2013

2012

2011

2010

2009

2008

Pokrovitelj

Film

Knjige o 27. martu

Ostale knjige...

Rehabilitacija

Sahrana na Oplencu

Godišnjica

Novo na sajtu

Knezu Pavlu sve počasti

Uvaženi posetioci,

Kako saznaje dnevni list "Večernje novosti" ("Knezu Pavlu sve počasti", 27.1.2012.), država će pomoći pri prenošenju i sahrani posmrtnih ostataka kneza Pavla Karađorđevića u Srbiju.

Naime, pored blagoslova patrijarha srpskog Irineja, i državni organi pokazuju dobru volju da se posmrtni ostaci kneza Pavla i kneginje Olge, iz Lozane u Švajcarskoj, gde su sahranjeni u izgnanstvu, prenesu u porodičnu grobnicu na Oplencu. Ministarstvo vera i dijaspore kneginji Jelisaveti Karađorđević pružiće svu pomoć da se uz državne počasti izvrši prenos posmrtnih ostataka kneza Pavla, njegove žene Olge i kneževića Nikole.

Više o ovoj inicijativi možete saznati na sajtu "Večernjih novosti", kao i na odgovarajućoj stranici našeg odeljka posvećenog rehabilitaciji kneza Pavla.

Kako su potrošene zlatne rezerve Kraljevine Jugoslavije

Uvaženi posetioci,

Dnevni list "Večernje novosti" je u svom broju od 28. januara 2012. godine objavio tekst "Kako su potrošene zlatne rezerve Kraljevine Jugoslavije", koji potpisuje Miodrag Janković, istoričar i urednik sajta "27. mart".

Prema raspoloživim podacima, Kraljevina Jugoslavija je uoči Drugog svetskog rata posedovala gotovo 85 tona čistog zlata. Uviđajući opasnost koja se nadvila nad zemlju, knez Pavle je u maju 1939. godine odobrio da veći deo zlatnih rezervi bude prebačen u Englesku. Ostatak zaliha ovog plemenitog metala poneli su pučisti prilikom odlaska u emigraciju, deponovane su u Engleskoj banci, pa su od te sume isplaćivane plate pučistima i službenicima njihovim vlada u Londonu, kao i mesečne prinadležnosti kraljici Mariji, kralju Petru II i njegovoj braći. Jednu manju količinu zlata koja je ostala u zemlji zaplenili su Italijani, Nemci, četnici, ustaše i partizani. Kako je jugoslovensko zlato potrošeno i gde je završilo? Prema istraživanjima, američki saveznici naplatili su ovim rezervama oduzetu imovinu svojih državljana, ali i svu "pomoć" partizanima i četnicima.

Potražite članak gospodina Jankovića na stranicama našeg sajta (odeljak "Događaj") i saznajte sve detalje sudbine jugoslovenskih rezervi državnog monetarnog zlata.

TAJMS: Knez Pavle je zasluženo rehabilitovan

Uvaženi posetioci,

Dnevni list "Press" je u svom broju od 29. januara 2012. godine preneo tekst o knezu Pavlu Karađorđeviću, izvorno objavljen 24. januara 2012. na sajtu britanskog lista "The Times" (www.thetimes.co.uk).

Veliki članak u britanskoj štampi posvećen je Knezu i njegovoj nedavnoj rehabilitaciji, uz zaključak da knez Pavle nije bio predodređen za političke kontroverze koje su ga pratile.

Kompletan tekst "Prince Paul of Yugoslavia exonorated of war crimes" na engleskom jeziku možete pronaći na našem sajtu, u odeljku o rehabilitaciji kneza Pavla.

Patrijarh srpski Irinej podržava nastojanje da knez Pavle bude sahranjen na Oplencu

Uvaženi posetioci,

Patrijarh srpski Irinej, poglavar Srpske pravoslavne crkve, primio je kneginju Jelisavetu Karađorđević u utorak, 17. januara 2012. godine, u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Kako izveštavaju “Večernje novosti” u broju od 18.1.2012. godine, u toplom razgovoru je najviše reči bilo o rehabilitaciji kneza Pavla, kojom je, prema rečima princeze Jelisavete, posle mnogo godina ispravljena jedna teška istorijska nepravda. Patrijarh srpski Irinej je ovom prilikom podržao nastojanje da posmrtni ostaci Pavla, Olge i Nikole Karađorđevića budu sahranjeni na Oplencu.

- Srećna sam i počastvovana podrškom Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja da posmrtni ostaci mog oca kneza pavla, moje majke Olge i brata Nikole budu preneti na Oplenac i sahranjeni u porodičnoj grobnici – izjavila je Kneginja za “Novosti” neposredno po završetku sastanka sa patrijarhom Irinejom. – Patrijarh razume moju želju i napore da svoje roditelje i brata sahranim na Oplencu o kojem je otac sanjao u tuđini. (…) Dirnuta sam jer u Patrijarhovoj podršci ima iskrenog razumevanja za patnju kroz koju je, daleko od otadžbine, prolazila moja porodica. (…) Godinama priželjkujem dan da na Oplencu, pod rajskim krošnjama i srpskim nebom, mojim najmilijima zapalim sveće i položim bukete cveća na njihov grob.

Kneginja Jelisaveta izrazila je nadu da će biti u prilici da posmrtne ostatke članova svoje porodice prenese iz Švajcarske u Srbiju do leta ove godine, u čemu očekuje i podršku države.

Posetite sajt dnevnog lista “Večernje novosti” i pročitajte vest “Knez Pavle može na Oplenac” u celini.

ILUSTROVANA POLITIKA: Sedam decenija borbe za istinu

Časopis “Ilustrovana Politika” je u svom broju od 12. januara 2012. godine objavio tekst pod naslovom “Sedam decenija borbe za istinu” – intervju s princezom Jelisavetom, vođen povodom nedavne rehabilitacije kneza Pavla. Kneginja je s novinarom Srđanom Jokanovićem razgovarala o detaljima procesa koji je ishodovao presudom Višeg suda o poništavanju odluke o proglašenju kneza Pavla ratnim zločincem, kao i o životu u progonstvu, višedecenijskom poduhvatu ispravljanja istorijskih nepravdi i sećanjima na svog oca.

“Kneginja je ostvarila najveći životni san: da spere ljagu sa imena svog oca. Odluka Višeg suda u Beogradu potvrdila je da je bila u pravu kada je govorila da je knez Pavle sve radio za dobrobit Srbije i Jugoslavije. Za čitaoce ‘Ilustrovane Politike’ ispričala je pojedinosti te avanture koja je počela kada je kao petogodišnja devojčica proterana iz domovine.

(…)

Kada ste počeli da razmišljate o tome da vratite čast imenu vašeg oca?

- To nisam mogla da radim dok nisam počela da živim ovde. Znate da je i meni bilo zabranjeno da se vratim u Jugoslaviju, iako sam imala samo pet godina kada sam morala da je napustim. Kad sam se vratila, počela sam da razmišljam o ispravljanju nepravde, ali nisam mogla brzo da radim jer nisam znala jezik, nisam nikoga poznavala, nisam imala ideju kome da se obratim. Znala sam samo da moram da postavim temelj za sve to. Zvanično smo počeli sa tom akcijom pre četiri godine. U početku nisam mislila da je potrebno to raditi zvanično, preko suda, jer moj otac ništa loše nije ni uradio, a nija ga sud ni osudio. Onda su mi prijatelji rekli da je, ipak, bolje da to učinimo, i bili su u pravu.

Jeste li sada zadovoljni?

- Jesam, ali je teško za naše ljude, koji su jedno naučili u školi, da sada menjaju poglede. Neko vam celog života govori da je ovaj sto okrugao, ja vam kažem ‘pogledajte, on je četvrtast’, ne vredi, ne mogu da promenim ono što su vas učili. (…) Ljudi koji su pametni umeju da otvore oči i uši i saznaju nešto novo. Zato je obrazovanje važno, da mladi mogu da saznaju šta se stvarno desilo. Da znaju da su oni što su izveli puč bili plaćenici koji su primili mito od Engleza. Svi smo mi njihove žrtve, i moja porodica i ceo narod. To treba da se razjasni i obelodani.

Put ka rehabilitaciji kneza Pavla koji ste pokrenuli mnogo je više od ove sudske odluke. Čini se da sve što ste poslednjih desetak godina radili, bilo je u cilju sećanja na vašeg oca?

- Jeste, tu je ideja o vraćanju Muzeja kneza Pavla, pokretanje golf turnira u Beogradu sa njegovim imenom, predlog da jedna ulica, trg ili park dobiju njegovo ime, objavljivanje knjige ‘Jedna zakasnela biografija’ Nila Balfura o knezu Pavlu, na našem jeziku, postavljanje pozorišne predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu na osnovu te knjige, gde su kneza Pavla i kneginju Olgu igrali Irfan Mensur i Cvijeta Mesić. Tu je i donošenje kopija kompletne arhive kneza Pavla koju sam dobila od američkog univerziteta Kolumbija, a koji se sada čuva u Muzeju Jugoslavije. Na tu temu napisano je niz novinskih tekstova, eseja, feljtona i drugih knjiga i organizovani okrugli stolovi, kao što je bio onaj sa nazivom ‘U vihoru evropske politike’ održan u Domu vojske, a posvećen događajima iz marta 1941. godine. Posle svega toga, ljudi su postali spremniji da mi pomažu u mojoj borbi.

(…)

Da li, posle svega, mislite da je vaš otac u nečemu grešio?

- Apsolutno ne. Drugog rešenja nije bilo. Da smo samo poslušali i sačekali dve nedelje, sve bi bilo drugačije. Nažalost, nismo i brzo smo izgubili milion i po ljudi. Da li to vredi? Ne. Moj otac je na onoj železničkoj stanici u Beogradu, kada smo odlazili, rekao: ‘Jadan moj narod!’. Pučisti koji su zbacili mog oca, posle nekoliko dana su javili Hitleru da bi oni, ipak, hteli da se drže Trojnog pakta, ali bilo je kasno. Uoči Drugog svetskog rata situacija u Jugoslaviji je bila komplikovana, a moj otac je dao obećanje da će sačuvati državu do punoletstva kralja Petra Drugog i nije mogao da donosi sudbonosne odluke. Žao mi je samo što nije živ da sa njim mogu da razgovaram. (…)”

Tekst “Sedam decenija borbe za istinu” u celini možete pročitati u štampanom izdanju “Ilustrovane Politike”, kao i na sajtu ovog lista.

SENZACIONALNO: Predsednik Boris Tadić podržao inicijativu Press-a

Uvaženi posetioci,

Odgovarajući na pitanje Veljka Lalića, novinara i glavnog i odgovornog urednika lista "Press", o tome šta misli o rehabilitaciji kneza Pavla, predsednik Tadić je rekao:

"Knez Pavle je ličnost koju sam izučavao i koja je nepravedno zapostavljena u našoj istoriji. Mogu da kažem da sam jako srećan što je rehabilitovan i mislim da zaslužuje neki trg u Beogradu.

- Mi smo pokrenuli inicijativu da mu se dodeli Pionirski park, gde se nalazio njegov muzej. Da li biste podržali taj predlog?

Mislim da je to jako dobra ideja."

Intervju sa predsednikom Tadićem pod naslovom "Đinđićevom metodom rešavam problem Kosova" možete u celini pročitati u štampanom izdanju dodatka "Nedeljnik", kao i na sajtu dnevnog lista "Press".