Илија Трифуновић-Бирчанин - Биографија

Илија Трифуновић - Бирчанин

(1877-1943)


Илија Трифуновић-Бирчанин

Илија Трифуновић - Бирчанин (Топола, 1877. - Сплит, 3. фебруар 1943.) био је српски четнички војвода. Четничком покрету се придружио године 1906. када је с војводом Петком отишао у Македонију, тада под отоманском влашћу, те водио герилске акције по Скопској Црној Гори као комита, а затим са војводом Вуком четовао по Куманову и тамо остао до Првог балканског рата 1912. год.

Учествовао је у оба балканска рата, као и у Првом светском рату. Борио се у одредима војводе Вука, а ујесен 1916. године на Сивој Стени погођен је у руку, која му је након тога морала бити ампутирана. Тада је војвода Вук и погинуо, а Бирчанин је добио звање четничког војводе.

У периоду између два рата, војвода Бирчанин је вршио важне улоге у четничкој организацији. Године 1929. је постао председник "Удружења српских четника 'Петар Мркоњић' за краља и отаџбину", а од 1932. је председник организације Српска Народна Одбрана (СНО). 1934. је председник Удружења старих четника.

Учествовао је у пучу 27. марта 1941. године, којим је оборена Цветковићева влада. Након априлског рата је избегао у село Липово код Колашина.

У септембру 1941. Трифуновић је дошао у Сплит, који се у то време налазио под влашћу фашистичке Италије. Уз помоћ Доброслава Јевђевића почео је да окупља антикомунистички, великосрпски и југоунитаристички расположене грађане у покрет који је требало да представља алтернативу како хрватским националистима окупљеним око НДХ, тако и партизанима под вођством комуниста. Те су активности вођене уз прећутну или отворену подршку италијанских власти, које су у четничком покрету виделе корисног савезника.

У марту 1942. Трифуновић је добио писмено овлашћење од Драже Михаиловића, вође ЈВуО, да буде њен представник, односно командант у области Далмације, Лике, Кордуна и Приморја. Војвода Бирчанин је преко својих пријатеља и чланова Народне Одбране такође организовао и четничке формације у Словенији, познате под називом Плава гарда. С Михаиловићем се први пут састао у мају 1942. године, у селу Пустопољу код Гацка у Херцеговини. Након тога, једна британска подморница је за војводу Бирчанина донела на Корчулу радио станицу, технички материјал и новчана средства. Војвода Бирчанин је извођење ове мисије поверио војводи Момчилу Ђујићу. Тада је унапредио генерала Михаиловића у чин четничког надвојводе. Михаиловић је том приликом предао листу од 25 официра ЈВуО које је стари Бирчанин прогласио четничким војводама. Бирчанин је, уз помоћ Доброслава Јевђевића, организовао своје присталице у паравојну формацију под називом "Одред Војводе Бирчанина", а касније је формирана и Сплитско-Шибеничка бригада, позната и као "Свилена бригада". Те су формације, заједно с Динарском четничком дивизијом, чиниле Далматинску војску.

Тешко се разболео у Сплиту, где је и умро, 3. фебруара 1943 године. Посмртно је одликован од генерала Михаиловића и лондонске владе Карађорђевом звездом са мачевима III реда.















































































Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.