2013

2012

2011

2010

2009

2008

Pokrovitelj

Film

Knjige o 27. martu

Ostale knjige...

Rehabilitacija

Sahrana na Oplencu

Godišnjica

Novo na sajtu

U Parlamentu otvorena izložba o kraljevskim namesnicima

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Nebojša Stefanović otvorio je izložbu "Kraljevski namesnici (1934-1941)" u centralnom holu Doma Narodne skupštine u četvrtak, 12. septembra 2013. godine. Izložbom su prikazani Kraljevsko namesništvo i istorijske ličnosti koje su ga sačinjavale – knez Pavle Karađorđević, dr Radenko Stanković i dr Ivo Perović - koji su vladali u ime maloletnog kralja Petra II Karađorđevića u periodu od 1934. do 1941. godine.

Predsednik Skupštine dr Nebojša Stefanović je ovom prilikom rekao da izložba "Kraljevski namesnici" predstavlja pravu priliku da se pokaže poštovanje prema prošlosti i da se ona sagleda bez predrasuda, istakavši da je ovo "način da poštujemo tradiciju i istoriju našeg naroda i sa istorijske distance sagledamo ulogu koju je namesnička vlada imala". Naglasivši da bi izložba trebalo da približi jednu epohu i savremenike burnih istorijskih događaja koji se protežu od ubistva suverena do početka Drugog svetskog rata, predsednik Parlamenta je poručio: "Prošle su decenije, čitava epoha, predmeti iz svakodnevne upotrebe koji su pred nama danas predstavljaju istorijske eksponate. Osude, nerazumevanje, zamenjuje zaborav odnosno istorijska distanca. Međutim, nijednog dela istorije se ne treba odricati."

Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, izrazio je zadovoljstvo što baš iz Novog Sada – grada koji predstavlja viševekovni epicentar srpske kulture – u glavni grad Srbije dolazi veličanstvena izložba posvećena značajnom istorijskom periodu: "Ovom izložbom svakako doprinosimo bližem razumevanju međuratnog perioda naše istorije, ali je možda još važnije što ističemo značaj uloge pojedinca u vremenu koje je prethodilo ratnim zbivanjima. Time ukazujemo poštovanje ne samo prema jednom istorijskom razdoblju, već i prema onima koji su ostavili dubok trag u srpskoj istoriji."

Svečanom otvaranju izložbe "Kraljevski namesnici" prisustvovala je i Njeno Kraljevsko Visočanstvo kneginja Jelisaveta Karađorđević, kćerka kneza Pavla, koja se najpre zahvalila autorki i organizatorima izložbe, a zatim osvrnula na teške istorijske okolnosti u kojima je Kraljevsko namesništvo obavljalo svoju dužnost:

"Želim da sa svima vama podelim svoju veliku radost: pod kupolom srpske Narodne skupštine, u Domu narodnih poslanika, otvara se, evo, izložba o onome što istorija naziva doba regentstva. Posle ubistva kralja u Marseju, tri regenta su primila odgovornost za državu, ovde su se, 11. oktobra 1934., oni zakleli da će očuvati Jugoslaviju.

Moj otac, knez Pavle i namesnici Stanković i Perović prihvatili su se nemoguće misije. Trebalo je očuvati integralno jugoslovenstvo kralja Aleksandra i ostvariti neutralnost zemlje u Evropi, usred ludačkih urlanja nemačkog vođe i njegovih pristalica u Trećem rajhu.

I skoro su bili uspeli u tome. Posle započinjanja Drugog svetskog rata Jugoslavija se našla u klještima sila Osovine, bez saveznika, ali i sa neprijateljima unutar svojih granica. Vojno, zemlja se nije mogla braniti. Pod velikim nacističkim pritiskom Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu i veštom diplomatijom tako dobila garancije za svoju neutralnost, u trenutku kad se Nemačka pripremala da napadne Rusiju.

Međutim, neki oficiri, nažalost Srbi, pogazili su svoje zakletve, a neki civili – političari, izdali su otadžbinu. Englezi su puč platili sa 100 000 funti. Jugoslavija je 27. marta 1941.bila uvučena u rat. Moj otac je bio uhapšen i sproveden u Beograd. Vojnom svešteniku je tom prilikom rekao: 'Jadni Srbi, šta će s njima biti?'

Srpski narod je zadesila najveća katastrofa u njegovoj istoriji, velika pogibija, a posle rata još i strahovlada komunista. Moj otac, knez Pavle je umro u izgnanstvu, regenti Stanković i Perović su bili mučeni i umoreni u komunističkom kazamatu.

Ali evo, nema više Jugoslavije koju je naš narod platio hekatombom. Danas se Srbija opet bori da preživi u novim svetskim ratnim vihorima koji prete miru i životima ljudi. Ova izložba je dokaz da Srbija istovremeno traga i za istinom o sebi. Nećemo više biti 'jadni' kada ta istina bude svima jasna.

Vama koji ste svojim radom, znanjem i dobrom voljom omogućili ovaj događaj, svima vama kažem jedno veliko - hvala."

Građani će u okviru manifestacije "Dani evropske baštine", tokom dva vikenda, 21. i 22. septembra, kao i 28. i 29. septembra, imati priliku da uz stručno vođenje obiđu izložbu "Kraljevski namesnici (1934-1941)", uz prethodno prijavljivanje u Turističkoj organizaciji Beograda.

Narodna skupština će takođe omogućiti obilazak postavke i radnim danima u periodu do 5. oktobra, a zainteresovani građani obavezno treba da se prijave na na adresu edukacija@parlament.rs ili putem telefona Grupe za edukaciju (011/3026-273), i to najkasnije jedan dan pre željene posete, kako bi se formirale grupe i odredili termini obilaska.

Kliknite da saznate više informacija o ovom događaju...

Premijerno prikazan dokumentarni film o posthumnom povratku kneza Pavla u otadžbinu

Dokumentarni film “Miris bosiljka”, posvećen polaganju posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića u porodičnu kriptu na Oplencu i istorijskom pomirenju kneza Pavla i srpskog naroda, premijerno je prikazan u punoj Dvorani Jugoslovenske kinoteke u Beogradu u sredu, 27. marta 2013. godine. Datum za prvo prikazivanje ovog filmskog ostvarenja, snimljenog u produkciji Fondacije “Milan Đoković”, nije odabran nimalo slučajno: reč je o danu u kome je navršena 72. godišnjica od demonstracija i puča koji su kneza Pavla i njegovu porodicu oterali u izgnanstvo, a Kraljevinu Jugoslaviju gurnuli u stradanja II Svetskog rata.

Knez Pavle se za života nije vratio u svoju otažbinu, ali je kneginja Jelisaveta punih 25 godina nastojala da skine ljagu sa njegovog imena: prikupljala je dokumenta po arhivama, inicirala pisanje o 27. martu, neumorno radila na pravednom vrednovanju uloge kneza Pavla u istoriji Srbije XX veka, što je krajem 2011. godine ishodovalo sudskom rehabilitacijom Kneza i poništavanjem odluke iz 1945. godine kojom je proglašen ratnim zločincem. Nedugo potom, posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole ekshumirani su sa groblja u Švajcarskoj, preneti u Srbiju i 6. oktobra 2012. godine, uz najviše državne počasti, sahranjeni na Oplencu, što je zabeleženo i filmom Fondacije “Milan Đoković”.

Svečanom prikazivanju filma “Miris bosiljka” prisustvovali su: NJ.K.V. kneginja Jelisaveta Karađorđević, NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević, princeza Katarina i prinčevi Petar i Filip, Njegovo preosveštenstvo episkop remezijanski g. Andrej, Protojerej-stavrofor Petar Lukić, starešina Saborne crkve u Beogradu, predstavnici Vlade Republike Srbije, Vojske i Žandarmerije, članovi diplomatskog kora, kao i brojne ličnosti iz javnog i kulturnog života Srbije.

Kliknite da saznate više o ovom događaju...

Fukara

Neopozivom sudskom odlukom Knez Pavle je rehabilitovan i njegovi zemni ostaci su preneseni iz Švajcarske i sahranjeni na Oplencu uz najviše državne počasti. Pravda je zadovoljena, beli srpski Knez je ušao u legendu, u mit, da počiva pod lonom velikog vožda srpskog – besmrtnog Karađorđa.

Povratak Kneza Pavla među Srbe prvi je istinski čin dekomunizacije našeg društva, prvi od kako je umro jugoslovenski diktator Josip Broz. Simbolično, u Srbiju se vratila uzvišenost vredna priznanja i poštovanja. Ono što je filozof ruske rekonkiste Ivan Iljin nazvao "ideja ranga".

I gle, u trenutku možda najtužnijem u našoj istoriji, dok je na snazi opaka austro-ugarsko-nemačka naredba Serbia Delenda Est, Knez Pavle je sa nama kako bi nam pomogao da osnažimo svoj duh, da sačuvamo snagu za dan kada ćemo slobodni i vedri svi pod svoju zastavu. On nam je primer kako se žrtvuje za otadžbinu, kako se podnosi bol od poraza, i kako se kali vernost. I da je imao kakav greh taj prefinjeni aristokrata, da se kojim slučajem ogrešio o Srbe, samožrtvom se oslobodio od toga tereta.

Od njegove sahrane u kripti crkve Svetoga Đorđa, započele su i kritike. Prvi su se oglasili istoričari odgojeni pod Brozovim šinjelom koji za sebe misle da su "patriotske snage". Ne, dakle, rodoljubi, čija bi deviza trebalo da bude služim Srbiji a odgovaram Bogu, već "patriote" jakobinske provinciencije. Otuda, biće mnogo lakše za razumevanje ako ih nazovemo robespjerovcima. Oni su proizvod faustovske Evrope, a kod nas su se decenijama odlikovali falsifikovanjem istorije, hvaljenjem beščašća, udvorištva i represije.

Potomci boljševika, komunista i naših tzv. socijalista, svi do jednog marksisti nekad javni, a sad prikriveni, oni i dalje propovedaju levi totalitarizam. Naročito su glasni kad teoretišu o jednakosti, ne prezajući ni od najbestidnije populističke frazeologije. Preziru superiorne ličnosti i zato su uvek spremni da Kneza Pavla ismevaju, kritikuju, ukaljaju intrigom ili klevetom. Njihova duhovna kolevka je Francuska revolucija, koju objašnjavaju kao "pomirenje filozofije i naroda". Svoju ratobornu banalnost, svoju žudnju za sveopštim poniženjem licemerno pravdaju borbom za čoveka, a pritom su sasvim ravnodušni za ljudske patnje koje je prouzrokovala i još uzrokuje posle više od dva veka Robespjerova zločinačka doktrina.

U bivšem režimu oni su bili "elita", došla "odozdo", oni su dominirali na Univerzitetu, u svim vidovima života nacije, bili su sve i svja. Te ljude sa velikim pretenzijama, te pohlepne karijeriste odlikovala je zavist, potreba za osvetom i obračunima. Dostojevski ih je valjano predstavio u Zlim dusima a oni su se odvažili u činjenju zlodela bez i najmanjeg osećanja stida. Zato, kako kaže Iljin "već nije lako razlikovati čoveka od zveri, partiju od bande, parlamentarca od korupcionaša, narod od gomile".

Naši se egalitaristi grčevito drže svojih katedri, svoje zavisti i doktrine. Rehabilitacija Kneza Pavla je za njih bila više od poraza, nešto kao velika uvreda "zdravim snagama" i "velikom idealu". Odmah su počeli da negiraju odluku suda, da podmeću glasine o "političkoj odluci" i da drsko propovedaju svoje viđenje istorije koja je, tobože, oskrnavljena. Njih ne možete razuveriti ni dokumentima, ni analizama, ni svedočenjima. Na Univerzitetu oni nastavljaju da predaju istoriju kao da je to religiozni čin, i kao što je nekad postojala marksistička politička ekonomija, tako se i sad uči politizovana istorija levičara. To je ona polunauka koja je slavila "sedam ofanziva", ali nije bila glasna samo kod nas, već je carovala na svim fakultetima u faustovskoj Evropi. Robespjerovci i danas ne prestaju da dokazuju svoje pravo na budućnost čoveka i dalje rade kako bi se zavist omasovila i uspostavio surovi poredak DONJOPOLOVIČARA.

Ni malo nije čudno što su barjaktari omraze na Kneza Pavla istoričari, najpre Brozovi falsifikatori, a sad revizionisti. Nedavno se oglasio i jedan istoričar umetnosti, poznati mrzitelj Kneza Pavla. On tvrdi da je Knez Pavle bio beznačajan mecena, da je za svoj Muzej savremene umetnosti dobio od nekih dokonih engleskih baba jedva nekoliko slika od nepoznatih autora, da ni Muzej kneza Pavla nije bio bog zna šta i da je, istina, poklonio neke slike domaćih autora, ali samo zato što mu je Milan Kašanin pomogao da izabere i kupi šta je valjalo. Napokon, izrekao je taj "napredni intelektualac", "sve što je poklonio Knez Pavle je kupio od narodnih para"! Evo, ne može biti bolji primer zavisti i tvrdoglave mržnje. Za takve ostrašćene robespjerovce spasa nema. Kad im se prohte, zaklanjaju svoju razuzdanost iza jedne tako blistave pojave u našoj kulturi kao što je bio Milan Kašanin. Sa zavidljivcima se ne polemiše, ali samo spominjanje imena Milana Kašanina dobar je povod da se podsetimo jednog njegovog pisma Knezu Pavlu:

"Beograd, 16. IV 1939.

Vaše kraljevsko visočanstvo,

Istinski sam srećan što Vam se svidela knjiga o našoj umetnosti. Dozvolite da Vam toplo blagodarim na laskavom mišljenju i pismu koje me je tako prijatno iznenadilo. Vaša pohvala, visočanstvo, to je najveće priznanje koje sam mogao dobiti, i najveće ohrabrenje za dalji moj rad, jer ni do čijeg mišljenja na svetu ne držim koliko do Vašeg.

Znam da ste sada u velikom poslu i da Vas ne mogu viđati onako često kao ranije. Ali isto onako želim i isto onako verujem da će sve Vaše brige i napori dovesti do uspeha. Naš svet je sav zabrinut, ali niko nije malodušan.

Ja bezgranično verujem u srpski narod, u Srbiju i onoga koji ih sad vodi.

Iskreno odani

M. Kašanin."

Eto kako je pisao Milan Kašanin čoveku kome se divio. Imao je jasno osećanje ranga i bio je istinski gospodin.

U svojoj prelepoj knjizi Slučajna otkrića Kašanin je objavio jedan umetnički esej pod naslovom Kolevka. Našao se u Prizrenu, posetio je ruševine manastira Sveti Arhangeli, zadužbinu cara Dušana u kojoj je nekad bio carev grob. Zapisao je svoje utiske: "...grob je otvoren i iz prazne rake buja kupina i kopriva i bazdi đubrište. Kao što su carstva svugde ista, tako je i fukara svud jednaka".

Fukare svih zemalja teže da se ujedine pa da raskopaju i opogane sve grobove.

Životopis Kneza Pavla je klasična drama. Oni koji zaista žele iscelenje i obnovu našeg naciona ne mogu a da ne budu nadahnuti njegovim primerom. Naši robespjerovci će sigurno imati još otrcanih pokušaja, ali neće moći da naude njegovoj slavi. Knez Pavle će nastaviti da oslobađa od "ideala" Francuske revolucije. A na nama je da sačuvamo ljubav prema istini i da živimo ispunjeni njome.

Miodrag Janković

Pismo kneza Arsena Karađorđevića Njenom Carskom Veličanstvu Mariji Fjodorovnoj, udovici ruskog cara Aleksandra III

Uvaženi posetioci,

Na sajtu "27. mart" objavljujemo pismo NJKV Kneza Arsena Karađorđevića s kraja 1908. godine. Upućeno je udovici ruskog cara Aleksandra III, majci poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, Njenom Carskom Veličanstvu Mariji Fjodorovnoj.

Kopija ovog autografa stigla je u Beograd 31. avgusta 2011. na adresu Kneginje Jelisavete. Ljubazno propratno pismo potpisao je tadašnji ambasador Ruske Federacije njegova ekselencija Aleksandar Konuzin, obavestivši Kneginju da je pismo pronađeno u Državnom arhivu Ruske Federacije.

Knez Arsen je pisao na francuskom i sad je pismo prevedeno i prvi put se objavljuje.

Godina 1908. je bila po mnogo čemu značajna za Srbiju. U avgustu, Austrougarska je opet istakla svoj stav prema Srbima i njihovoj Kraljevini. U Memorandumu barona Musulina rečeno je: SERBIA DELENDA EST - Srbija mora biti uništena. Njena teritorija mora biti podeljena između crno-žute monarhije i Bugarske i naglašeno je da treba podsticati neprijateljstva između Albanaca i Srba.

U septembru Austrougarska je objavila aneksiju Bosne i Hercegovine. Za 52 miliona kruna u zlatu Austrija je od Turske kupila pravo vladavine nad Bosnom i Hercegovinom.

Dragutin Dimitrijević – Apis je sprečio pokušaj trovanja prestolonaslednika Đorđa. Smišljena je nova zavera protiv naslednika srpskog prestola i ona će uspeti krajem februara naredne godine (slučaj Kolaković i abdikacija princa Đorđa). Ceo skandal organizovali su Austrijanci želeći da obrukaju dinastiju i unište je. Svrgavanje Karađorđevića organizovao je pukovnik Damnjan Popović, stari zaverenik iz 1903.

U jednoj takvoj, vrlo napetoj situaciji, Knez Arsen je morao da napusti Srbiju. Proslavljeni oficir i dostojan unuk velikog srpskog vožda Karađorđa, morao je opet u egzil.

Kliknite da pročitate tekst pisma kneza Arsena ruskoj carici u celini.

POLITIKA: Knez Pavle sačuvao Hrvatima Istru

Uvaženi posetioci,

Dnevni list "Politika" je u svom broju od 4. novembra 2012. godine objavio tekst "Knez Pavle sačuvao Hrvatima Istru", koji prenosimo na našem sajtu (rubrika "Događaj") uz ljubaznu dozvolu Ivana Miladinovića, autora članka.

Ovom prilikom u istom odeljku objavljujemo još jedan prilog gospodina Miladinovića - tekst pod naslovom "Juriš na Dedinje" (Politika, 8.10.2012.), posvećen političkim progonima stanovništva Jugoslavije nakon završetka Drugog svetskog rata.

Srbija je jasno pokazala da želi istinu o događajima iz svoje istorije

Uvaženi posetioci,

Ljubaznošću redakcije banjalučkog časopisa "Novi Reporter", u prilici smo da na našem sajtu u celini prenesemo intervju s Miodragom Jankovićem, književnikom, istoričarom i urednikom sajta "27. mart", izvorno objavljen u ovom glasilu 24. oktobra 2012. godine.

Tekst nosi naslov "Srbija je jasno pokazala da želi istinu o događajima iz svoje istorije", a ukoliko ste ga propustili u štampanom izdanju "Novog Reportera", možete ga pročitati ovde.

Intervju s Miodragom Jankovićem u "Novom reporteru"

Uvaženi posetioci,

Časopis "Novi reporter" objavio je (br. 502, 24.10.2012.) intervju s Miodragom Jankovićem, književnikom, istoričarom i urednikom sajta "27. mart".

Tekst nosi naslov "Srbija je jasno pokazala da želi istinu o događajima iz svoje istorije", a obuhvata odgovore gospodina Jankovića na pitanja koja se odnose na sahranu kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole, Kneževu ulogu u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji XX veka, kao i na razloge za pokretanje portala "27. mart".

Aktuelni broj časopisa "Novi reporter" možete pronaći na novinskim kioscima do 31. oktobra 2012. godine.

Knez Pavle sahranjen na Oplencu

Uvaženi posetioci,

Posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića položeni su u kriptu crkve Svetog Đorđa na Oplencu u subotu, 6. oktobra 2012. godine, uz najveće državne počasti. Sahrani su prisustvovali samo članovi porodice Karađorđević, a ceremoniji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, članovi porodice Karađorđević, ministri u Vladi Republike Srbije, diplomate, predstavnici SPC, kao i brojni građani. Kovčeg kneza Pavla su u kriptu spustili pripadnici Garde, a kneginje Olge i kneževića Nikole mladići obučeni u šumadijsku nošnju.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je i predsednik Odbora za povratak posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević u Srbiju, izjavio je da će sahranom kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole na Oplencu Srbija skinuti sa leđa deo teškog tereta koji je sama natovarila na sebe: “Danas na Oplencu ispravljamo nepravdu koja je počinjena prema knezu Pavlu, onome koji je doživeo čestu srpsku sudbinu – da bude uvažavan u svetu, a osuđen u svojoj otadžbini. Predajemo njegove mošti svetoj srpskoj zemlji. On će da nađe smirenje pored svojih predaka i potomaka, a nama ostaje da se molimo za njegov večni mir, za spasenje njegove duše, i da radimo predano i danonoćno za mir i prosperitet Srbije koju nam je ostavio, da je čuvamo i očuvamo za naše potomke.”

Predsednik Nikolić je rekao da je ovo veliki dan za Srbiju i da bi svi građani, bez obzira na lična uverenja i verska ubeđenja, trebalo da budu ponosni što odužujemo dug prema precima: “Danas potomcima ukazujemo na jedini put kojim mogu da stignu do samopoštovanja i poštovanja drugih, kojim mogu da postanu dostojni svojih slavnih predaka. Koliko je naroda u svetu koji su imali careve, carice, kraljeve, kraljice, kneževe, kneginje?

Princeza Jelisaveta, kći kneza Pavla Karađorđevića, prisutnima se obratila rečima: “Danas jedna velika nepravda više ne postoji. Jedna velika rana je zatvorena i zahvaljujem predsedniku Srbije što je moj otac ponovo u Srbiji. Živela Srbija!”

Građane ispred Crkve svetog Đorđa na Oplencu pozdravio je i princ Aleksandar Karađorđević, rekavši da ujedinjena porodica odaje poštu povratku kući Njegovog Kraljevskog Visočanstva kneza Pavla: “Siguran sam da bi knez Pavle voleo da vidi porodicu ujedinjenu i iskreno se nadam da će mu se uskoro pridružiti i moj otac kralj Petar, koji još počiva u tuđini.” Princ Aleksandar je naglasio da je reč o istorijskom trenutku ne samo za porodicu Karađorđević, već i za narod i državu: “Iskoristimo današnji tužni i svečani skup da se na odru ovog velikog državnika i rodoljuba svi zajedno pomolimo Bogu za dobro i napredak naše Srbije.”

Sahrani posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole prethodili su sveta liturgija i pomen koje je služio episkop australijsko-novozelandski Irinej. U besedi kojom se obratio prisutnima, vladika Irinej je rekao: “U ovoj istorijskoj zadužbini porodice Doma Karađorđevića, u hramu Svetoga Velikomučenika Georgija okupili smo se danas, da bismo sahranili izvrsnog čoveka slova i slovesnosti, čoveka lepote i umetnosti, čoveka kulture i istinskog renesansnog gospodina, našeg velikog državnika, Kneza Pavla Karađorđevića. (…) Knez Pavle, praunuk slavnog srpskog Vožda, bio je po svemu nesvakidašnja pojava u našoj sredini.(…)

Budući od rane mladosti veliki ljubitelj lepih umetnosti, posebno slikarstva, Knez Pavle je odmah počeo da radi na osnivanju svog muzeja. I početkom 1929. godine, pored Patrijaršije srpske u Beogradu, u konaku Kneginje Ljubice, počeo je sa radom Muzej savremene umetnosti, izuzetno delo ovog velikog zaljubljenika u lepotu. On i njegovi prijatelji iz Evrope, darivali su, prvu takvu instituciju u Srba, mnogim slikama proslavljenih umetnika. (…) Već početkom 1935. godine osnovao je Muzej koji je poneo njegovo ime (u današnjoj zgradi Predsedništva Republike). Taj Muzej, najznačajnija institucija ove vrste u novijoj kulturnoj istoriji srpskog naroda, odmah je postao svetski poznat i priznat je i danas – iako ukinut na surov način (od komunističke vlasti odmah po okončanju rata) i trenutno nepostojeći. Spretno ukrstivši umetnost srpske civilizacije sa najboljim što je pružala evropska umetnost ostao je mit, svetla uspomena, ne samo Beograđana, već i svih sofisticiranih evropskih naroda. Sa njim je Knez Pavle ostavio o sebi spomen, kao što su to nekada činili najbolji srpski vladari – Sveti Nemanjići – graditelja crkava-zadužbina, remek dela srpske civilizacije i kulture. Dovoljno je danas samo pogledati njegovu kolekciju slika u Belom dvoru, pa odmah razumeti kakvim je ukusom za lepo on bio obdaren. Daj Bože da se njegov muzej ponovo otvori i da nam bude izvor, koji će nas sveukupno voditi od lepote do istine! (…)

U nemiru početnih vihora Drugog svetskog rata, na osnovu činjenica i logičkog razmišljanja, uvideo je Knez namesnik da Kraljevina Jugoslavija mora sama, bez ičije pomoći, da uredi svoje odnose sa pretećim svetskim silama. Knez Pavle je bio duboko svestan da njemu lično preti velika opasnost. Ali znao je da se žrtvuje za uzvišeniju stvar. Bio je superiorna ličnost. Sećao se stradanja našeg naroda u toku Prvog svetskog rata i po svaku cenu želeo je da izbegne nove golgote. Raslo je njegovo ubeđenje da nema obzira preko kojih ne bi trebalo preći za spas svoje države i naroda da bi se izbeglo još jedno, nezapamćeno stradanje. I on, kao odani državni poglavar, opredelio se za mir svom narodu i postao je prva žrtva neizbežnog bremena svoje tragične epohe.” Kliknite da pročitate tekst besede vladike Irineja u celini.

Organizacioni odbor Vlade Srbije za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević, kojim je predsedavao Nikolić, 21. septembra 2012. godine je doneo odluku da se na Oplencu sahrane supružnici knez Pavle i knjeginja Olga i njihov sin knežević Nikola. Njihovi posmrtni otaci ekshumirani su 28. septembra sa groblja u Lozani u Švajcarskoj, u prisustvu kneginje Jelisavete, njene dece i ambasadora Srbije u Švajcarskoj. Kovčezi kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole bili su izloženi u Sabornoj crkvi u Beogradu u četvrtak, 4. oktobra, i u petak, 5. oktobra 2012. godine, a liturgiju je služio patrijarh Irinej, koji je u svom obraćanju poručio da je posle sedam decenija “ispravljena istorijska nepravda prema knezu koji je bio veliki patriota”.

Knez Pavle konačno na Oplencu

Uvaženi posetioci,

Posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića biće izloženi u Sabornoj crkvi u Beogradu u četvrtak, 4. oktobra, i u petak, 5. oktobra 2012. godine. Nakon toga će biti prebačeni u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, gde će biti sahranjeni u subotu, 6. oktobra 2012., uz najveće državne počasti.

Sahrani će prisustvovati državni vrh Srbije, ugledne javne ličnosti i brojne ličnosti iz inostranstva. Kneginja Jelisaveta u razgovoru za dnevni list Press ističe: "To što će moji roditelji i brat biti sahranjeni na Oplencu predstavlja moj najveći podvig od povratka u Srbiju. Moj otac je vitez, mučenik i heroj, a ne izdajnik, kako se ovde o njemu godinama učilo. Ova sahrana je potvrda da njegov narod želi da on bude u svojoj zemlji."

Posmrtni otaci kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole ekshumirani su 28. septembra sa groblja u Lozani u Švajcarskoj, u prisustvu kneginje Jelisavete, njene dece i ambasadora Srbije u Švajcarskoj.

Miodrag Janković, književnik, istoričar i urednik sajta "27. mart", u tekstu "Pohvala knezu" (Press, 30.10.2012.) piše: "Nema u srpskoj istoriji ličnosti koja se s njim može uporediti. Blagorodnijeg kneza nismo imali. Ni lepšeg, ni otmenijeg, ni učenijeg, ni tragičnijeg. U njemu je živela srpsko-ruska duša: ono najbolje što je krasilo rasno rusko plemstvo i najvrednije što je dala loza velikog srpskog vožda. Knez je bio istančani evropejac i anglofil, ali srbocentričan. Duboko svestan svoga porekla, imao je snažan osećaj odgovornosti i kao prvi namesnik mučio se pred svaku važniju odluku. I dok je u mladosti, kako je zapisao Pol Moran, bio bledog lika, kao kamelija u butonijeri njegovog fraka, tako je kao vladar često imao sivu boju lica i pogled isposnika. U doba regentstva čak i oni misleći Srbi su davali prednost intuitivcima u politici, a kneza su ogovarali da je odrođen i nadmen. Nije imao kome da se poveri, pa je radije vodio neme razgovore sa velikim umetnicima čije slike su krasile njegove odaje. Kao nekada Pol Sezan, koji je svoje tajne i zebnje poveravao staroj maslini u dnu svoga vrta, tako je knez razgovarao sa Pusenom, El Grekom, Veronezeom... U vrtlogu vremena, dok se u Evropi pripremao snovi rat, usamljen na kormilu državnog broda, knez je pokušavao da izbegne sečiva crnih talasa i podmukle hridine u buri, znajući da se nesreće ne mogu izbeći, ali se mogu savlađivati. Vladavinu je smatrao pre svega kao obavezu pred sobom. Bio je duboko svestan koliko je skupo plaćena naša sloboda i koliko su dragoceni srpski životi."

Saznajte više na stranici "Sahrana na Oplencu"...

Monografija "Muzej kneza Pavla" - promocija izdanja na engleskom jeziku

Uvaženi posetioci,

Iz štampe je izašla monografija "Muzej kneza Pavla" na engleskom jeziku, a ovo kapitalno izdanje biće svečano promovisano u Narodnom muzeju u Beogradu, u sredu, 11. aprila 2012. godine, u 18 h.

Monografska publikacija "Muzej kneza Pavla" izvorno se pojavila u izdanju Narodnog muzeja još 2009. godine. Knjiga svedoči o istorijatu i ogromnom kulturnom značaju Muzeja kneza Pavla, kao i o ulozi kneza Pavla Karađorđevića u osnivanju ove institucije, sakupljanju i organizovanju njenog umetničkog blaga i ucrtavanja Beograda i Kraljevine Jugoslavije na mape moderne umetnosti i kulture Evrope i sveta.

Monografija Muzej kneza Pavla rezultat je višegodišnjeg istraživanja brojnih stručnjaka, poznavaoca istorijskih i kulturnih prilika koje su oblikovale život Muzeja. Posebnu vrednost knjige predstavlja objavljivanje do sada nedostupnih arhivskih materijala i dokumentacije, kao i fotografija iz privatnih kolekcija. Monografija je izdata zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije.

Knjiga je veoma bogato ilustrovana reprodukcijama umetničkih dela u punom koloru i do sada neobjavljenim fotografijama i arhivskim dokumentima. Svojim likovnim i grafičkim uređenjem i izuzetno kvalitetnom štampom, ovo delo stoji rame uz rame sa najlepšim svetskim izdavačkim poduhvatima.