Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
- Кнез Павле сачувао Хрватима Истру (Политика, 4.11.2012.)
- Јуриш на Дедиње (Политика, 8.10.2012.)
Политичко завештање српском народу др Мирослава Спалајковића
- Јадни Срби, шта ће бити с њима (Press, 7.3.2012.)
- Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије (Вечерње новости, 28.1.2012.)
- Пуч слободних зидара (Press, 01.08.2010.)
- Време смакнућа без суда и пресуде: Случај господина Владислава Рибникара - Коста Димитријевић
- Инсерт из ТВ емисије о кнезу Павлу (РТС, 2008)
- Изгнанство: Јоханесбург, 1946
- Никола Миловановић: Војни пуч и 27. март
- Милан А. Фотић: Изгубљени пут - Правно-политичка и идеолошка расправа
Др Јакоб Б. Хоптнер: Југославија у кризи: 1934-1941 (одломак)
- Ексклузивне фотографије: Кнез Павле у државној посети Немачкој
- Др Мирко Косић - Одабрани текстови
- Драгослав Ђорђевић: На раскрсници '41 (одломци)
- 27. март 1941.: Метеоролошке прилике у Београду
- Округли сто 27. март 1941: Кнез Павле у вихорима европске политике (Београд; 25-27.3.2003.)
Краљевина Југославија 1941. - Проф. др Вељко Ђурић Мишина
Будимо то што јесмо - Интервју са Драгославом Ђорђевићем (Кишобран, септембар 2007)
- Иво Андрић о албанском питању
- Петар II у депешама Титових амбасадора
Изгнанство: Јоханесбург, 1946
- Запис о фотографији -
Тек покошен травњак. Парк у Јоханесбургу, 1946. године.
Пред нама је историја која ће заувек остати у фрагментима. Њихова Краљевска Височанства седе на трави. Кнегиња Олга има оборен поглед и види године које су иза ње. Лице Кнеза Павла је у полусенци, чини се озарен нечим, његове мисли су негде далеко. Благо су нагнути један према другом. Додатно су их повезале године изгнанства у Африци и, носталгија.
Оно што сад видимо и чујемо је елегија.
Да, принчеви могу бити као сви људи.
Обично их замишљамо круте, поносне, нама далеке.
Ова фотографија нам говори о егзилу, који је за ово двоје људи био излаз из историје.
Кнегиња је и забринута. Кнез је обасјан вером.
«Лепота ће спасити свет», казао је Достојевски.
Кнез Павле је преживео удес свог живота захваљујући лепоти коју је створила људска рука.
Тај префињени аристократа је седам година живео у Африци без слика својих омиљених сликара. Без слика у Белом двору Николе Пусена, Гаспара Дигеа, Ел Грека, Тицијана, Клода Лорена, Ежена Делакроа, без свог порцелана из Мануфактуре у Севру... Без слика из свог Музеја у Београду и свог дворца на Брду код Крања... Без ремек дела којима се дивио у музејима широм Европе, оних у Фиренци, Минхену, Бечу, Паризу, Лондону...
Али, ипак, на овој изузетној фотографији, дато нам је да разумемо: Кнез Павле је имао свој Имагинарни музеј, сличан ономе о коме је писао Андре Малро.
И у њему је српски Кнез боравио кад год би се ужелео слободе.
Његови енглески чувари га у томе нису могли спречити.
Ето, ни једна од кнежевих фотографија није дирљивија од ове.
Говори нам о његовој души.
«Бесмртна прича, то је једино прича о бесмртном», написао је Јован Дучић.
Ово је потресна фотографија, али и утешна.
Миодраг Јанковић
