Кнез Павле - Биографија - Краљевић Томислав о кнезу Павлу

Последња исповест краљевића Томислава

Кнежева оставка

Иза свих потеза Павла Карађорђевића стајали су Черчил и његови сарадници.

Кнез је жељно ишчекивао да краљ Петар напуни осамнаест година.

Кнез Павле је водио политику која се никад није укрштала с интересима Британије. Током свог намесништва, Павле је увек настојао да буде у свакодневном контакту с британским посланицима, да редовно с њима вечерава. Његова потреба да их обавештава о свему што је значајно није била само мотивисана пријатељством сродних душа, тако да сам готово сигуран да су иза свих потеза кнеза-намесника стајали Черчил и његови сарадници - казивао је краљевић Томислав. По свим сведочењима, а и мојим утисцима из наших повремених дружења, остао је утисак да је 1941. година била година коју је Павле жељно ишчекивао као последњу годину свог намесништва. Те године, у септембру, мој брат Петар је пунио 18 година и испуњавали су се услови да он преузме власт у Југославији. Медутим, Павле је имао мало времена за размишљање о плановима за своју будућност после истека његовог намесништва. Он и његови министри су дуго игнорисали претеће ноте које је из Берлина слао Рибентроп крајем 1940. године, али нису могли да занемаре немачке трупе које су ушле у Румунију. Познаваоци стратегије плашили су се да би немачке снаге могле да се сусретну с Италијанима у Грчкој и да би Југославија могла да се нађе опкољена и практично без одбране.

Велика Британија, без обзира на потпуну приврженост кнеза Павла, није нашу земљу снабдевала оружјем, а кокетирања Москве остала су само на нивоу "намигивања". Да ствари буду још горе, унутрашње поделе су расле. Како је то изгледало не морам потанко да објашњавам јер нам се потпуно истоветна ствар десила пола века касније, односно деведесетих година, чему смо сви сведоци. Све је то, у то време, био повод да морал кнеза Павла спадне на најнижу тачку, да он у очајању срочи своју писмену оставку коју је написао на беспрекорном српском језику. То његово одступање овако је гласило: "Прошло је више од шест година откад су ме трагични догадаји октобра 1934. године ставили на чело државе, сваљујући на плећа тежак терет. Сумњам да се икад више десило судбоносних година у историји света у тако кратком периоду. Из свих ових тешкоћа и опасних ситуација Југославија је изашла неповређена. Мој главни циљ увек је био да изгладим домаћа неслагања и очувам мир на границама. Чинећи то, увек сам улагао све напоре да сачувам достојанство Југославије. Мислим да се у свету, у свим земљама без изузетка, на Југославију гледа као на чврсту, здраву и независну државу. Међутим, увек сам намеравао да на овом положају останем само док сам у стању да служим својој земљи. Нажалост, дошао сам до закључка да моје даље присуство на челу државе није више у њеном најбољем интересу. Не желим да се упуштам у расправе, јер мислим да за то није погодан тренутак. Могу само рећи да нисам успео - можда због својих погрешака - да надахнем поверењем оне који би требало да буду моји најближи сарадници и од којих је било природно да очекујем подршку. Верујем да будућност ове земље лежи у братству и разумевању између три народа (Срба, Хрвата и Словенаца), окупљених у слози око свог краља".

Павле је знао да пред њим стоје ужасне одлуке и жудео је да га та чаша неукусног пића мимоиђе. Али му, нажалост, није било суђено. Чим су његови саветници сазнали да је написао оставку, окупили су се око њега да га одговоре од припремљене намере. Кнез Павле је знао да је било тешко напустити Петра у том тренутку и гунђајуци је прихватио притисак окружења. Медутим, његово вођење политике у којој ће Југославија остати неутрална пало је у воду 12. јануара 1941. године. По инструкцијама министарства спољних послова Британије посланик те државе у Београду, господин Кембел, дошао је код кнеза Павла да га обавести како је Черчил одлучио да сама неутралност Југославије није више довољна. Британци су намеравали да у Грчку пошаљу механизовани корпус и предлагали су Београду стварање заједничког балканског фронта. Павле, иако је био проверен британски човек, овај предлог је ужасно доживео. Сматрао је да је план преурањен, неодговоран и осуђен на пропаст. Искрцавање британских трупа у Грчкој изазвало би Хитлера да изврши офанзиву на Југославију - тврдио је кнез регент. По Павловом мишљењу Британија је од државе Срба, Хрвата и Словенаца тражила да изврши самоубиство. Кнез Павле је тада дефинитивно схватио да је Југославији до почетка 1941. године било допуштено да живи нормално и без злостављања. Али, пошто није могла да добије никакву помоћ од Британије, Француске и Сједињених Америчких Држава, југословенска влада је била принуђена да се с Берлином договара како најбоље уме.

Кликните овде да приступите Оставци кнеза Павла у Архиви.

















































Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.