Кнез Павле - Биографија - Кнез Арсен Карађорђевић - Писмо кнеза Арсена руској царици

Писмо кнеза Арсена Карађорђевића Њеном Царском Величанству Марији Фјодоровној, удовици руског цара Александра III

Париз, 17/30. децембар 1908.

Госпођо,

Обраћам се Вашем Царском Величанству као моме Суверену и као покровитељу бивше регименте у којој сам имао част да служим, надајући се да ћу код Ње наћи добронамерну заштиту.


Кнез Арсен Карађорђевић

После 42 године егзила, будући позван код престола мога брата, ја сам, кајући се, морао да напустим службу отаџбини која ме је усвојила и која је била тако издашано гостопримна.

Пошто сам стрпљиво чекао остварење обећања која су ми била дата, како ће ми се у мојој земљи доделити статус достојан мога ранга, данас, ја сам приморан да се суочим са тужном очигледношћу да не само да ништа није било покушано у моју корист, већ шта више, ја знам да ништа не могу да очекујем никада.

Право, за које сам мислио да ми припада, да заузмем место у српској војсци, пошто сам имао неописиву част да служим у Русији, добра која су била конфискована мојој части, сви други разлози који, како ми изгледа, мени чине нажао што је немогуће оповргнути, а што ничим нисам заслужио, треба да буду узети у разматрање.

Након шест година, желећи јасно објашњење, ја сам себи дозволио да пишем своме брату како би остварио своје претензије замоливши га да оконча ту ужасну ситуацију, подсетивши га шта сам братски учинио за њега и његове поделивши с њим више од половине мога богатства док је он био у Женеви, тражио сам од њега било који чин у његовој војсци.

Одговор: како сам имао малу пензију, око две хиљаде рубаља месечно, то ми је било укинуто. Сада сам се нашао без икаквих прихода.

Допуштам себи да затражим од Вашег Царског Величанства да посредује код Његовог Величанства Императора како би ме он милостиво опет узео у своју службу. Нажалост, има једна велика препрека, зато што имам неколико дугова а немам чиме да их платим.


Краљ Петар
Карађорђевић

Опростите ми, Госпођо, што сам приморан да изнесем овакве детаље пред Ваше Величанство, али морам без обзира на понижење које могу да доживим. Мој понос ме спречава да инсистирам.

Надам се да ће моји верни пријатељи хтети да подрже моју молбу пред Вашом Царским Величанством и да ће Вам изложити ситуацију можда јединствену у свету, много срамнију за оне који су је створили него за онога који је подноси и која је учињена једном кнезу који припада владајућој кући која је и моја.

Допустићу себи да се надам да ће Ваше Величанство тако моћи да просуди и ја стављам своју судбину у Њене руке.
Молим Бога да Ваше Величанство успе и да може спасити из страшне невоље врло верног поданика који пред Њене ноге ставља уверавања његове непроменљиве оданости и поштовања.

Кнез Арсен Карађорђевић

***

Ово је писмо ЊКВ Кнеза Арсена Карађорђевића с краја 1908. године. Упућено је удовици руског цара Александра III, мајци последњег руског цара Николаја II, Њеном Царском Величанству Марији Фјодоровној.

Копија овог аутографа стигла је у Београд 31. августа 2011. на адресу Кнегиње Јелисавете. Љубазно пропратно писмо потписао је тадашњи амбасадор Руске Федерације његова екселенција Александар Конузин, обавестивши Кнегињу да је писмо пронађено у Државном архиву Руске Федерације.

Кнез Арсен је писао на француском и сад је писмо преведено и први пут се објављује.

Година 1908. је била по много чему значајна за Србију. У августу, Аустроугарска је опет истакла свој став према Србима и њиховој Краљевини. У Меморандуму барона Мусулина речено је: SERBIA DELENDA EST - Србија мора бити уништена. Њена територија мора бити подељена између црно-жуте монархије и Бугарске и наглашено је да треба подстицати непријатељства између Албанаца и Срба.

У септембру Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине. За 52 милиона круна у злату Аустрија је од Турске купила право владавине над Босном и Херцеговином.

Драгутин Димитријевић – Апис је спречио покушај тровања престолонаследника Ђорђа. Смишљена је нова завера против наследника српског престола и она ће успети крајем фебруара наредне године (случај Колаковић и абдикација принца Ђорђа). Цео скандал организовали су Аустријанци желећи да обрукају династију и униште је. Свргавање Карађорђевића организовао је пуковник Дамњан Поповић, стари завереник из 1903.

У једној таквој, врло напетој ситуацији, Кнез Арсен је морао да напусти Србију. Прослављени официр и достојан унук великог српског вожда Карађорђа, морао је опет у егзил.

Марија Фјодоровна (супруга Александра III)

Марија Фјодоровна (рус.Мария Фёдоровна; 26. новембар 1847 — 13. октобар 1928), рођена као принцеза Дагмар Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург (нем.Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg), била је руска царица, супруга цара Александра III Александровича.


Њено Царско
Величанство
Марија Фјодоровна,
удовица руског цара
Александра III

Била је друга кћер данског краља Кристијана IX и немачке принцезе Лујзе од Хесе-Касела, и мајка последњег руског цара Николаја II Александровича.

Породица

Маријин отац је постао краљ Данске 1863. године, након смрти краља Фредерика VII. Захваљујући брачним везама своје деце, краљ Кристијан IX постао је познат као "таст Европе". Име Марија Фјодоровна је добила након што је прихватила православну веру, непосредно пре удаје за будућег руског цара Александра III Александровича 1866. године.

Њена старија сестра, данска принцеза Александра, била је удата за краља Едварда VII и мајка енглеског краља Џорџа V, што објашњава необично велику сличност између Николаја II и Џорџа V. Њен најстарији брат био је грчки краљ Ђорђе I. Маријина млађа сестра Тира била је војвоткиња од Камберленда.

Удаја за руског цара

Марија Фјодоровна је најпре била верена за царевића Николаја Александровича, најстаријег сина цара Александра II, који је 1865. године преминуо од менингитиса. Верује се да је његова последња жеља пред смрт била да се Марија уда за његовог млађег брата, будућег руског цара Александра III.

Гламурозно венчање Марије Фјодоровне и будућег руског цара Александра III Александровича одржано је 9. новембра 1866. године у царској капели Зимског дворца у Санкт Петербургу.

Император Александар III Александрович преминуо је 1. новембра 1894. године у 49. години.

Револуција и живот у егзилу

Упркос револуцији 1917. године која је довела до укидања монархије, Марија Фјодоровна је испрва одбијала да напусти Русију. На молбе сестре Александре, невољно је пристала да преко Крима и Црног мора крене за Лондон. Енглески краљ Џорџ V послао је ратни брод који је требало да дочека његову тетку. Након кратког боравка у британској бази на Малти, а потом и у Лондону, Марија Фјодоровна се вратила у родну Данску. За бројне руске емигранте у Копенхагену Марија је и даље била царица коју су веома поштовали и често јој се обраћали за помоћ. Марија Фјодоровна је финансијски подржавала Николаја Соколова који је водио истрагу о смрти царске породице и њеног сина Николаја II.

Смрт и сахрана

Марија Фјодоровна умрла је 13. октобра 1928. у осамдесетој години живота. Након службе одржане у православној цркви Александра Невског у Копенхагену, сахрањена је катедрали Роскилд.

Руски председник Владимир Путин и данска краљица Маргарета II су се 2005. године сложили да се царичини остаци врате у Санкт Петербург у складу са њеном жељом да буде сахрањена поред свог супруга. Након 140 година од првог доласка у Русију и после готово 78 година од њене смрти, Марија Фјодоровна је 28. септембра 2006. године сахрањена у Храму Св. Петра и Павла поред свог супруга.

Деца

- император сверуски Николај II (1868—1918)
- велики кнез Александар Александрович (1869—1870)
- велики кнез Георгиј Александрович (1871—1899)
- велика кнегиња Ксенија Александровна (1875—1960)
- велики кнез Михаил Александрович (1878—1918)
- велика кнегиња Олга Александровна (1882—1960).

(Преузето са http://sr.wikipedia.org)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.