Pokrovitelj


Film


Knjige o 27. martu


Ostale knjige...

Rehabilitacija


Sahrana na Oplencu


Godišnjica


Saznajte više...


Бошко Н. Костић: Официри, пучеви и политичари
- Живко Аврамовски: Британци о Краљевини Југославији - 1939-1941 (одабрани документи)
- Сведочење Николе Губарева: Генералштаб радио за Италијане (Press, 16.11.2008.)
- Сведочење Николе Губарева: "Луфтханза", централа Гестапоа (Press, 02.11.2008.)

Штампани извори - Кнез Павле - Једна закаснела биографија - Милан Ст. Протић

КНЕЗ ПАВЛЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ
Једна закаснела биографија

Предговор

Био је уметничка душа, гурнута у ковитлац политичког живота. Био је интелектуалац британског образовања у средишту југословенских неспоразу-ма. Био је човек тих и помирљив у времену нетрпељивих.

Кнез Павле Карађорђевић био је први намесник Краљевине Југославије у пресудним годинама њене историје. Од убиства свог првог рођака, краља Александра октобра 1934, до државног удара 27. марта 1941. године. Његово политичко деловање није имало право на успех. Било је то оно доба људског постојања у коме су државне политике и идеолошке супротности достигле врхунац. И у Европи и у Југославији. Сваки дан је био један корак ближе сукобу, рату, смрти.

Био му је предодређен живот европског племића. Требало је да своје умне и духовне моћи троши полако и мирно, загледан и одушевљен лепотама светске уметности. Био је човек који се дивио лепом из најдубљег осећаја. Она највреднија одлика аристократије да негује, поштује и разуме узвишени дар стварања, у њему је нашла своје спокојно уточиште.

Павле Карађорђевић је стекао образовање у најбољим енглеским школама. Био је запахнут идејама и мерилима британске културе. Отуда је долазила његова наклоност и блискост Уједињеној Краљевини. И његово разочарање.

Југословенска широка јавност ни изблиза не познаје довољно живот и личност кнеза Павла. Политичке прилике су биле такве да се о њему није могло ни писати, ни говорити, осим у штурим идеолошким изразима. Зато није ни чудо да је његова биографија прво објављена у иностранству и на страном језику. Сада се пружа прилика и југословенским читаоцима да прочитају књигу о њему која је написана и објављена још пре десет година. Али за сазнање никад није доцкан.

Време у коме је живео и деловао Павле Карађорђевић било је и сложено и противречно. Ни историчарима још увек није сасвим јасно шта се све догађало у годинама пред почетак другог светског рата у Југославији. Многе чињенице су исувише дуго биле ван домашаја Многе су још увек непознате. Ускраћена нам је потпуна истина.

Редови који следе донекле ће попунити ту празнину. Пред читаоцима је прича, утемељена на веродостојним историјским подацима, која ће осветлити једно друго доба у коме су крунисане главе водиле политику како су најбоље знале, вођене патриотским осећајима. У коме су и оне биле распете између различитих утицаја и могућих путева. У коме су њихове улоге биле огромне. Али и одговорност и терет последица.

***

Књига Нила Балфура (Neil Balfour) и Сели Мекеј (Sally Mackay) припада оној врсти биографске литературе у којој се преплићу две приче. Једна, о приватном животу и друга о јавном деловању главне личности. Обе теме добиле су и достојно место и довољно пажње у овој књизи. Следствено томе књига је подељена у два дела. Први део говори о породичном пореклу, детињству и младости Павла Карађорђевића, а други о његовом животу и јавном деловању од момента када је постао први намесник Краљевине Југославије до смрти 1976.

Читава књига написана је као прави пример биографског дела. Аутори су све подредили главној личности свог интересовања. Општа места су сведена на најмању меру. Чак и онда када се разматрају глобални историјски токови и догађаји, они су по правилу у строгој служби основног списатељског задатка који су аутори одабрали. Зато ово дело и није историјска књига у ужем смислу. Она се пре може сврстати у књижевне биографије. Мада су све чињенице поуздано и проверено изнете, ово дело се тешко може узети за непосредан историјски извор. То, у крајњој линији, није ни била намера аутора.

Кнез Павле је био повезан породичним и пријатељским везама за многа истакнута имена свога времена. Отуд је први део његове биографије изузетно занимљив за сваког читаоца заинтересованог не само за личност самог Кнеза, него и за укупну атмосферу у високим европским круговима прве половине нашег века.

Појединости из његовог живота реконструисане су са много осећаја за истинито и са оном префињеном раздаљином писца који уме да пише о величинама. Аутор се није задовољио једноставним причањем о догађајима. Он се потрудио да напише малу психолошку анализу одрастања и сазревања младог племића. Тако је створио чврсту и логичну подлогу за објашњавање оних кључних историјских збивања у којима је Павле Карађорђевић био средишња фигура.

***

Први део књиге састоји се из пет поглавља. Свако од њих покрива по један период из живота кнеза Павла, од његовог рођења до убиства краља Александра 1934. године. Највећи простор посвећен је времену које је кнез Павле провео у Великој Британији, његовом школовању у Оксфорду, раним пријатељствима са представницима енглеске елите и интелигенције, раздобљу у коме је изградио своје духовне вредности и створио свој поглед на свет.

Следе поглавља о првом светском рату, о Кнежевој женидби грчком принцезом Олгом и о њиховом заједничком животу у Југославији. Аутор је посветио посебну пажњу делатности и напорима кнеза Павла да оснује свој музеј у Београду. У њему је, са огромном љубављу и стрпљењем, сакупљао најодабранија дела светске и југословенске уметности. О томе сведочи неколико његових писама из 1927, која су у књизи наведена.

Друга половина биографије из пера Нила Балфура главним делом је окренута политичкој улози кнеза Павла. Отуд је то и најзанимљивији део за онај круг читалаца чије интересовање за историјску судбину Југославије пред други светски рат годинама не проналази задовољавајуће одговоре. Ако ова књига није успела да коначно разјасни саме догађаје, њихове узроке и исходе, онда је бар бацила ново светло на њих. У незавршеном мозаику који многи покушавају да саставе тако да све дође на своје место, добије свој пуни смисао и значење, редови пред нама, чине један од неоспорно важних делова.

Овде се политичка збивања ређају много брже. Замах пишчевог историјског посматрања је шири и свеобухватнији. Кнез Павле је и даље у центру ауторовог занимања, али сада у главној политичкој улози човека који је водио политику једне државе у несигурним и нејасним временима.

Кнез Павле се пред очима читаоца нагло претварата у политичку личност првог реда чија су гледишта сигурна и јасна, одлуке промишљене и чврсте. Просто изгледа невероватно да се један млад аристократа, поклоник уметности и лепоте тако изненадно претворио у државника и политичара. И то оне најређе врсте људи који имају потпуно одређену слику о томе куда воде државу на чијем се челу налазе.

Годинама се Кнез ослањао на Велику Британију. Био је њен ђак, васпитаник и пријатељ. И као човек и као политичар. То јасно и непобитно произилази и из ове књиге. Али, писац ни једним трачком сумње не доводи у питање његово поштење и оданост Југославији. Први намесник је вукао потезе који нису увек и свуда наилазили на разумевање и одобравање. Није чак ни уживао посебну популарност у широкој јавности као његов рођак краљ Александар. Још мање је био омиљен међу већином југословенских политичара. Па ипак, водила га је чиста државна идеја. Онда када је та идеја дошла у супротност са политиком Енглеске, кнез Павле је остао без подршке свог дотадашњег ослонца.

То и јесте основни и најзначајнији закључак писца његове биографије.

Друго је питање да ли је Енглеска политика према Југославији икада била истински пријатељска, иако је често тако изгледало и савременицима и историчарима.

Преломни тренутак у политичком животу Краљевине Југославије, а самим тим и Кнеза Павла, био је свакако 27. март 1941. Његова одлука да пристане на потписивање приступа Тројном пакту имала је двоструки значај. Прво, била је искрени покушај Кнеза-намесника да сачува мир и јединство државе у околностима које су неумитно водиле у рат. И друго, том одлуком он је изгубио заштиту Велике Британије. Срушен је са власти државним ударом. Судбина Павла Карађорђевића и његове породице нашла се у рукама Енглеске. И како се то обично дешава, живот му је сачуван, али је он и физички и политички потпуно изолован и заборављен, далеко од средишта догађаја, негде у јужном делу Африке. Повратак у Европу дозвољен му је оног момента, када је питање будућности југословенске државе било увелико решено и када он на њу више није могао да утиче.

Делови овог биографског дела који описују управо те године у животу кнеза Павла можда су најуспешнија и најубедљивија поглавља у књизи.

Најзад, један општи утисак о кнезу Павлу намеће се читаоцу готово сам по себи. Павле Карађорђевић је био интелектуалац европског кова који се никада није сасвим прилагодио средини у којој је живео најзначајније године свог живота. Та кључна улога као да му је била наметнута. Колико год се трудио да настави државничко дело које је краљ Александар започео, он није имао оног политичког и личног осећаја првог југословенског владара.

Тих седам година (1934 - 1941) биле су некако супротно и нелогичне у животу кнеза Павла. Он је по природи био тиха и мирна особа. Ни војник, ни ратник, ни борац. А то доба је захтевало управо такву личност. С друге стране, Павле Карађорђевић је поседовао онај продуховљени дар за политику могућих решења, споразума и компромиса. Дар који би у сваком другом времену био од непроцењиве користи и великог успеха.

Своје место и своју улогу схватио је једноставно и исправно. Као задатак да настави политику краља Александра и, чим то постане остварљиво, власт преда његовом сину, а свом синовцу, престолонаследнику Петру Карађорђевићу.

Једино му околности нису никако биле наклоњене.

***

Биографија кнеза Павла има велику вредност и због тога што је заснована на најнепосреднијим изворима. Писци су у знатној мери користили дневнике самог Кнеза и књегиње Олге, као и материјале из њихове личне заоставштине. Зато рукопис и делује аутентично и истинито.

Књига је написана уз пристанак и активно учествовање кнеза Павла тако да су испуњени сви веома строги захтеви у писању биографских дела. Иако је кнез Павле упорно одбијао да напише и објави своја сећања на људе и догађаје, у овој књизи се осећа његово присуство. Скривено и посредно, али непогрешиво и снажно. На тај начин аутори су испунили два важна научна захтева. Прво, свој спис су изградили на богатој архивској грађи првог реда и друго, обезбедили су ону личну блискост главне личности, без које биографије обично остају сувопарне и удаљене.

У додатку су објављени изузетно важни и потпуно нови документи из архива британске обавештајне службе (SОЕ). После безмало педесет година један мали исечак из годинама недоступних енглеских архива угледао је светлост дана. Њихово објављивање никако не представља покушај да се сложени и још увек тајанствени догађаји из 1941. године коначно разјасне. Они су предати јавности само да би се одређена питања поново отворила и, евентуално, да би се историчарима показао један од могућих путева будућих истраживања.

Документа су добијена љубазношћу принцезе Јелисавете Карађорђевић, кћери кнеза Павла, на основу њеног дугогодишњег пријатељства са руководством Архива СОЕ у Лондону.

***

Књига Сели Мекеј и Нила Балфура написана је више као историјска прича о животу кнеза Павла, него као права научна студија. То никако не значи да се рукопис не ослања на добро одабраној и документованој грађи. Али, и та грађа је углавном биографског порекла. Оно што је битније јесте да су писци сав архивски материјал подредили главном циљу свога списа. А то је животопис једног необичног човека, који се, стицајем околности, нашао у средишту бурних политичких превирања.

Аутори су у својој намери потпуно успели. Пред јавношћу сс појављује једна оживљена прича о Павлу Карађорђевићу, чија је личност деценијама била прекривена велом тајанствености. Ова монографија би требало да помогне разумевању једног прошлог времена и људи, који су у њему постојали и деловали.

Није сасвим нелогично да су се таквог посла прихватили инострани писци. И то из два основна разлога. Прво, кнез Павле је припадао енглеској културној традицији можда више него српској. Његова политичка улога је такође била уско повезана са деловањем Велике Британије у Југославији. И друго, до недавно је о осетљивим темама југословенске историје било лакше писати у иностранству. Остаје нам да се надамо да је то доба неслободе коначно за нама.

Доказ би требало да буде и објављивање ове биографије кнеза Павла Карађорђевића.

Милан Ст. Протић
Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.