odigrao se 3. septembra 1939. privukavši više desetina hiljada posetilaca. Podignut je veliki broj novih kuća, Beograd je dobio niz novih ulica, a pravljeni su i planovi da se na prostoru današnjeg Novog Beograda izgradi elitna stambena četvrt ispresecana kanalima. Najvrednije što je knez Pavle ostavio srpskom narodu spada u red duhovnih vrednosti. Životi ljudi i perenitet srpske države važniji su od svakog ličnog interesa i ubeđenja. To mora imati na umu onaj koji je izabran da vlada. Knez Pavle je svojim životom dao primer i u stradanju je ostao uspravan i do kraja dosledan.

PRESS: Intervju s kneginjom Jelisavetom povodom rehabilitacije kneza Pavla

Dnevni list “Press” je u svom broju od 16. decembra 2011. godine objavio tekst pod naslovom “Neću se smiriti dok oca ne sahranim na Oplencu” – intervju s princezom Jelisavetom. Povod za razgovor Princeze i novinarke Violete Nedeljković bila je presuda Višeg suda u Beogradu, kojom je Nj.K.V. knez Pavle Karađorđević rehabilitovan posle gotovo 70 godina.

“Kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, juče nije mogla da zadrži suze, presrećna što je posle sedam decenija skinuta etiketa ratnog zločinca sa imena njenog oca.

Ona u intervjuu za Press priznaje da ima još samo jednu veliku želju – da kneza Pavla sahrani na Oplencu.

Kako ste se osećali kada ste čuli vest da je vaš otac rehabilitovan?
- Bilo je to kao da je odjednom odleteo neki ogroman teret. Oblak koji je ispario posle 70 godina. Bilo je jako teško živeti u senci laži i neprijatnosti. I uvek mi je teško zbog njega, pošto je on bio potpuno nevin. Nije bio ni lopov, ni komunista, ni fašista, nego pošten čovek koji je hteo da spase svoj narod.

Šta mislite, da je vaš otac poživeo da čuje ovu vest, kako bi reagovao?
- On verovatno u to ne bi poverovao u početku, ali sigurna sam da bi bio vrlo dirnut, isto kao i ja.

Da li se knez Pavle potajno nadao da će jednog dana biti rehabilitovan?
- Ne! Ja sam optimista kao osoba, on je više bio pesimista. On bi rekao: „Ne možeš nikada da ideš nazad, to je gotovo zauvek. Ne možeš ni da zamisliš da možeš da se vratiš u svoju zemlju.” Meni je to uvek bila opsesija i kažem – zašto, ja sam ovde rođena, moram da se vratim u Srbiju. Pokušavala sam na svaki način da se vratim i uspela sam. Ja sam došla 1987. godine prvi put iako je to tada još uvek bilo protiv zakona. Ali bila sam uporna.

Kad se sad osvrnete, šta je vama lično i vašoj porodici bilo najteže?
- Svi vas preziru, ne pripadate nigde, imate titulu koja ništa ne vredi, nemate pasoš, nemate državljanstvo, nemate zavičaj, to je strašno teško da hodate kao lutalice čitavog života. Ja sam sada na neki način navikla, ali ne potpuno. Morala sam da se adaptiram da živim svuda, što je na neki način velika prednost, ali mnogo sam time i izgubila.

Da li se knez ikada pokajao zbog svoje odluke koja ga je skupo koštala?
- On se nije pokajao pošto je znao da nije imao drugog izbora, ali je njemu bilo najviše žao što Englezi nisu to razumeli, oni su nas izdali. I sada me interesuje da vidim njihovu reakciju, šta će da kažu kada čuju da je moj otac rehabilitovan.

Koje su prve slike koje vam prolaze kroz glavu kad pomislite na oca?
- Na dvoru, kad sam bila dete, i pre nego što je umro u bolnici u Parizu, teški dani u Africi kad nismo imali sredstava za život. Sada čitam šta neki kažu… To me strašno iznervira. Treba da čitaju našu knjigu „Istina o 27. martu” da bi i znali istinu. To je sada neophodno. I moram da ih sahranim na Oplencu. (…)”

Posetite sajt dnevnog lista “Press” i pročitajte intervju s kneginjom Jelisavetom u celini.

Knez Pavle Karađorđević konačno rehabilitovan

Nj.K.V. princeza Jelisaveta Karađorđević smatra da je ovom presudom završena dugogodišnja borba za ispravljanje istorijske nepravde prema knezu Pavlu, a novinarima dnevnog lista “Press” rekla je: “Mnogo sam srećna. Znam da i moj otac to negde oseća. I zato mi je, u isto vreme, i mnogo teško jer znam koliko je on patio zbog toga što je sve što ima dao svojoj zemlji, a tako mu se vratilo. Ali, sada mu i Srbija lepšim vraća… I ja znam da će i Srbiji biti bolje”. U izjavi za “Večernje novosti” Kneginja navodi: “Živela sam za ovaj trenutak i nadala mu se. Ne možete ni da zamislite koliko sam srećna što je nepravda prema mome ocu Knezu Pavlu konačno ispravljena. Rešenje o rehabilitaciji još nisam videla, to ću učiniti odmah, u četvrtak. To mi je prvo što ću učiniti. Žao mi je, jedino, što vest on ne može da čuje. Ona bi mu bar malo zalečila patnju i rane, zbog optužbi, koje su ga bolele i pod čijim pritiskom je, posle, završio i svoj život van otadžbine koju je toliko voleo. Zato ću učiniti sve da ga vratim i sahranim u Srbiji. To, posle rehabilitacije, verujem, neće biti tako teško.”

Knez Pavle je prvi predstavnik porodice Karađorđević koji je rehabilitovan pred našim sudovima. Iako ga je ideološki obojena istorija posleratne Jugoslavije predstavljala kao namesnika koji je sklopio pakt sa Hitlerom, istorijska istraživanja i arhivski dokumenti pokazuju da je knez Pavle nastojao da spasi svoj narod velikog stradanja. Prema navodima poništene presude iz 1945. godine, novouspostavljena komunistička vlast teretila je Kneza namesnika da je “po preuzimanju vlasti pogazio Ustav. Da je uzeo celokupnu vlast u svoje ruke i ignorisao narodne predstavnike”, optužen je “za zaključivanje Trojnog pakta čime je doprineo agresivnom ratu sila osovine”, kao i da je “bio zadojen neodoljivom mržnjom prema SSSR”.

Advokatski tim za rehabilitaciju kneza Pavla, predvođen profesorom Oliverom Antićem, u sudskom procesu je dokazao da Knez nije mogao da bude osuđen kao saradnik okupatora i ratni zločinac, pre svega zbog činjenice da iz zemlje proteran posle puča 27. marta 1941., dakle pre početka rata, nakon čega nije imao nikakvog uticaja na dešavanja u ratom zahvaćenoj Jugoslaviji. Dušanka Subotić-Homen, advokat kneginje Jelisavete, za dnevni list “Večernje novosti” izjavila je da je odbrana “i pismenim dokazima potvrdila da potpisivanju Trojnog pakta knez Pavle nije prisustvovao. A nije ni mogao da bude osuđen po zakonu koji je važio u vreme za koje su mu pripisana dela, niti je mogao iz izgnanstva da čini zločine koji su mu stavljeni na teret”. Gospođa Subotić-Homen posebno je ukazala na primer retroaktivne primene propisa: “Deklaracije i propisi, primenjeni na kažnjavanje kneza Pavla, objavljeni su pet godina posle njegovog proterivanja. A jedno od ustavnih načela je da nema retroaktivnosti u primeni propisa. Takođe, po tada važećem Ustavu Srbije u Kraljevini Jugoslaviji, knez Pavle, kao jedan od namesnika nije imao pravo da potpisuje, niti zaključuje Trojni pakt. To je 27.3.1941. godine učinio predsednik Vlade, Dragiša Cvetković.”

Prema njenim rečima, knez Pavle je odlukom iz 1945. godine proglašen zločincem iz ideološko-političkih razloga: “Upravo ova rehabilitacija ne samo da govori o promenama koje se svakodnevno kod nas dešavaju, nego i o ispravkama tako teških nepravdi kao što je ova. (…) Smatram da ovo rešenje ima i istorijski značja. Jer, kad se budu otvorile sve arhive koje su danas još zatvorene, srpski narod će dobiti saznanja do kojih čak i u ovom času ne može da dođe. Ovo je samo još jedan prilog ispravci istorije koju smo učili.”

Profesor Antić za “Press” kaže da – iako je postojala sumnja da su domaći sudovi spremni da donesu presude koje ideološki menjaju pogled na našu istoriju – posle predočenih dokaza drugačija presuda jednostavno nije bila moguća: “Tako nešto bi bio veliki skandal, a te sudije bi bile zapamćene u istoriji da su dva puta ponovile isti zločin. Stvari se više ne mogu kriti pod okriljem nekih državnih komisija i režimski kontrolisanih medija kao što je bilo u Brozovo vreme i takve nepravde više nisu moguće. Knez Pavle je bio jedan od najumnijih Srba koji je doživeo zlu sudbinu i koga je Zapad na čelu sa Velikom Britanijom izdao. Knez je osuđen za najgore delo na svetu koje postoji posle genocida. To je bila politička presuda i oličenje bahatosti tadašnjeg režima. Presuda nije imala utemeljenje ni u činjenicama ni u pravu.”

Istoričar i književnik Miodrag Janković, urednik sajta “27. mart”, ističe da je reč o istorijskoj presudi, kojim se vraća vera u pravdu u Srbiji: “Ovo nije istorijski događaj samo za porodicu kneza Pavla, nego za sve nas. Jer, nije ispravljena nepravda samo prema ličnosti kneza Pavla, već i prema ideji monarhije. Ovo je veliki doprinos otrežnjenju od komunizma kod Srba, jer sada je jedna velika laž sudski utvrđena, ta laž na kojoj su se obrazovale generacije naše dece. Knez Pavle je bio oklevetani državnik koji je pokušao da spase srpski narod od onoga što je usledilo, od ratnih stradanja u Drugom svetskom ratu i genocida u Hrvatskoj. Sada konačno o njegovoj ličnosti možemo da govorimo slobodno i niko više ne može da ne veruje da je to čovek koji je dao veliku žrtvu ovom narodu”.

Saznajte više…