Фељтон о кнезу Павлу Карађорђевићу
3. део
Диктат великих сила
 Велике силе деле плен Франциско Гоја: Капричози |
ПИШЕ: Миодраг Јанковић
Први балкански рат је почео 8. октобра 1912. када је Црна Гора објавила рат Турској и био окончан Лондонским уговором о миру, 30. маја 1913. године. Турска је протерана из Европе. Због притиска великих сила, у првом реду Италије и Аустроугарске, чланице Балканског савеза - Србија, Грчка, Бугарска и Црна Гора- морале су да напусте Албанију. Настала је нова држава на Балкану - Албанија. Незадовољни диктатом великих сила, међу савезницима су убрзо избиле несугласице, нарочито због Македоније и то је резултирало Другим балканским ратом.
 Кнез Арсен Карађорђевић |
У Првом и Другом балканском рату учествовао је и брат краља Петра I, кнез Арсен, отац кнеза Павла. Као армијски генерал и славни командант из руско-јапанског рата, кнез Арсен се са својом коњичком дивизијом прославио у Кумановској бици и онима код Велеса и Битоља. Његови саборци су касније приповедали о чудесном јунаштву и вештини командовања кнеза Арсена током гоњења разбијених Џавид-пашиних одреда кроз Албанију. У Другом рату, против Бугара, у Брегалничкој бици, на положајима познатим као "бестрашински", кнез Арсен је са својим коњаницима изненадио непријатеља и тако помогао пешадији да дејствује како ваља па је сломљен отпор Бугара и рат добијен.
Кнез Павле је желео да студира у Енглеској и преко српског посланства у Лондону нађено му је место у Оксфорду, у колеџу "Христова црква". То се догодило у априлу 1913. године.
Претходно лето је провео код тетке Моине и тече кнеза Симеона Абамалека Лазарева. Павле и Симеон су били сродне душе, млади кнез је, прихвативши Симеонове савете, много читао: Де Токвила, Флобера, Рилкеа... Много тога је видео и научио. Вила кнеза Симеона у Риму је, као Пратолино, била прави музеј. После смрти кнеза Лазарева продата је совјетима да служи као резиденција амбасадора.
На путу за Лондон, кнез Павле се зауставио у Паризу. Одавно је желео да посети Лувр. Касније је причао да ноћ уочи свог првог уласка у тај храм уметности уопште није ока склопио.
И тако, започео је свој студентски живот некако одмах после пада Једрена (13. марта 1913.).
Турску војску су обучавали и снабдевали Немци, њихови инжењери су утврдили Једрене, па Бугари нису могли да освоје град. Позвани су Срби у помоћ, Друга армија под командом Степе Степановића. Срби су почели тродневну артиљеријску припрему напада уз помоћ својих хаубица. Одмах су пали одбрамбени шанчеви а Турци се дали у бекство. Команданта Једрена, Турчина Шукри-пашу, са целим штабом, ухватио је у Хадарлаку мајор Милован Гавриловић. После повлачења српске војске, у знак захвалности, Бугари су оскрнавили гробље српских ратника. На крстовима су српска имена побугарчена!
Према сведочењу Нила Балфура, који је имао привилегију да дуго разговара са кнезом Павлом, та прва година у Оксфорду по много чему је била значајна за младог кнеза. Он се први пут у животу осетио слободан. Стицао је међу својим вршњацима нове пријатеље, радо је био приман у ексклузивне клубове и што је најважније, пријале су му студије. На његово занимање за уметност, посебно је утицао професор Џон Мареј који је био и колекционар литографија. Кнез је обилазио музеје и галерије, позоришта, усавршавао свој укус. Може се данас замислити са каквим је жаром изграђивао своју љубав за лепо. У младости лако нас занесу остварења великих мајстора, чини нам се да би и ми сликали као Никола Пусен, или писали свог Вилхелма Мајстера као Гете, чини нам се да смо сродна душа са овим или оним великим писцем. А то су ти сусрети у ванвремену који нас опредељују заувек и тај избор по сродности прати нас док смо живи. Велики уметници постају саставни део нашег мисаоног света и ми са њима водимо дијалог, тајни унутрашњи дијалог. Ми им се поверавамо јер су они наша благонаклона браћа. Од тих првих љубави ми после живимо, од тих младалачких узлета после нам се понекад учини да смо и ми бесмртни. У младости само можемо да откријемо да у срцу имамо дијамант. Тако је само могуће замишљати младога кнеза Павла те прве године у Оксфорду.
 Генерал Оскар Поћорек, главнокомандујући аустроугарске војске 1914. године |
А онда су, на Видовдан, 1914. године, у Сарајеву убијени Фрања Фердинанд и његова супруга. У првом тренутку у престоници Двојне монархије, манифестовала се "непристојна радост", како је то записао Енглез Хенри В. Стид, један одлично обавештен Британац. Ево, после скоро сто година од тог догађаја, има све више историчара који тврде да права истина о Сарајевском атентату меродавнима у Бечу и Будимпешти уопште није била важна. Најважније је било да се окриви Србија и онда примерно казни.
Две недеље пре овог догађаја који је узет као повод за Први светски рат, у Србији се одиграла једна значајна промена: 11. јуна 1914. краљ Петар је први пут абдицирао, то јест, извршено је "преношење вршења краљевске власти на престолонаследника Александра", због, како је речено, "болести краља Петра".
Један познати француски писац и амбасадор, Пол Моран, оставио је запис о кнезу Павлу из тих предратних дана.
"Кнез Павле је долазио у Лондон са жудњом да осети живот. Бледог лика као камелије у бутоњери његовог фрака и веома црне зализане косе. Цео свет је трчао за њим мада је у то време на енглеском двору и у енглеском друштву било нешто негодовања против Србије. И мада су ова негодовања неколико месеци после Сарајева ишчезла у Енглеској, симпатија коју је инспирисао код свакога и свуда кнез Павле, доиста није била страна овој промени енглеског расположења. У Бакингемској палати, на руском балету, у француској амбасади, под краљевим шатором у Аскоту, кнез је обилазио, смешио се, играо, срећан да безбрижно проживи часове који су сада, мецима из револвера сасвим прекинути".
Аустро угарска је објавила рат Србији 28. јула 1914. Кроз недељу дана Немачка се придружила црно-жутој монархији, а Русија, Француска и Британија ставиле су се на страну Србије. Италија је остала неутрална до 1915. да би онда ушла у рат на страни Срба. Јапан је, исто тако, стао на страну савезника Србије, док је Турска царевина пришла Аустро-Угарима и Немцима.
Први црно-жути напад на Дрини извео је Осми корпус састављен од Чеха. Тешко освојен положај на десној обали Дрине осигурала је 9. девета пешадијска дивизија из Прага. Загребачки 13. корпус и Чеси заузели су Шабац, али су га због великих губитака одмах, 24. августа морали напустити. Пета аустро-угарска армија је морала бити повучена у Босну. И Шеста армија, са бојишта код Вишеграда и Прибоја, такође је доживела пораз. То је била сјајна победа српске војске која је имала, нажалост, значајне губитке.
 Портрет војводе Живојина Мишића - рад сликара Паје Јовановића |
Преко Фиренце кнез Павле је стигао у Србију. У Београду већ је био срушен двор и кнез се, као коњички потпоручник ставио на располагање Врховној команди. Влада је била пресељена у Ниш и кнез Павле се ту нашао уочи слома аустро-угарске офанзиве. У Београд су 2. децембра ушле аусто-угарске трупе, углавном састављене од Хрвата. У ноћи између 2. и 3. децембра започела је српска контраофанзива. Непуне две недеље касније, после небројених зверстава почињених над становништвом Београда, 15. децембра, аустро-угарска војска је морала да напусти престоницу. Црно-жута монархија је претрпела пораз од Краљевине Србије. Цео свет је тада био задивљен и клицао Србији.
 Проглас о протеривању српског становиштва из Земуна (1914) |
 |  |
Злочини аустроугарске војске над становницима Мачве
 Јосип Броз нишани на Србе - Колубарска битка |
Командант Прве армије, генерал Живојин Мишић, генијални стратег Сувоборске битке, унапређен је у чин војводе. Аустро-угарски главнокомандујући Оскар Поћорек је смењен. Иза њега су остали пораз и злочини над цивилним становништвом. Босански муслимани и Хрвати су починили највише зверстава. У "Вражјој", 42. домобранској дивизији, против Срба борили су се: Јосип Броз, Влатко Мачек, Светозар Прибићевић...
(Текст је у скраћеном облику објављен у "Вечерњим новостима" 22. децембра 2011. године.)
