Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom
Milan Antić: Izvodi iz beležaka
- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)
- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)
- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)
- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)
- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića
- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)
- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)
Mustafa Golubić
(1889-1941)
Mustafa Golubić |
Sovjetski obaveštajac, osnivač mreže Crveni kamerni orkestar, kojom je rukovodio iz Beča. Organizuje 1921. atentat na kralja Aleksandra. Kasnije, uspešno organizuje ubistvo Lava Trockog u Meksiku. Staljin ga šalje (februar 1941.) u Beograd sa zadatkom da ubije Tita i podigne ustanak kada Moskva da signal. Njegove planove Titu je otkrio Rodoljub Čolaković. Posle dizanja u vazduh smederevske tvrđave (5. juni 1941.) biva potkazan Gestapou i uhapšen. Ispitivao ga je i mučio potpukovnik Gestapoa Hans Helm. Mustafa je streljan u Pionirskom parku. Posle ulaska Crvene armije u Beograd (oktobar 1944), eshumiran i prenesen u Moskvu.
Saznajte više o Mustafi Golubiću na Vikipediji.
Pogledajte fotografije smederevske tvrđave posle eksplozije (5. jun 1941.).
NOVO!
Otvoren dosije Mustafe Golubića - Izdao me Tito! Ali neka ga... (Press, 14.12.2008.)
Otvoren dosije Mustafe Golubića - Staljinova naredba: Draža umesto Tita (Press, 28.12.2008.)
Prilog biografiji Mustafe Golubića
Prema feljtonu objavljenom u Politici (Slobodan Kljakić: "Gestapo protiv Kominterne" - 18. jun 1996.) Mustafa Golubić je u Parizu organizovao otmicu generala Aleksandra Pavloviča Kutjepova.
Posle smrti generala Vrangela, general Kutjepov je postao glavnokomandujući Ruskog opšteg vojnog saveza (ROVS). Od francuske vlade je upravo dobio sedam miliona franaka za borbu protiv boljševizma kada su ga, u blizini njegovog pariskog stana, sovjetski agenti, 26. januara 1930. godine, oteli, prebacili na sovjetski brod i odveli u Moskvu. Kidnapovanje je organizovao Mustafa Golubić, operativac Glavne obaeštajne uprave (GOU) Generalštaba Crvene armije, sa svojom grupom. U Moskvi Kutjepov je isleđivan, mučen, i kada je otkrio sve što je znao o mreži carske emigracije likvidiran je 1934.
Aleksandar Pavlovič Kutjepov (1882, Čerepovec - posle 26. januara 1930?) - ruski vojskovođa, plemić, završio je Arhanglesku klasičnu gimnaziju i Sankt-Petersburšku vojnu školu (1904). Učesnik je Rusko-japanskog rata, posle kojeg je "zbog pokazane hrabrosti u borbi" prekomadovan u Preobraženski puk (1907). Služio je u njemu do 2. decembra 1917. godine, ostavši njegov poslednji komandant (u činu pukovnika). Za godine Prvog svetskog rata bio je odlikovan mnogim ordenima, među kojima ordenom Sv. Velikomučenika i Pobedonosca Đorđa IV stepena i Georgijevskim oružjem. Od 24. decembra 1917. godine komandovao je u Dobrovoljačkoj armiji četom, bataljonom, pukom, brigadom, divizijom. Od avgusta 1918. do januara 1919. godine Crnomorski je vojni guverner, a 13. januara je imenovan za komandanta Prvog armijskog korpusa Dobrovoljačke armije i dok je bio na njegovom čelu, izvršio se "pohod na Moskvu" oružanih snaga Južne Rusije. Na Krimu je 1920. godine komandir korpusa, a od 4. septembra Prve armije. Odlikovan je ordenom Sv. Nikole Čudotvorca II stepena. Istakavši se u borbi za vreme Građanskog rata, bio je proizveden u čin general-majora (1918), general-lajtnanta (1919), pešadijskog generala (1920). Posle evakuacije Krima 1920-1921. godine komandant je Prvog korpusa Ruske armije (logor u blizini grada Galipolje, Turska); zatim u Bugarskoj, Kraljevini SHS, Francuskoj. Od 29. aprila 1928. godine predsednik je Ruskog opšte-vojnog saveza i pristalica aktivne borbe protiv boljševičkog režima u Rusiji. Nedostatak verodostojnih podataka o smrti A.P. Kutjepova dugo je vremena sprečavao rusku emigraciju da mu održi opelo u crkvi. To je ipak obavljeno 11. septembra 1996. godine posle odluke Arhijerejskog Sinoda Ruske pravoslavne crkve u inostranstvu.