Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
- Pismo kneza Arsena ruskoj carici
- Krađa i prekrađa u Belom dvoru
- Knez Pavle dobio ulicu u Šapcu
- Kneginja Jelisaveta govori o knezu Pavlu (Press, 21.2.2010.)
- Dokumentarni film: Knez Pavle i kneginja Olga na otvaranju Sajma (1939)
Kosta St. Pavlović: Dvadesetpetogodišnja prepiska sa knezom Pavlom
- Beseda vladike Irineja povodom 30. godišnjice smrti kneza Pavla
Pravda
PIŠE: Miodrag Janković
Poništena je, eto, Odluka državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača kojom je 17. septembra 1945. godine, knez Pavle Karađorđević proglašen za ratnog zločinca. Odluku je potpisao tada čuveni borbeni marksista, dr Dušan Nedeljković, profesor, prorektor Beogradskog univerziteta i potonji akademik. Evo, 66 godina posle ove besramnosti, Viši sud u Beogradu je Odluku proglasio ništavnom.
Reč je o značajnom događaju za istoriju Srbije. Nijedan srpski vladar u našoj novijoj povesti nije bio toliko omrznut i ocrnjen u narodu kao što je to do juče bio knez Pavle.
Prvo je pučem od 27. marta 1941. godine zbačen sa vlasti, uhapšen i morao je da sa porodicom napusti zemlju u ponoć tog istog martovskog dana, da bi u Grčkoj bio predat Englezima koji su ga internirali u Keniji.
Puč su izveli srpski oficiri i političari, potplaćeni od engleskih obaveštajaca. Posle aprilskog debakla Jugoslovenske vojske, pučistička vlada generala Simovića je, zajedno sa kraljem Petrom II pobegla iz zemlje i našla utočište u Londonu.
Tamo je započela i satanizacija kneza Pavla. Vanredno uspelo svedočenje o tome ostavio je Miloš Crnjanski u svojim "Embahadama".
Knez Pavle je od Engleza dobio dozvolu da se vrati u Evropu tek 1947. godine. Dve godine ranije, rekli smo, komunisti su ga proglasili za ratnog zločinca. I tako, sve do smrti, 14. septembra 1976. godine, knez Pavle je morao da živi u egzilu.
Oklevetan, bez ikakve mogućnosti da se brani, knez Pavle je sve stoički podneo. Istoriju su pisali pobednici, poslušni istoričari Brozovog režima.
Knez Pavle je bio engleski đak, bio je vitez ordena Podvezice, najviše distinkcije engleskog Dvora, verovao je Englezima, pa ipak, Englezi su ga izdali zbog svojih trenutnih interesa. Kakvi su nam i ranije Englezi bili saveznici govori i briljantna naučna studija akademika Dragoljuba R. Živojinovića "Nevoljni ratnici – Velike sile i Solunski front (1914-1918)", Zavod za udžbenike, Beograd 2008.
Viši sud u Beogradu je svojom presudom skinuo ljagu sa imena kneza Pavla. Time je, siguran sam, i potomcima kneževim laknulo, tu naročito mislim na kneginju Jelisavetu.
Ipak, ostaje dosta toga da se uradi. Pre svega, da se iz udžbenika istorije uklone neistine o knezu Pavlu i puču od 27. marta 1941. godine.
Zatim, u Šapcu već postoji ulica kneza Pavla. Beograd je nema, ni Novi Sad, Niš i Subotica, Kragujevac, Čačak, Valjevo, Kraljevo, Užice... Knez Pavle zaslužuje da mu, pre svih, Beograd vrati dug.
U Beogradu je sve do kraja 1944. godine postojao Muzej kneza Pavla. Treba ga, u okviru Nacionalnog muzeja, vratiti tamo gde je bio. A kakav je bio može svako pročitati u monografiji "Muzej kneza Pavla", Narodni muzej, Beograd, 2009.
I to nije sve. Zemne ostatke našeg velikog kneza Pavla, njegove supruge kneginje Olge i sina im kneza Nikole, treba iz Švajcarske preneti u Srbiju, i dostojno sahraniti na Oplencu, u kripti crkve Svetog Đorđa gde počivaju Karađorđevići.
Rehabilitacije su od velikog značaja za budućnost Srbije. Od slučaja do slučaja, to je pravo traganje za izgubljenim vremenom. Za uludo straćenim srpskim životima. Zadatak je današnjih generacija da se pouče na greškama, zabludama i žrtvama prethodnih generacija. I da ih više nikad ne ponove. Srbija nas je sve stvorila i njoj sve dugujemo.
