Pokrovitelj

Film

Knjige o 27. martu

Ostale knjige...

Rehabilitacija

Sahrana na Oplencu

Godišnjica

Saznajte više...

мр Радина Вучетић: Музеј кнеза Павла - излазак Београда на европску културну сцену

- Реаговања на јавну полемику о Монографији

- Горан Марковић, филмски редитељ, о Музеју кнеза Павла (11.12.2009.)

Музеј кнеза Павла - Видео снимак промоције монографије одржане у Народном музеју (1.12.2009.)

Говор кнегиње Јелисавете одржан на промоцији монографије у Народном музеју (1.12.2009.)

Рецензија монографије Музеј кнеза Павла (аутор: Татјана Бошњак)

Принцеза Јелисавета најављује промоцију монографије Музеј кнеза Павла (Мира Адања-Полак и Ви, РТС, 28.11.2009.)

- Музеј кнеза Павла - приказ монографије (Димитрије Стефановић, SEEcult.org)

Говор проф. др Ирине Суботић на промоцији монографије (Председништво Србије, 23.11.2009.)

- Говор Небојше Брадића, министра културе у Влади Републике Србије, на промоцији монографије (Председништво Србије, 23.11.2009.)

	Музеј кнеза Павла Уредник: Татјана Цветићанин Аутори прилога: Ирина Суботић, Александар Игњатовић, Лидија Хам-Миловановић, Веселинка Нинковић, Дубравка Прерадовић, Љиљана Чубрић, Александра Петровић, Гордана Станишић
Меки повез, 308 страна, српски језик, ћирилица, богато илустровано Народни музеј Београд, 2009 ISBN 978-86-7269-106-1

О књизи

Народни музеј у Београду објавио је књигу Музеј кнеза Павла, капиталну монографску публикацију која сведочи о историјату и огромном културном значају Музеја кнеза Павла, као и о улози кнеза Павла Карађорђевића у оснивању ове институције, сакупљању и организовању њеног уметничког блага и уцртавања Београда и Краљевине Југославије на мапе модерне уметности и културе Европе и света.

Монографија Музеј кнеза Павла резултат је вишегодишњег истраживања бројних стручњака, познаваоца историјских и културних прилика које су обликовале живот Музеја. Посебну вредност књиге представља објављивање до сада недоступних архивских материјала и документације, као и фотографија из приватних колекција. Монографија је издата захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије.

Књига Музеј кнеза Павла обухвата прилоге које потписује осам аутора. Проф. др Ирина Суботић ("Од Музеја савремене уметности до Музеја кнеза Павла - Аристократизам, профил високих вредности, политичка воља"; "Кнез Павле Карађорђевић - љубитељ уметности"), др Александар Игњатовић ("Архитектура Новог двора и Музеј кнеза Павла"), Лидија Хам-Миловановић ("Назив и устројство Музеја кнеза Павла; Галерија Музеја кнеза Павла"), мр Веселинка Нинковић ("Археолошко одељење Музеја кнеза Павла"), мр Дубравка Прерадовић ("Музеј кнеза Павла - Средњовековно одељење"), Љиљана Чубрић ("Поставка Историјског одељења"), Александра Петровић ("Попис издања Музеја кнеза Павла") и Гордана Станишић ("Милан Кашанин као директор Музеја кнеза Павла") у својим текстовима представљају настанак Музеја савремене уметности и његово повезивање с Народним музејом, устројство Музеја кнеза Павла, његове истраживачке, изложбене, издавачке, образовне активности, истражују политику развоја збирки, велике откупе, архитектуру Новог двора и његову адаптацију у простор Музеја кнеза Павла, као и културну климу тог доба, при чему је посебна пажња посвећена управо личностима кључним за формирање и развој музеја - кнезу Павлу и Милану Кашанину.

Како је др Татјана Цветићанин, директор Народног музеја и уредник монографије Музеј кнеза Павла, навела у свом предговору књизи: "(...) Народни музеј приређује и издаје ову монографију у жељи да с различитих аспеката прикаже једну од најзначајнијих и најплодоноснијих фаза у својој историји, године у којима је јасно одређена политика развоја музеја нашла снажну подршку, разумевање и, пре свега, покретачку снагу у државном врху и краљевској породици, што се посебно односи на кнеза Павла. То је било време у којем је кобна привременост коначно устукнула пред достојном привлачном и живом кућом (Милан Кашанин, Време, 6-9. јануар 1936). Ово је књига о кратком, али веома значајном и креативном периоду од 1926. до 1944. године. (...) Историја једне институције никада није само догађајна историја. Њу свакако одређују укупне околности, политичке прилике, а за установе попут музеја и културне – али у великој мери и учесници у догађајима. То су оне личности које су водиле такве институције и које су у њима и за њих радиле, а када је реч о Народном музеју, посебно о Музеју кнеза Павла, и његови добротвори и заштитници. Сви они допринели су томе да Народни музеј постане прави симбол културе Србије. Надамо се да ћемо и ми овом монографијом допринети тумачењу значаја и значења тог симбола и разумевању историје Народног музеја, те да ћемо бити учесници у стварању новог односа и новог сензибилитета – а сензибилитет је најстручнија мера културе једног друштва (Милан Кашанин, Време, 6-9. јануар 1936)."

Монографија Музеј кнеза Павла веома богато је илустрована репродукцијама уметничких дела у пуном колору и до сада необјављеним фотографијама и архивским документима. Својим ликовним и графичким уређењем (аутор: Ирена Степанчић) и изузетно квалитетном штампом (Публикум), ова књига стоји раме уз раме са најлепшим светским издавачким подухватима.

Сазнајте више...

Монографија Музеј кнеза Павла изазвала је у јавности читав низ позитивних коментара, али и један број неоснованих напада. Овде можете прочитати текстове којима су истакнути историчари уметности (аутори прилога представљених у књизи), као и поједине јавне личности, реаговали на неаргументоване оптужбе и настојали да Монографији и њеним главним актерима, Милану Кашанину и кнезу Павлу Карађорђевићу, укажу значај какав заиста заслужују.

*
* *

Обраћамо вашу пажњу на текст редитеља Горана Марковића, објављен у дневном листу Политика (11.12.2009.). По свој прилици, господин Горан Марковић није усамљен и велики број Београђана жели исто што и он, а то је да се обнови Музеј кнеза Павла.

Присутне су поздравили др Татјана Цвјетићанин, директор Народног музеја, господин Небојша Брадић, министар културе у Влади Републике Србије, кнегиња Јелисавета Карађорђевић и госпођа Зоја Бојић. Монографију су присутном аудиторијуму представили наши еминентни историчари уметности: проф. др Мирослав Тимотијевић, професор Филозофског факултета у Београду; музејски саветник Татјана Бошњак, кустос Збирке стране уметности Народног музеја у Београду; и проф. др Ирина Суботић, историчар уметности и један од аутора монографије.

Погледајте комплетан видео снимак промоције монографије Музеј кнеза Павла.

У понедељак, 23. новембра 2009. године, у 19 часова, у некадашњем Музеју кнеза Павла, сада згради Председништва, одржана је прва промоција монографије Музеј кнеза Павла у издању Народног музеја у Београду.

Присутнима су се обратили др Татјана Цвјетићанин, директор Народног музеја, Небојша Брадић, министар културе у Влади Републике Србије и ЊКВ Јелисавета Карађорђевић.

О књизи су говорили проф. др Мирослав Тимотијевић, Татјана Бошњак и проф. др Ирина Суботић, која је посебно нагласила да је "својом делатношћу – пре свега изложбама које је примао из културних средишта – Музеј кнеза Павла припадао заједници најактивнијих и најмодернијих установа ове врсте у Европи и свету. Тиме је Музеј сведочио да наша земља припада европској заједници уређених, културно потврђених држава. (...) Заједничка жеља свих нас, аутора ове књиге, била је да истражимо и покажемо којим је путевима, чијим заслугама, визијама и ангажовањем овај музеј за тако кратко време успео да постане модерно организован, главни научни, културни, али и политички инструмент Краљевине Југославије; установа која је за непуну деценију свог постојања била схваћена као национална свест и национални престиж."