Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
- Кнез Павле сачувао Хрватима Истру (Политика, 4.11.2012.)
- Јуриш на Дедиње (Политика, 8.10.2012.)
Политичко завештање српском народу др Мирослава Спалајковића
- Јадни Срби, шта ће бити с њима (Press, 7.3.2012.)
- Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије (Вечерње новости, 28.1.2012.)
- Пуч слободних зидара (Press, 01.08.2010.)
- Време смакнућа без суда и пресуде: Случај господина Владислава Рибникара - Коста Димитријевић
- Инсерт из ТВ емисије о кнезу Павлу (РТС, 2008)
- Изгнанство: Јоханесбург, 1946
- Никола Миловановић: Војни пуч и 27. март
- Милан А. Фотић: Изгубљени пут - Правно-политичка и идеолошка расправа
Др Јакоб Б. Хоптнер: Југославија у кризи: 1934-1941 (одломак)
- Ексклузивне фотографије: Кнез Павле у државној посети Немачкој
- Др Мирко Косић - Одабрани текстови
- Драгослав Ђорђевић: На раскрсници '41 (одломци)
- 27. март 1941.: Метеоролошке прилике у Београду
- Округли сто 27. март 1941: Кнез Павле у вихорима европске политике (Београд; 25-27.3.2003.)
Краљевина Југославија 1941. - Проф. др Вељко Ђурић Мишина
Будимо то што јесмо - Интервју са Драгославом Ђорђевићем (Кишобран, септембар 2007)
- Иво Андрић о албанском питању
- Петар II у депешама Титових амбасадора
Српски културни клуб
 Слободан Јовановић |
За председника Скупштине и Управног одбора је изабран Слободан Јовановић. Он је био идејни творац ове организације и изложио је основне задатке и циљеве Клуба:
Српски културни клуб, по замисли својих оснивача, треба да буде место састанка и договора за све оне који се интересују питањима српске националне културе. Национална култура узета у најширем смислу, тако да обухвата и духовну и материјалну културу. Зато се у СКК виде удружени интелектуалци и привредници. Ово је можда први пут да се чини покушај овако присне сарадње интелектуалаца и привредника. Оснивање СКК потекло је од људи који се нису истицали у партијско-политичком животу. Тиме се хтело од почетка обележити да се СКК мисли бавити питањима националне културе без икакве партијско-политичке тенденције».
Основни задатак СКК је била брига о српској култури, а питање културе темељно је питање за једну нацију.
Слободан Јовановић је наглашавао да се српски народ «у утакмици народа може одржати само као културна снага».
Српски културни клуб је деловао на територији целе Краљевине Југославије. Највише пододбора основано је на територији Војводине, Босне и Херцеговине, Славоније, Барање, западног Срема и Јужне Србије (тј. Македоније).
Центар активности се налазио у Београду. У просторијама Клуба на Теразијама одржавана су предавања из разних области. На књижевним вечерима говорили су истакнути писци: Драгиша Васић, Десанка Максимовић, Исидора Секулић, Стеван Јаковљевић, Владимир Велмар-Јанковић и многи други.
Представници СКК су захтевали обезбеђивање српских територија и стварање српске јединице. Незадовољни границама новостворене бановине Хрватске тражили су његову ревизију. Залажући се за заокруживање српских територија, представници СКК никада нису одступили од идеје државног, мада не и националног југословенства. За њих, Југославија је била нужност и за Србе и за Хрвате. Истицали су да Срби, поред обавезе да бране Српство имају и задатак да брину о државној целини.
Утврђено је која три главна задатка стоје пред српским народом. Први је био национална држава, други - решење српског питања које је могло да се реши само окупљањем Српства. Трећи, да се никоме не сме дозволити да гази српске интересе.
Убрзо после оснивања, СКК, који је почео као надстраначка организација, претворио се у политичку. Због потребе ширења својих идеја покренут је лист «Српски глас».
СРПСКИ ГЛАС
Лист је излазио као недељник, четвртком, у Београду. Први број је изашао 16. новембра 1939. па до 13. јуна 1940. године када је дефинитивно забрањен. 27. марта 1941. године поново је покренут, али је изашао само један број. Укупно је штампано 32 броја.
«Српски глас» је штампан у штампарији «Луч», у улици Краљице Наталије 100, а издавач је била Произвођачко-издавачка задруга «Слобода» (у улици Милоша Великог 1), чији је власник био Драгиша Васић.
Осим Слободана Јовановића и Драгише Васића, у листу су сарађивали: Владимир Ћоровић, Алекса Ивић, Драгослав Страњаковић, Гојко Грђић, Никола Стојановић, Лујо Бакотић, Младен Жујовић, Исидора Секулић, Стеван Јаковљевић, Љубо Јурковић, Милутин Деврња, Александар Белић, Светомир Настасијевић, Сретен Стојановић, архимандрит Јустин Поповић, Богдан Прица, Војислав Вујанац, Слободан Драшковић, Радмило Вучић, Стеван Мољевић, Милан Димовић и други.
У уводном чланку првог броја пише: «Без јаке Југославије нема ни српске ни хрватске слободе».
Због критике унутрашње и спољне политике, власти су често забрањивале «Српски глас». Лист је имао франкофилско-англофилску оријентацију и то је било у супротности са окренутошћу режима према Немачкој. Лист ће 27. марта 1941. године, у свом последњем броју, отворено стати на страну пучиста.
(Извор: Милутин Стијовић: «Српски глас», Издавачка књижница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2004.)
 | Кликните на слику да приступите првом броју Српског гласа у секцији Архивске грађе |
 | Кликните на слику да приступите последњем броју Српског гласа у секцији Архивске грађе |
