Фељтон о кнезу Павлу Карађорђевићу
5. део
Медени месец у Венецији
ПИШЕ: Миодраг Јанковић
Београд, 1. децембар 1918. Кућа Алексе Крсмановића на Теразијама. Необарокно здање с краја XIX века, тадашња резиденција регента Александра.
Свечана атмосфера. У име делегације Народног већа СХС, прокламацију чита Анте Павелић који је у историји запамћен као "Зубар", ваљда да би га разликовали од истоименог усташког "поглавника".
Пре него што ће прогласити Краљевину СХС, регент, у генералској униформи, окићен одликовањима, каже да је овим актом "коначно проведено у дело оно што су најбољи синови наше крви, све три вере, сва три имена, с обе стране Дунава, Саве и Дрине, почели припремати још за владе блажене успомене мога деде Кнеза Александра I и Кнеза Михаила".
 Крај Краљевине Србије - српске ратне заставе премештене у музеј |
Тога дана је Краљевина Србија отишла у ад акта. Српска посланства мењају име и истичу нову заставу. У марту 1919. престала је да постоји Српска војска! Тог истог месеца је начелник Штаба српске Врховне команде, славни војвода Живојин Мишић, на захтев регента обишао Хрватску. У његовом рапорту, како је то забележио Милорад Павловић - Крпа, стоји: "Југословенство није народност, него идеологија. Југословенство не може да послужи као темељ за изградњу једне реалне државне целине". После разговора са хрватским политичарима, књижевницима, новинарима, свештеницима, учитељима и обичним људима, војвода Мишић је схватио да сви они мисле да је "настао час да Хрватска добије своју самосталност и независност". Војвода је о Хрватима рекао и ово: "Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш ствар је пропала. Ништа се неће моћи учинити. То нису људи на чију се реч можеш ослонити. То је најодвратнија фукара на свету, која се не може зајазити ничим што би јој се понудило. Ја сам дубоко уверен да се ми са њима нећемо усрећити. Сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи".
Кнез Павле је окончао своје студије у Оксфорду. Постао је, како је то записао Пол Моран, "оличење благости живота".
 Портрет војводе Живојина Мишића - рад сликара Уроша Предића |
После Карађорђа најгенијалнији српски војсковођа, пример часности и родољубивости, војвода Живојин Мишић је умро у Београду, 20. јануара 1921. године.
На Видовдан, изгласан је устав Краљевине СХС. Одмах затим краљ Александар и кнез Павле су отпутовали у Париз. Краљ је имао да се подвргне једној деликатној хирушкој интервенцији. Због обавезне неге после операције, остао је у Паризу више од два месеца. Није могао бити присутан поред одра свог оца који је издахнуо 16. августа. Никола Пашић је, како приличи, био на лицу места и објавио је: "Краљ је мртав - живео краљ!"
Два брата од стричева решили су били да се жене. Краљ Александар је својим избором решавао и једно важно државно питање: границу са Румунијом.
 Кнез Павле уочи венчања |
А кнез Павле? Могло би се рећи да је прижељкивао принцезу која би одговарала његовом рангу и родослову. То је сасвим извесно. Али више од свега, кнез Павле је желео да више не буде толико усамљен. И да са изабраницом свога срца подели љубав за лепотом коју је створила људска рука. И десило се, ето, да је имао среће.
У животу кнеза Павла, јунака из античке трагедије, ретки су моменти за које се може рећи да су били тако складни и да су тако много обећавали, као што су били ти дани и недеље кад је принцеза Олга ушла у његову судбину.
 Кнегиња Олга |
Најплеменитијег порекла које се и тада и данас може замислити, Кнегињу Олгу је још красила нека ванвремена лепота. Први пут ју је видео на балу код леди Зије Вернер, у Лондону. Олга је записала да јој се учинио "страшно стидљив". Млади српски кнез се био заљубио, како се то каже "до ушију". Олга му се чинила као староегипатска краљица Нефретити, а поредио је њен лик и са лепотицама са старогрчких Танагри.
Нил Балфур пише: "Одвео ју је у биоскоп, али се понашао сметено и нервозно. Осетивши сасвим добро његово расположење, Олга се окренула према њему и прошапутала: Јеси ли нашао оно што желиш? Пун захвалности кнез Павле ју је погледао и рекао: Јесам, најзад!"
 Венчање кнеза Павла и кнегиње Олге |
Венчали су се у Београду, сутрадан после крштења престолонаследника Петра, сина краља Александра и краљице Марије. Исте вечери су кренули у Венецију, како је кнегиња Олга записала у "сопствени живот удвоје". После неколико дана дошли су у Фиренцу, кнез павле је своју невесту одвео у Пратолино, како би је представио тетки Моини. Затим су отпутовали у Рим и одсели у вили кнеза Лазарева. У вечном граду су остали пет недеља. Кнегиња Олга је ушла у свет кнеза Павла.
У Краљевини СХС, где је однедавно живео само један, "троједини" народ, историја се убрзавала. Из Првог светског рата Србија је изашла осакаћена. Рат и окупација су однели 1.511.415 живота и земља је претрпела огромне материјалне штете. У Југославију је Србија ушла без три петине свог народног богатства које се пре 1914. ценило на око 11 милијарди динара у злату. Стварни износ штете је премашивао шест милијарди златних француских франака. При расподели репарација Србија је, због тадашњег "братства и јединства", била изједначена са осталим крајевима нове државе. Хрватска и Славонија су добиле 2.659 милиона златних франака, Словенија 1.555 милиона, Босна и Херцеговина 675,5 милиона, Далмација 695,5, а Бачка и Банат 110 милиона златних франака.
Из ових крајева је Аустро-Угарска мобилисала преко 500.000 мушкараца, од којих су многи учествовали у ратним операцијама против Србије и за време окупације починили многобројна зверства над цивилним становништвом. Ово се нарочито односи на Хрвате и на муслимане из БиХ. Поред свега другог, пропала круна пропале црно-жуте монархије која се у Трсту мењала по курсу 1000 за један динар, у Хрватској и Словенији имала је скандалозан курс: четири круне за један динар! За то време српски сељак, који је изашао као победник из рата, преживљава најцрње дане. На хиљаду сељака један има читаво одело, код осталих је то закрпа до закрпе, а цео опанак је, такође, била реткост. Све ово је допринело да се опљачкана и тешко рањена Србија нашла у врло тешком положају. Југословенску авантуру имао је да плати Србин. Уза све то, Србија је морала да подноси оптужбе (неосноване и злонамерне) из Словеније и Хрватске да је опљачкала ове јужне Словене.
Од како је изгласан, практично само српским гласовима, Видовдански устав није могао бити примењен. За осам година, до 1929, седамнаест пута су падале владе и то само због тога што су покушацале (безуспешно) да начине споразум са Хрватима. Хрвати нису признавали краљевину СХС под династијом Карађорђевића. Свакако су је називали, а највише "династија свињарска".
Арбанаси су оснивање Призренске лиге прослављали побунама и основали у Скадру Комитет за обнову Косова. Први успех ове терористичке организације је било убиство Есад-паше, заговорника пријатељства Шиптара и Срба. Италија наоружава ове терористе и шаље им војне инструкторе. По наредби Коминтерне, од 1924. године, југословенски комунисти су давали подршку арбанашком сепаратизму који је требало да буде остварен путем терора над српским живљем. "Усташа", хрватски покрет од оснивања под туторством маџарскиг реваншизма, активно је сарађивао са Косовским комитетом и бугарашким ВМРО. Коминтерна, ВМРО и усташе, заједно су били извршиоци злочина у Марсеју 1934. године, 9. октобра.
У дворцу Елизабете од Јорка, у крилу Вајтлоџ, 13. августа 1924. кнегиња Олга је донела на свет дечака који је на крштењу добио име Александар.
(Текст је у скраћеном облику објављен у "Вечерњим новостима" 24. децембра 2011. године.)
