Мустафа Голубић - Биографија

Мустафа Голубић

(1889-1941)


Мустафа Голубић

Совјетски обавештајац, оснивач мреже Црвени камерни оркестар, којом је руководио из Беча. Организује 1921. атентат на краља Александра. Касније, успешно организује убиство Лава Троцког у Мексику. Стаљин га шаље (фебруар 1941.) у Београд са задатком да убије Тита и подигне устанак када Москва да сигнал. Његове планове Титу је открио Родољуб Чолаковић. После дизања у ваздух смедеревске тврђаве (5. јуни 1941.) бива потказан Гестапоу и ухапшен. Испитивао га је и мучио потпуковник Гестапоа Ханс Хелм. Мустафа је стрељан у Пионирском парку. После уласка Црвене армије у Београд (октобар 1944), есхумиран и пренесен у Москву.

Сазнајте више о Мустафи Голубићу на Википедији.

Погледајте фотографије смедеревске тврђаве после експлозије (5. јун 1941.).

НОВО!
Отворен досије Мустафе Голубића - Издао ме Тито! Али, нека га... (Press, 14.12.2008.)
Отворен досије Мустафе Голубића - Стаљинова наредба: Дража уместо Тита (Press, 14.12.2008.)

Прилог биографији Мустафе Голубића

Према фељтону објављеном у Политици (Слободан Кљакић: "Гестапо против Коминтерне" - 18. јун 1996.) Мустафа Голубић је у Паризу организовао отмицу генерала Александра Павловича Кутјепова.

После смрти генерала Врангела, генерал Кутјепов је постао главнокомандујући Руског општег војног савеза (РОВС). Од француске владе је управо добио седам милиона франака за борбу против бољшевизма када су га, у близини његовог париског стана, совјетски агенти, 26. јануара 1930. године, отели, пребацили на совјетски брод и одвели у Москву. Киднаповање је организовао Мустафа Голубић, оперативац Главне обаештајне управе (ГОУ) Генералштаба Црвене армије, са својом групом. У Москви Кутјепов је ислеђиван, мучен, и када је открио све што је знао о мрежи царске емиграције ликвидиран је 1934.

Александар Павлович Кутјепов (1882, Череповец - после 26. јануара 1930?) - руски војсковођа, племић, завршио је Арханглеску класичну гимназију и Санкт-Петерсбуршку војну школу (1904). Учесник је Руско-јапанског рата, после којег је "због показане храбрости у борби" прекомадован у Преображенски пук (1907). Служио је у њему до 2. децембра 1917. године, оставши његов последњи командант (у чину пуковника). За године Првог светског рата био је одликован многим орденима, међу којима орденом Св. Великомученика и Победоносца Ђорђа ИВ степена и Георгијевским оружјем. Од 24. децембра 1917. године командовао је у Добровољачкој армији четом, батаљоном, пуком, бригадом, дивизијом. Од августа 1918. до јануара 1919. године Црноморски је војни гувернер, а 13. јануара је именован за команданта Првог армијског корпуса Добровољачке армије и док је био на његовом челу, извршио се "поход на Москву" оружаних снага Јужне Русије. На Криму је 1920. године командир корпуса, а од 4. септембра Прве армије. Одликован је орденом Св. Николе Чудотворца ИИ степена. Истакавши се у борби за време Грађанског рата, био је произведен у чин генерал-мајора (1918), генерал-лајтнанта (1919), пешадијског генерала (1920). После евакуације Крима 1920-1921. године командант је Првог корпуса Руске армије (логор у близини града Галипоље, Турска); затим у Бугарској, Краљевини СХС, Француској. Од 29. априла 1928. године председник је Руског опште-војног савеза и присталица активне борбе против бољшевичког режима у Русији. Недостатак веродостојних података о смрти А.П. Кутјепова дуго је времена спречавао руску емиграцију да му одржи опело у цркви. То је ипак обављено 11. септембра 1996. године после одлуке Архијерејског Синода Руске православне цркве у иностранству.

Извор: Игор Блуменау, "Судбине руских емиграната у Београду"






























































Мапа сајта
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.