2013

2012

2011

2010

2009

2008

Pokrovitelj

Film

Knjige o 27. martu

Ostale knjige...

Rehabilitacija

Sahrana na Oplencu

Godišnjica

Novo na sajtu

Intervju s Miodragom Jankovićem u "Novom reporteru"

Uvaženi posetioci,

Časopis "Novi reporter" objavio je (br. 502, 24.10.2012.) intervju s Miodragom Jankovićem, književnikom, istoričarom i urednikom sajta "27. mart".

Tekst nosi naslov "Srbija je jasno pokazala da želi istinu o događajima iz svoje istorije", a obuhvata odgovore gospodina Jankovića na pitanja koja se odnose na sahranu kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole, Kneževu ulogu u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji XX veka, kao i na razloge za pokretanje portala "27. mart".

Aktuelni broj časopisa "Novi reporter" možete pronaći na novinskim kioscima do 31. oktobra 2012. godine.

Knez Pavle sahranjen na Oplencu

Uvaženi posetioci,

Posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića položeni su u kriptu crkve Svetog Đorđa na Oplencu u subotu, 6. oktobra 2012. godine, uz najveće državne počasti. Sahrani su prisustvovali samo članovi porodice Karađorđević, a ceremoniji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, članovi porodice Karađorđević, ministri u Vladi Republike Srbije, diplomate, predstavnici SPC, kao i brojni građani. Kovčeg kneza Pavla su u kriptu spustili pripadnici Garde, a kneginje Olge i kneževića Nikole mladići obučeni u šumadijsku nošnju.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je i predsednik Odbora za povratak posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević u Srbiju, izjavio je da će sahranom kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole na Oplencu Srbija skinuti sa leđa deo teškog tereta koji je sama natovarila na sebe: “Danas na Oplencu ispravljamo nepravdu koja je počinjena prema knezu Pavlu, onome koji je doživeo čestu srpsku sudbinu – da bude uvažavan u svetu, a osuđen u svojoj otadžbini. Predajemo njegove mošti svetoj srpskoj zemlji. On će da nađe smirenje pored svojih predaka i potomaka, a nama ostaje da se molimo za njegov večni mir, za spasenje njegove duše, i da radimo predano i danonoćno za mir i prosperitet Srbije koju nam je ostavio, da je čuvamo i očuvamo za naše potomke.”

Predsednik Nikolić je rekao da je ovo veliki dan za Srbiju i da bi svi građani, bez obzira na lična uverenja i verska ubeđenja, trebalo da budu ponosni što odužujemo dug prema precima: “Danas potomcima ukazujemo na jedini put kojim mogu da stignu do samopoštovanja i poštovanja drugih, kojim mogu da postanu dostojni svojih slavnih predaka. Koliko je naroda u svetu koji su imali careve, carice, kraljeve, kraljice, kneževe, kneginje?

Princeza Jelisaveta, kći kneza Pavla Karađorđevića, prisutnima se obratila rečima: “Danas jedna velika nepravda više ne postoji. Jedna velika rana je zatvorena i zahvaljujem predsedniku Srbije što je moj otac ponovo u Srbiji. Živela Srbija!”

Građane ispred Crkve svetog Đorđa na Oplencu pozdravio je i princ Aleksandar Karađorđević, rekavši da ujedinjena porodica odaje poštu povratku kući Njegovog Kraljevskog Visočanstva kneza Pavla: “Siguran sam da bi knez Pavle voleo da vidi porodicu ujedinjenu i iskreno se nadam da će mu se uskoro pridružiti i moj otac kralj Petar, koji još počiva u tuđini.” Princ Aleksandar je naglasio da je reč o istorijskom trenutku ne samo za porodicu Karađorđević, već i za narod i državu: “Iskoristimo današnji tužni i svečani skup da se na odru ovog velikog državnika i rodoljuba svi zajedno pomolimo Bogu za dobro i napredak naše Srbije.”

Sahrani posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole prethodili su sveta liturgija i pomen koje je služio episkop australijsko-novozelandski Irinej. U besedi kojom se obratio prisutnima, vladika Irinej je rekao: “U ovoj istorijskoj zadužbini porodice Doma Karađorđevića, u hramu Svetoga Velikomučenika Georgija okupili smo se danas, da bismo sahranili izvrsnog čoveka slova i slovesnosti, čoveka lepote i umetnosti, čoveka kulture i istinskog renesansnog gospodina, našeg velikog državnika, Kneza Pavla Karađorđevića. (…) Knez Pavle, praunuk slavnog srpskog Vožda, bio je po svemu nesvakidašnja pojava u našoj sredini.(…)

Budući od rane mladosti veliki ljubitelj lepih umetnosti, posebno slikarstva, Knez Pavle je odmah počeo da radi na osnivanju svog muzeja. I početkom 1929. godine, pored Patrijaršije srpske u Beogradu, u konaku Kneginje Ljubice, počeo je sa radom Muzej savremene umetnosti, izuzetno delo ovog velikog zaljubljenika u lepotu. On i njegovi prijatelji iz Evrope, darivali su, prvu takvu instituciju u Srba, mnogim slikama proslavljenih umetnika. (…) Već početkom 1935. godine osnovao je Muzej koji je poneo njegovo ime (u današnjoj zgradi Predsedništva Republike). Taj Muzej, najznačajnija institucija ove vrste u novijoj kulturnoj istoriji srpskog naroda, odmah je postao svetski poznat i priznat je i danas – iako ukinut na surov način (od komunističke vlasti odmah po okončanju rata) i trenutno nepostojeći. Spretno ukrstivši umetnost srpske civilizacije sa najboljim što je pružala evropska umetnost ostao je mit, svetla uspomena, ne samo Beograđana, već i svih sofisticiranih evropskih naroda. Sa njim je Knez Pavle ostavio o sebi spomen, kao što su to nekada činili najbolji srpski vladari – Sveti Nemanjići – graditelja crkava-zadužbina, remek dela srpske civilizacije i kulture. Dovoljno je danas samo pogledati njegovu kolekciju slika u Belom dvoru, pa odmah razumeti kakvim je ukusom za lepo on bio obdaren. Daj Bože da se njegov muzej ponovo otvori i da nam bude izvor, koji će nas sveukupno voditi od lepote do istine! (…)

U nemiru početnih vihora Drugog svetskog rata, na osnovu činjenica i logičkog razmišljanja, uvideo je Knez namesnik da Kraljevina Jugoslavija mora sama, bez ičije pomoći, da uredi svoje odnose sa pretećim svetskim silama. Knez Pavle je bio duboko svestan da njemu lično preti velika opasnost. Ali znao je da se žrtvuje za uzvišeniju stvar. Bio je superiorna ličnost. Sećao se stradanja našeg naroda u toku Prvog svetskog rata i po svaku cenu želeo je da izbegne nove golgote. Raslo je njegovo ubeđenje da nema obzira preko kojih ne bi trebalo preći za spas svoje države i naroda da bi se izbeglo još jedno, nezapamćeno stradanje. I on, kao odani državni poglavar, opredelio se za mir svom narodu i postao je prva žrtva neizbežnog bremena svoje tragične epohe.” Kliknite da pročitate tekst besede vladike Irineja u celini.

Organizacioni odbor Vlade Srbije za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević, kojim je predsedavao Nikolić, 21. septembra 2012. godine je doneo odluku da se na Oplencu sahrane supružnici knez Pavle i knjeginja Olga i njihov sin knežević Nikola. Njihovi posmrtni otaci ekshumirani su 28. septembra sa groblja u Lozani u Švajcarskoj, u prisustvu kneginje Jelisavete, njene dece i ambasadora Srbije u Švajcarskoj. Kovčezi kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole bili su izloženi u Sabornoj crkvi u Beogradu u četvrtak, 4. oktobra, i u petak, 5. oktobra 2012. godine, a liturgiju je služio patrijarh Irinej, koji je u svom obraćanju poručio da je posle sedam decenija “ispravljena istorijska nepravda prema knezu koji je bio veliki patriota”.

Knez Pavle konačno na Oplencu

Uvaženi posetioci,

Posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića biće izloženi u Sabornoj crkvi u Beogradu u četvrtak, 4. oktobra, i u petak, 5. oktobra 2012. godine. Nakon toga će biti prebačeni u Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, gde će biti sahranjeni u subotu, 6. oktobra 2012., uz najveće državne počasti.

Sahrani će prisustvovati državni vrh Srbije, ugledne javne ličnosti i brojne ličnosti iz inostranstva. Kneginja Jelisaveta u razgovoru za dnevni list Press ističe: "To što će moji roditelji i brat biti sahranjeni na Oplencu predstavlja moj najveći podvig od povratka u Srbiju. Moj otac je vitez, mučenik i heroj, a ne izdajnik, kako se ovde o njemu godinama učilo. Ova sahrana je potvrda da njegov narod želi da on bude u svojoj zemlji."

Posmrtni otaci kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole ekshumirani su 28. septembra sa groblja u Lozani u Švajcarskoj, u prisustvu kneginje Jelisavete, njene dece i ambasadora Srbije u Švajcarskoj.

Miodrag Janković, književnik, istoričar i urednik sajta "27. mart", u tekstu "Pohvala knezu" (Press, 30.10.2012.) piše: "Nema u srpskoj istoriji ličnosti koja se s njim može uporediti. Blagorodnijeg kneza nismo imali. Ni lepšeg, ni otmenijeg, ni učenijeg, ni tragičnijeg. U njemu je živela srpsko-ruska duša: ono najbolje što je krasilo rasno rusko plemstvo i najvrednije što je dala loza velikog srpskog vožda. Knez je bio istančani evropejac i anglofil, ali srbocentričan. Duboko svestan svoga porekla, imao je snažan osećaj odgovornosti i kao prvi namesnik mučio se pred svaku važniju odluku. I dok je u mladosti, kako je zapisao Pol Moran, bio bledog lika, kao kamelija u butonijeri njegovog fraka, tako je kao vladar često imao sivu boju lica i pogled isposnika. U doba regentstva čak i oni misleći Srbi su davali prednost intuitivcima u politici, a kneza su ogovarali da je odrođen i nadmen. Nije imao kome da se poveri, pa je radije vodio neme razgovore sa velikim umetnicima čije slike su krasile njegove odaje. Kao nekada Pol Sezan, koji je svoje tajne i zebnje poveravao staroj maslini u dnu svoga vrta, tako je knez razgovarao sa Pusenom, El Grekom, Veronezeom... U vrtlogu vremena, dok se u Evropi pripremao snovi rat, usamljen na kormilu državnog broda, knez je pokušavao da izbegne sečiva crnih talasa i podmukle hridine u buri, znajući da se nesreće ne mogu izbeći, ali se mogu savlađivati. Vladavinu je smatrao pre svega kao obavezu pred sobom. Bio je duboko svestan koliko je skupo plaćena naša sloboda i koliko su dragoceni srpski životi."

Saznajte više na stranici "Sahrana na Oplencu"...