Pokrovitelj


Film


Knjige o 27. martu


Ostale knjige...

Rehabilitacija


Sahrana na Oplencu


Godišnjica


Кнез Павле рехабилитован - Миодраг Јанковић: Правда

Правда

ПИШЕ: Миодраг Јанковић

Поништена је, ето, Одлука државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача којом је 17. септембра 1945. године, кнез Павле Карађорђевић проглашен за ратног злочинца. Одлуку је потписао тада чувени борбени марксиста, др Душан Недељковић, професор, проректор Београдског универзитета и потоњи академик. Ево, 66 година после ове бесрамности, Виши суд у Београду је Одлуку прогласио ништавном.

Реч је о значајном догађају за историју Србије. Ниједан српски владар у нашој новијој повести није био толико омрзнут и оцрњен у народу као што је то до јуче био кнез Павле.

Прво је пучем од 27. марта 1941. године збачен са власти, ухапшен и морао је да са породицом напусти земљу у поноћ тог истог мартовског дана, да би у Грчкој био предат Енглезима који су га интернирали у Кенији.

Пуч су извели српски официри и политичари, потплаћени од енглеских обавештајаца. После априлског дебакла Југословенске војске, пучистичка влада генерала Симовића је, заједно са краљем Петром II побегла из земље и нашла уточиште у Лондону.

Тамо је започела и сатанизација кнеза Павла. Ванредно успело сведочење о томе оставио је Милош Црњански у својим "Ембахадама".

Кнез Павле је од Енглеза добио дозволу да се врати у Европу тек 1947. године. Две године раније, рекли смо, комунисти су га прогласили за ратног злочинца. И тако, све до смрти, 14. септембра 1976. године, кнез Павле је морао да живи у егзилу.

Оклеветан, без икакве могућности да се брани, кнез Павле је све стоички поднео. Историју су писали победници, послушни историчари Брозовог режима.

Кнез Павле је био енглески ђак, био је витез ордена Подвезице, највише дистинкције енглеског Двора, веровао је Енглезима, па ипак, Енглези су га издали због својих тренутних интереса. Какви су нам и раније Енглези били савезници говори и бриљантна научна студија академика Драгољуба Р. Живојиновића "Невољни ратници – Велике силе и Солунски фронт (1914-1918)", Завод за уџбенике, Београд 2008.

Виши суд у Београду је својом пресудом скинуо љагу са имена кнеза Павла. Тиме је, сигуран сам, и потомцима кнежевим лакнуло, ту нарочито мислим на кнегињу Јелисавету.

Ипак, остаје доста тога да се уради. Пре свега, да се из уџбеника историје уклоне неистине о кнезу Павлу и пучу од 27. марта 1941. године.

Затим, у Шапцу већ постоји улица кнеза Павла. Београд је нема, ни Нови Сад, Ниш и Суботица, Крагујевац, Чачак, Ваљево, Краљево, Ужице... Кнез Павле заслужује да му, пре свих, Београд врати дуг.

У Београду је све до краја 1944. године постојао Музеј кнеза Павла. Треба га, у оквиру Националног музеја, вратити тамо где је био. А какав је био може свако прочитати у монографији "Музеј кнеза Павла", Народни музеј, Београд, 2009.

И то није све. Земне остатке нашег великог кнеза Павла, његове супруге кнегиње Олге и сина им кнеза Николе, треба из Швајцарске пренети у Србију, и достојно сахранити на Опленцу, у крипти цркве Светог Ђорђа где почивају Карађорђевићи.

Рехабилитације су од великог значаја за будућност Србије. Од случаја до случаја, то је право трагање за изгубљеним временом. За улудо страћеним српским животима. Задатак је данашњих генерација да се поуче на грешкама, заблудама и жртвама претходних генерација. И да их више никад не понове. Србија нас је све створила и њој све дугујемо.




















































Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.