Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
- Кнез Павле сачувао Хрватима Истру (Политика, 4.11.2012.)
- Јуриш на Дедиње (Политика, 8.10.2012.)
Политичко завештање српском народу др Мирослава Спалајковића
- Јадни Срби, шта ће бити с њима (Press, 7.3.2012.)
- Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије (Вечерње новости, 28.1.2012.)
- Пуч слободних зидара (Press, 01.08.2010.)
- Време смакнућа без суда и пресуде: Случај господина Владислава Рибникара - Коста Димитријевић
- Инсерт из ТВ емисије о кнезу Павлу (РТС, 2008)
- Изгнанство: Јоханесбург, 1946
- Никола Миловановић: Војни пуч и 27. март
- Милан А. Фотић: Изгубљени пут - Правно-политичка и идеолошка расправа
Др Јакоб Б. Хоптнер: Југославија у кризи: 1934-1941 (одломак)
- Ексклузивне фотографије: Кнез Павле у државној посети Немачкој
- Др Мирко Косић - Одабрани текстови
- Драгослав Ђорђевић: На раскрсници '41 (одломци)
- 27. март 1941.: Метеоролошке прилике у Београду
- Округли сто 27. март 1941: Кнез Павле у вихорима европске политике (Београд; 25-27.3.2003.)
Краљевина Југославија 1941. - Проф. др Вељко Ђурић Мишина
Будимо то што јесмо - Интервју са Драгославом Ђорђевићем (Кишобран, септембар 2007)
- Иво Андрић о албанском питању
- Петар II у депешама Титових амбасадора
Трећи пут
PRESS, 27..3.2011.
ПИШЕ: Вељко Лалић
Најважнији месец у Србији је март. То је месец у којем равногорци славе 9. март, када су се замало вратили на власт, комунисти обележавају 11, када су под липом и дефинитивно сишли с власти, а грађанска Србија се сећа 12. марта, када су нас два хица миљама удаљила од европског друштва.
Кад прођу три најважнија дана три Србије, појави се 24. март као потврда наших заједничких погрешних политика. И на крају 27. март, када је све ово и почело.
Јер, тог дана пре тачно 70 година Србија је растурена. А ако хоћемо да знамо зашто нам се нешто дешава, онда морамо да видимо и узроке.
Они кажу: 27. марта 1941. група неодговорних официра извела је пуч и гурнула Србију у Други светски рат у којем је остала без милион и по људи. Комунизам је завладао у наредних пола века. Најобразованији владар протеран је и прекинута је династија Карађорђевића. Србија је изгубила земље које је стекла у балканским ратовима и Првом светском рату, као и комплетну елиту која је побегла из земље или је убијена у чисткама од '44. до '46.
Био је то најтужнији дан модерне, грађанске и образоване Србије и најсрећнији дан осионе, примитивне, назадне Србије. Нешто као 12. март 2003, само с много горим последицама.
И? Кнез Павле је проглашен ратним злочинцем иако је све време рата провео у Кенији. Човек који је Београду дао музеј и све најлепше грађевине нема своју улицу. Историчари и данас кажу да је потписао Тројни пакт, иако треба бити писмен па видети да је потписан пакт без свих војних клаузула, што је потписао и Стаљин. Злочин кнеза Павла био је што није пристао на самоубиство своје земље, што је водио реалну, уместо небеске политике. Што је био први српски владар који је рекао да и наша глава има цену.
Данас нема никога да подигне глас за тог образованог, паметног и честитог српског племића који је као велики англофил два пута одбио енглеског краља. Због Србије. И још више - због Срба. Кнезом Павлом данас нико не жели да се бави у Србији. Јер, он је трећи пут! Средина. Глинени голуб између два идеолошка рова из којих још ратују четници и партизани, леви и десни, патриоте и издајници, напредњаци и назадњаци, наши и њихови.
И никако да схвате и једни и други да нам свима треба неко бољи од нас. Неко као кнез Павле!
(Текст објављујемо уз дозволу дневног листа Press.)
