Милан Стојадиновић у тајном архиву УДБЕ - 14. део

Милан Стојадиновић у тајном архиву УДБЕ

АДУТ ГРОФА ЋАНА

(14. део)

Вечерње новости, 28.01.2005
ПИШУ: Вељко Лалић и Угљеша Балшић

Милан Стојадиновић са
супругом
и Бенитом Мусолинијем на
паради у Риму

МИЛАН Стојадиновић прекинуо је сарадњу с Удбом и потписао споразум с Павелићем по наређењу Италијана, каже се у извештајима тајне полиције, које "Новости" проналазе у досијеу Милана Стојадиновића.

У архиву Удбе налази се и материјал Геспоа и тајне полиције предратне Југославије, где се, такође, на доста места виде изузетни односи бившег председника владе и званичног Рима.

Стојадиновић, на крају, то сам каже у својим мемоарима, образлажући зближавање с Италијом, као свој највећи политички успех: "јер је од стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Италија је постала смртни непријатељ Београда".

- Француска није хтела ни да чује да се италијанска влада окриви за атентат у Марсељу и Париз ми је поручио да се измиримо с Италијом - открива Стојадиновић у својим мемоарима.

Споразум који је с грофом Гаетаном Ћаном потписао 25. марта 1937. године Стојадиновић је оценио као "најзначајнији".

- Југославија је уклонила једног опасног непријатеља са западне границе. Италијанске претензије на Далмацију дефинитивно су отклоњене. Обустављена је свака усташка делатност на италијанској територији... - објаснио је Стојадиновић.

Једна ствар за њега лично овде је била још важнија - створено је пријатељство између њега и грофа Ћана.

- Ми обојица уживамо глас да волимо жене - рекао је Ћано Стојадиновићу приликом првог сусрета у Београду, гледајући у две лепе и дубоко деколтоване жене.

- Изгледа да је тако - одговорио је Стојадиновић.

ГРОФ Ћано у свом "Дневнику" 5. децембра 1937. године записује:

"Припреме за Стојадиновићеву посету су завршене. Изаћи ћу на станицу с Дучеом. Желим да се овом човеку, који се показао као искрен пријатељ, укаже изузетан дочек. На првом месту јер сматрам да је Београдски пакт један од темеља наше политике. Затим због личне симпатије према Стојадиновићу. Снажан, срчан, с громким осмехом и чвртсим стиском руке, то је човек који улива поверење. Од политичара које сам досад срео на својим европским путовањима, он ме највише интересује. Французи и Енглези гутају горке пилуле због ове посете. На основу једног ухваћеног телефонског разговора, испоставило се да британска амбасада пушта вести како се спремамо да искористимо Стојадиновићеву слабост према лепим женама. Ово је делимично тачно. Дуче се смејао када сам му рекао да сам поред званичних пријема, спремио и неколико балова с најлепшим женама римског друтва..."

Гроф Ћано је зато био веома разочаран падом Милана Стојадиновића. У свом "Дневнику" отворено пише да је "Берлин од тог тренутка тражио од Италије да има варијанту за окупацију Хрватске". Своје односе са Стојадиновићем Ћано, ипак, није прекидао: прво су комуницирали преко Стојадиновићевог брата Драгомира, а касније и супруге Августе.

После окупације Југославије, где је велику улогу одиграо "резервни план окупације Хрватске", у документима Гестапоа појављује се документ: "Ћано намерава да врати Стојадиновића с Маурицијуса и постави га за председника владе".
Ову информацију немачкој полицији проследио је Димитрије Љотић 25. јула 1942. године, забринут за свог пријатеља Милана Недића. Гестапо прима не десетине извештаја с овог пута, да би каначно након његов повратак у Београд од агента "139", иначе блиског пријатеља породице Стојадиновић тражио да сазна све појединости с њеног путовања.

"Госпођа Августа, супруга бившег председника владе Милана Стојадиновића отпутовала је 16. јула 1942. године у пратњи својих обеју кћерки у Италију", пише Гестапоу Августин "пријатељ од поверења":

"Најпре се задржала у Венцији, а потом је преко Лаго Мађоре отпутовала за Рим, где се задржала укупно три дана. У Риму се није видела са грофом Ћаном нити с неком од водећих личности италијанске политике, али је наилазила на необично срдачну предусретљивост код свих италијанских како званичних, тако и приватних личности."

ТАКО је с највећим одушевљењем причала о љубазности коју су јој Италијани указивали као супрузи др Милана Стојадиновића, говорећи јој да је др Стојадиновић највећи политичар Југославије.

Из даљег излагања гђе Стојадиновић види се да у Италији уопште не знају за Србе као национални и географски појам већ да све посматрају као неразбијене делове чије се авети још плаше. Тврди да сви италијански кругови неподељено мрзе Немце, да је англосаксонска струја веома јака, да се Енглеза плаше, да је гро капитала у Италији инвестирала Америка, да је низ банака у главним улицама Рима с америчким капиталом, и да у италијанском привредном животу осећа силан застој због престанка трговачких односа са Сједињеним Државама.

С друге стране, госпођа Стојадиновић потврђује да од револуције у Италији или неких ближих знакова нема ништа, да су то само продукти англосаксонске пропаганде и пустих фантазија.

Истовремено каже да народ у Италији врло трезвено и објективно мисли, да сви неограничено верују Мусолинију, јер је земља под њим добила нечувени привредни просперитет и социјалну правду.

Италијани су јој рекли да су они спремни на све у погледу исхода рата. Ако осовина победи, у шта све мање верују, за њих ће бити рђава ситуација утолико што ништа неће добити нарочито.

У случају победе Англосаксонаца Италијани мисле да би само био смењен Мусолини и врховни фашистички форум, а да би цео италијански народ био поштеђен репресалија јер би се у том случају нашао на челу краљ Виторе Емануеле, а нарочито престолонаследник Умберто који је познат као велики и константан противник Муслинија. Ово су уверења свих просечних Италијана, па и многих водећих личности.

Госпођа Стојадиновић каже да је успела да се види с немачким послаником у Риму, али не каже с којим. Мој је утисак да су Милан Аћимовић и Драги Стојадиновић одредили Аугусту да треба да одржава везе с италијанским дипломатско-политичким круговима на које они рачунају...

ВЕЛИКИ ПОТЕЗ

ГРОФ Ћано веома се интересовао зашто је смењен Милан Стојадиновић. Павле му је једном рекао због "великих проневера", али гроф Ћано у то није поверовао, и у свом "Дневнику" 20. новембра 1940. записује: "Поновни разговор с Хитлером. Намерава да позове намесника Павла у Берлин и да му предложи 'велики потез'. Вољан је да помогне Павлу при доласку на престо, чија је супруга амбициозна. Ово ми се чини тешко: Павле је сувише мало Србин."

(НАСТАВЉА СЕ)

(Фељтон објављујемо уз дозволу Вечерњих новости.)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.