Милан Стојадиновић у тајном архиву УДБЕ - 19. део

Милан Стојадиновић у тајном архиву УДБЕ

КРАХ КРАЉЕВИНЕ

(19. део)

Вечерње новости, 02.02.2005
ПИШУ: Вељко Лалић и Угљеша Балшић

Милан Стојадиновић и
кнез Павле

СУДБИНА Милана Стојадиновића запечаћена је када је у редакцији његовог листа "Време" пронађен летак у којем се каже да кнез Павле уопште није Карађорђевић. Био је то увод у протеривање Милана Стојадиновића и његово изручење Енглезима, уочи Другог светског рата.

- Кнез је често називан "копиле", али ја у то нисам веровао док ми један старији француски новинар није испричао о разводу брака кнеза Арсена и кнегиње Демидов - пише из затвора новој комунистичкој полицији брат Милана Стојадиновића Драгомир.
Новинар му је казао да је Арсен тада изјавио "да се разводи од своје жене и да дете рођено у том браку не признаје за своје."

- Највише ме ипак фрапирао један разговор кнеза Павла и мог брата 1836. године - наставља Драгомир. - Милан је полазио за Париз у званичну посету, и питао је кнеза да ли има шта да поручи свом оцу. Кнез Павле, обично миран и сталожен, овог пута је праснуо: "Шта вам пада напамет. Да посетите тог маторог излапелог бонвивана. Молим вас да то не чините". Мада смо све ово знали, никада нам на памет није пало да ову личну несрећу кнежеву користимо против њега.
Драгиши Цветковићу то није сметало. Он је хтео Стојадиновића што даље од власти. Бивши председни владе ухапшен је и интерниран на Рудник, у вилу београдског рентијера Михаиловића. У званичном саопштењу речено је да је "приликом претреса његовог стана и политичке канцеларије 16. и 17. априла пронађен компромитујући материјал због чега му је одређено место принудног боравка".

- ЗАНИМЉИВО је да се у саопштењу наводи 16. април, иако тог дана није било никаквог претреса - пише у исповести Удби Драгимир. - То је урађено због још једне грешке полиције, јер је 16. априла закупила вилу на Руднику "за једног угледног странца", па тек сутрадан кренула да подмеће и проналази компромитујући материјал за Милана Стојадиновића.

Бивши председник владе на Руднику је провео свега 15 дана. Вила се показала неподесном, јер је била крај самог друма, па су долазиле поворке сељака да виде Стојадиновића. Пронађено је боље место: усамљена вила академског сликара Милана Миловановића, између села Рибашевине и Карана, близу Ужица.

- Цветковић је све време хтео да смакне мога брата, а о томе је разговарао и с једним хемичаром тражећи отров - наставља Драгомир. - После неколико месеци код Стојадиновића се појавила тешка зубна болест - пијореја и парадентоза, тј. клаћење и испадање здравих зуба. Тако је у Каран упућен београдски зубни лекар др Шнур, који је констатовао болест и Управи града поднео извештај у коме је рекао да је клиничко лечење неопходно.

Код др Шнура ускоро се појавио један агент УГБ и захтевао да га повуче и напише други у коме ће рећи да Стојадиновићу није потребно никакво лечење.

- Ако не извршите ово наређење - рекао му је агент - бићете ухапшени и нико неће знати где сте одведени и шта се с вама десило.

Лекар је остао на висини свога позива и одговорио: - Ја не могу да пишем неистине и да радим против своје лекарске савести. Одговарам за тачност налаза, а ви чините што хоћете.

И тако је Стојадиновић пребачен на војну зубну клинику у Сарајеву, па затим у бањски павиљон "Херцеговину", на Илиџи, заједно с целом пратњом.

- Стојадиновић је под стражом спровођен у Сарајево, а лекар је радио у присуству једног агента - објашњава Драгомир:
- У фебруару 1941. Цветковић је дефинитивно одлучио да реши проблем Милана Стојадиновића. Код Августе (супруге Милана Стојадиновића) дошао је Цветковићев пријатељ Драги Јевремовић, бивши народни посланик, и поручио јој да би најбоље било да Стојадиновић оде негде у иностранство, у неку неутралну земљу.

МОЈА снаја се није сложила, рекавши да би сви помислили да њен муж бежи из земље. Јевремовић је зато замолио да бар не одвраћа Милана, ако већ неће да га наговара. Она је најзад пристала и питала га које су то неутралне змеље. Јевремовић је одговорио: "Па, рецимо, Грчка". Али Грчка није неутрална, она је у рату с Италијом, није пријатно бити бомбардован. Неутралних земаља мало је остало, Швајцарска...

"Швајцарска не долази у озбир", то ми је Драгиша изричито казао, одговорио је Јевремовић: "Једино Грчка...или Египат..."
Стојадиновић је категорички одбио. У иностранство неће нигде, па чак ни у Швајцарску. Др Јевремовић је био изузетно разочаран, али се после три дана вратио и саопштио да Стојадиновић мора да иде у Грчку.

Бивши председник владе позивао се на Устав по којем нико не може бити протеран из своје земље. Ништа није помогло. У уторак, 18. марта, у 14 часова прешао је границу...

С ручном ташном, зимским оделом и кључевима од кофера који су већ били у Београду кренуо је Стојадиновић на пут од 10.000 километара. У тропске крајеве.

27. марта најмоћнија политичка личност Краљевине Југославије био је на броду који га је водио на Маурицијус.
Његову жену Августу сутрадан је позвао генерал Симовић и рекао јој дословце, записује Милан Стојадиновић у својим мемоарима:

- Веома нам је жао што се господин Стојадиновић сада не налази у земљи. Он би нам био веома потребан... Можда ће успети да се врати. Молио сам британског посланика да преко своје владе издејствује да се господин Стојадиновић сместа врати натраг. Очекујем његов одговор па ћу вам се јавити.

Истог дана поподне генерал Симовић се поново јавио Августи: - Ваш супруг се налази на путу за Маурицијус, на броду који је напустио Аден, последње пристаниште. Уверавају ме да ће Стојадиновић одмах бити враћен, чим приспе на удаљено острво.

Милан Стојадиновић је на Маурицијус стигао половином априла 1941. године. Краљевина Југославија престала је да постоји.

НЕМЦИ ЗНАЛИ

ВЕСТ да је Стојадиновић предат Енглезима брзо се прочула. Први је објавио енглески радио с нескривеним одушевљењем. Немачка штампа и радио прећутали су цео случај.

- Сваког дана у 13 часова јављала су се преко берлинског радија два америчка новинара и давали свако по пет минута вести њујоршког "Броудкастинг корпорејшн". Те су емисије биле врло интересантне јер су Немци Американцима за њихове емисије на енглеском језику давали ствари које се нису могле видети ни у једном немачком листу. Тако сам 19. марта чуо следећу вест америчког спикера: "На данашњој конференмцији за штампу, представник Нирхенштрасеа рекао је да је немачко министарство спољних послова обавештено од свог посланства у Београду да је Стојадиновић отпутовао у иностранство, али да циљ и околности овог пута нису познати". Мени је одавно било јасно да су Немци знали за одлуку кнеза Павла и Цветковића. То је било договорено на тајном састанку Хитлера и кнеза Павла у фебруару 1941, када су се договорили да Павле преузме престо.

(КРАЈ)

(Фељтон објављујемо уз дозволу Вечерњих новости.)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.