Pokrovitelj


Film


Knjige o 27. martu


Ostale knjige...

Rehabilitacija


Sahrana na Oplencu


Godišnjica


Saznajte više...


Boško N. Kostić: Oficiri, pučevi i političari
- Živko Avramovski: Britanci o Kraljevini Jugoslaviji - 1939-1941
- Svedočenje Nikole Gubareva: Generalštab radio za Italijane
- Svedočenje Nikole Gubareva: "Lufthanza", centrala Gestapoa
<a href="http://www.vipreplicasrelojes.com/Category/replicas-audemars-piguet/">replicas audemars piguet</a>

Istorijski izvori - Štampani izvori - Knez Pavle - Jedna zakasnela biografija - Milan St. Protić

KNEZ PAVLE KARAĐORĐEVIĆ
Jedna zakasnela biografija

Predgovor

Bio je umetnička duša, gurnuta u kovitlac političkog života. Bio je intelektualac britanskog obrazovanja u središtu jugoslovenskih nesporazu-ma. Bio je čovek tih i pomirljiv u vremenu netrpeljivih.

Knez Pavle Karađorđević bio je prvi namesnik Kraljevine Jugoslavije u presudnim godinama njene istorije. Od ubistva svog prvog rođaka, kralja Aleksandra oktobra 1934, do državnog udara 27. marta 1941. godine. Njegovo političko delovanje nije imalo pravo na uspeh. Bilo je to ono doba ljudskog postojanja u kome su državne politike i ideološke suprotnosti dostigle vrhunac. I u Evropi i u Jugoslaviji. Svaki dan je bio jedan korak bliže sukobu, ratu, smrti.

Bio mu je predodređen život evropskog plemića. Trebalo je da svoje umne i duhovne moći troši polako i mirno, zagledan i oduševljen lepotama svetske umetnosti. Bio je čovek koji se divio lepom iz najdubljeg osećaja. Ona najvrednija odlika aristokratije da neguje, poštuje i razume uzvišeni dar stvaranja, u njemu je našla svoje spokojno utočište.

Pavle Karađorđević je stekao obrazovanje u najboljim engleskim školama. Bio je zapahnut idejama i merilima britanske kulture. Otuda je dolazila njegova naklonost i bliskost Ujedinjenoj Kraljevini. I njegovo razočaranje.

Jugoslovenska široka javnost ni izbliza ne poznaje dovoljno život i ličnost kneza Pavla. Političke prilike su bile takve da se o njemu nije moglo ni pisati, ni govoriti, osim u šturim ideološkim izrazima. Zato nije ni čudo da je njegova biografija prvo objavljena u inostranstvu i na stranom jeziku. Sada se pruža prilika i jugoslovenskim čitaocima da pročitaju knjigu o njemu koja je napisana i objavljena još pre deset godina. Ali za saznanje nikad nije dockan.

Vreme u kome je živeo i delovao Pavle Karađorđević bilo je i složeno i protivrečno. Ni istoričarima još uvek nije sasvim jasno šta se sve događalo u godinama pred početak drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Mnoge činjenice su isuviše dugo bile van domašaja Mnoge su još uvek nepoznate. Uskraćena nam je potpuna istina.

Redovi koji slede donekle će popuniti tu prazninu. Pred čitaocima je priča, utemeljena na verodostojnim istorijskim podacima, koja će osvetliti jedno drugo doba u kome su krunisane glave vodile politiku kako su najbolje znale, vođene patriotskim osećajima. U kome su i one bile raspete između različitih uticaja i mogućih puteva. U kome su njihove uloge bile ogromne. Ali i odgovornost i teret posledica.

***

Knjiga Nila Balfura (Neil Balfour) i Seli Mekej (Sally Mackay) pripada onoj vrsti biografske literature u kojoj se prepliću dve priče. Jedna, o privatnom životu i druga o javnom delovanju glavne ličnosti. Obe teme dobile su i dostojno mesto i dovoljno pažnje u ovoj knjizi. Sledstveno tome knjiga je podeljena u dva dela. Prvi deo govori o porodičnom poreklu, detinjstvu i mladosti Pavla Karađorđevića, a drugi o njegovom životu i javnom delovanju od momenta kada je postao prvi namesnik Kraljevine Jugoslavije do smrti 1976.

Čitava knjiga napisana je kao pravi primer biografskog dela. Autori su sve podredili glavnoj ličnosti svog interesovanja. Opšta mesta su svedena na najmanju meru. Čak i onda kada se razmatraju globalni istorijski tokovi i događaji, oni su po pravilu u strogoj službi osnovnog spisateljskog zadatka koji su autori odabrali. Zato ovo delo i nije istorijska knjiga u užem smislu. Ona se pre može svrstati u književne biografije. Mada su sve činjenice pouzdano i provereno iznete, ovo delo se teško može uzeti za neposredan istorijski izvor. To, u krajnjoj liniji, nije ni bila namera autora.

Knez Pavle je bio povezan porodičnim i prijateljskim vezama za mnoga istaknuta imena svoga vremena. Otud je prvi deo njegove biografije izuzetno zanimljiv za svakog čitaoca zainteresovanog ne samo za ličnost samog Kneza, nego i za ukupnu atmosferu u visokim evropskim krugovima prve polovine našeg veka.

Pojedinosti iz njegovog života rekonstruisane su sa mnogo osećaja za istinito i sa onom prefinjenom razdaljinom pisca koji ume da piše o veličinama. Autor se nije zadovoljio jednostavnim pričanjem o događajima. On se potrudio da napiše malu psihološku analizu odrastanja i sazrevanja mladog plemića. Tako je stvorio čvrstu i logičnu podlogu za objašnjavanje onih ključnih istorijskih zbivanja u kojima je Pavle Karađorđević bio središnja figura.

***

Prvi deo knjige sastoji se iz pet poglavlja. Svako od njih pokriva po jedan period iz života kneza Pavla, od njegovog rođenja do ubistva kralja Aleksandra 1934. godine. Najveći prostor posvećen je vremenu koje je knez Pavle proveo u Velikoj Britaniji, njegovom školovanju u Oksfordu, ranim prijateljstvima sa predstavnicima engleske elite i inteligencije, razdoblju u kome je izgradio svoje duhovne vrednosti i stvorio svoj pogled na svet.

Slede poglavlja o prvom svetskom ratu, o Kneževoj ženidbi grčkom princezom Olgom i o njihovom zajedničkom životu u Jugoslaviji. Autor je posvetio posebnu pažnju delatnosti i naporima kneza Pavla da osnuje svoj muzej u Beogradu. U njemu je, sa ogromnom ljubavlju i strpljenjem, sakupljao najodabranija dela svetske i jugoslovenske umetnosti. O tome svedoči nekoliko njegovih pisama iz 1927, koja su u knjizi navedena.

Druga polovina biografije iz pera Nila Balfura glavnim delom je okrenuta političkoj ulozi kneza Pavla. Otud je to i najzanimljiviji deo za onaj krug čitalaca čije interesovanje za istorijsku sudbinu Jugoslavije pred drugi svetski rat godinama ne pronalazi zadovoljavajuće odgovore. Ako ova knjiga nije uspela da konačno razjasni same događaje, njihove uzroke i ishode, onda je bar bacila novo svetlo na njih. U nezavršenom mozaiku koji mnogi pokušavaju da sastave tako da sve dođe na svoje mesto, dobije svoj puni smisao i značenje, redovi pred nama, čine jedan od neosporno važnih delova.

Ovde se politička zbivanja ređaju mnogo brže. Zamah piščevog istorijskog posmatranja je širi i sveobuhvatniji. Knez Pavle je i dalje u centru autorovog zanimanja, ali sada u glavnoj političkoj ulozi čoveka koji je vodio politiku jedne države u nesigurnim i nejasnim vremenima.

Knez Pavle se pred očima čitaoca naglo pretvarata u političku ličnost prvog reda čija su gledišta sigurna i jasna, odluke promišljene i čvrste. Prosto izgleda neverovatno da se jedan mlad aristokrata, poklonik umetnosti i lepote tako iznenadno pretvorio u državnika i političara. I to one najređe vrste ljudi koji imaju potpuno određenu sliku o tome kuda vode državu na čijem se čelu nalaze.

Godinama se Knez oslanjao na Veliku Britaniju. Bio je njen đak, vaspitanik i prijatelj. I kao čovek i kao političar. To jasno i nepobitno proizilazi i iz ove knjige. Ali, pisac ni jednim tračkom sumnje ne dovodi u pitanje njegovo poštenje i odanost Jugoslaviji. Prvi namesnik je vukao poteze koji nisu uvek i svuda nailazili na razumevanje i odobravanje. Nije čak ni uživao posebnu popularnost u širokoj javnosti kao njegov rođak kralj Aleksandar. Još manje je bio omiljen među većinom jugoslovenskih političara. Pa ipak, vodila ga je čista državna ideja. Onda kada je ta ideja došla u suprotnost sa politikom Engleske, knez Pavle je ostao bez podrške svog dotadašnjeg oslonca.

To i jeste osnovni i najznačajniji zaključak pisca njegove biografije.

Drugo je pitanje da li je Engleska politika prema Jugoslaviji ikada bila istinski prijateljska, iako je često tako izgledalo i savremenicima i istoričarima.

Prelomni trenutak u političkom životu Kraljevine Jugoslavije, a samim tim i Kneza Pavla, bio je svakako 27. mart 1941. Njegova odluka da pristane na potpisivanje pristupa Trojnom paktu imala je dvostruki značaj. Prvo, bila je iskreni pokušaj Kneza-namesnika da sačuva mir i jedinstvo države u okolnostima koje su neumitno vodile u rat. I drugo, tom odlukom on je izgubio zaštitu Velike Britanije. Srušen je sa vlasti državnim udarom. Sudbina Pavla Karađorđevića i njegove porodice našla se u rukama Engleske. I kako se to obično dešava, život mu je sačuvan, ali je on i fizički i politički potpuno izolovan i zaboravljen, daleko od središta događaja, negde u južnom delu Afrike. Povratak u Evropu dozvoljen mu je onog momenta, kada je pitanje budućnosti jugoslovenske države bilo uveliko rešeno i kada on na nju više nije mogao da utiče.

Delovi ovog biografskog dela koji opisuju upravo te godine u životu kneza Pavla možda su najuspešnija i najubedljivija poglavlja u knjizi.

Najzad, jedan opšti utisak o knezu Pavlu nameće se čitaocu gotovo sam po sebi. Pavle Karađorđević je bio intelektualac evropskog kova koji se nikada nije sasvim prilagodio sredini u kojoj je živeo najznačajnije godine svog života. Ta ključna uloga kao da mu je bila nametnuta. Koliko god se trudio da nastavi državničko delo koje je kralj Aleksandar započeo, on nije imao onog političkog i ličnog osećaja prvog jugoslovenskog vladara.

Tih sedam godina (1934 — 1941) bile su nekako suprotno i nelogične u životu kneza Pavla. On je po prirodi bio tiha i mirna osoba. Ni vojnik, ni ratnik, ni borac. A to doba je zahtevalo upravo takvu ličnost. S druge strane, Pavle Karađorđević je posedovao onaj produhovljeni dar za politiku mogućih rešenja, sporazuma i kompromisa. Dar koji bi u svakom drugom vremenu bio od neprocenjive koristi i velikog uspeha.

Svoje mesto i svoju ulogu shvatio je jednostavno i ispravno. Kao zadatak da nastavi politiku kralja Aleksandra i, čim to postane ostvarljivo, vlast preda njegovom sinu, a svom sinovcu, prestolonasledniku Petru Karađorđeviću.

Jedino mu okolnosti nisu nikako bile naklonjene.

***

Biografija kneza Pavla ima veliku vrednost i zbog toga što je zasnovana na najneposrednijim izvorima. Pisci su u znatnoj meri koristili dnevnike samog Kneza i knjeginje Olge, kao i materijale iz njihove lične zaostavštine. Zato rukopis i deluje autentično i istinito.

Knjiga je napisana uz pristanak i aktivno učestvovanje kneza Pavla tako da su ispunjeni svi veoma strogi zahtevi u pisanju biografskih dela. Iako je knez Pavle uporno odbijao da napiše i objavi svoja sećanja na ljude i događaje, u ovoj knjizi se oseća njegovo prisustvo. Skriveno i posredno, ali nepogrešivo i snažno. Na taj način autori su ispunili dva važna naučna zahteva. Prvo, svoj spis su izgradili na bogatoj arhivskoj građi prvog reda i drugo, obezbedili su onu ličnu bliskost glavne ličnosti, bez koje biografije obično ostaju suvoparne i udaljene.

U dodatku su objavljeni izuzetno važni i potpuno novi dokumenti iz arhiva britanske obaveštajne službe (SOE). Posle bezmalo pedeset godina jedan mali isečak iz godinama nedostupnih engleskih arhiva ugledao je svetlost dana. Njihovo objavljivanje nikako ne predstavlja pokušaj da se složeni i još uvek tajanstveni događaji iz 1941. godine konačno razjasne. Oni su predati javnosti samo da bi se određena pitanja ponovo otvorila i, eventualno, da bi se istoričarima pokazao jedan od mogućih puteva budućih istraživanja.

Dokumenta su dobijena ljubaznošću princeze Jelisavete Karađorđević, kćeri kneza Pavla, na osnovu njenog dugogodišnjeg prijateljstva sa rukovodstvom Arhiva SOE u Londonu.

***

Knjiga Seli Mekej i Nila Balfura napisana je više kao istorijska priča o životu kneza Pavla, nego kao prava naučna studija. To nikako ne znači da se rukopis ne oslanja na dobro odabranoj i dokumentovanoj građi. Ali, i ta građa je uglavnom biografskog porekla. Ono što je bitnije jeste da su pisci sav arhivski materijal podredili glavnom cilju svoga spisa. A to je životopis jednog neobičnog čoveka, koji se, sticajem okolnosti, našao u središtu burnih političkih previranja.

Autori su u svojoj nameri potpuno uspeli. Pred javnošću ss pojavljuje jedna oživljena priča o Pavlu Karađorđeviću, čija je ličnost decenijama bila prekrivena velom tajanstvenosti. Ova monografija bi trebalo da pomogne razumevanju jednog prošlog vremena i ljudi, koji su u njemu postojali i delovali.

Nije sasvim nelogično da su se takvog posla prihvatili inostrani pisci. I to iz dva osnovna razloga. Prvo, knez Pavle je pripadao engleskoj kulturnoj tradiciji možda više nego srpskoj. Njegova politička uloga je takođe bila usko povezana sa delovanjem Velike Britanije u Jugoslaviji. I drugo, do nedavno je o osetljivim temama jugoslovenske istorije bilo lakše pisati u inostranstvu. Ostaje nam da se nadamo da je to doba neslobode konačno za nama.

Dokaz bi trebalo da bude i objavljivanje ove biografije kneza Pavla Karađorđevića.

Milan St. Protić

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.