Милан Стојадиновић у тајном архиву УДБЕ - 13. део

Милан Стојадиновић у тајном архиву УДБЕ

ВЕЗА ПРЕКО БРАТА

(13. део)

Вечерње новости, 27.01.2005
ПИШУ: Вељко Лалић и Угљеша Балшић

ПОТПИСИВАЊЕМ споразума с Павелићем, Милан Стојадиновић успео је оно што није у две године рада против Павелића - Удба је пустила из затвора његовог брата Радомира.

У просторијама службе за контролу странаца 7. новембра 1955. године Удба сада прави план рада с Драгомиром Стојадиновићем:

- На првом састанку тражио сам од Стојадиновића да изнесе на којим питањима нам може пружити услуге које је понудио приликом разговора с државним секретаром СУП-а.

Он је углавном рекао: Да по доласку у Аргентину утиче на брата Милана како би се овај повукао из политичког живота и прекинуо непријатељско деловање против нас.

Да својим присуством учини да нам Милан помогне код трговачких послова с Аргентином уколико Милан и сада има добре позиције код аргентинске владе.

Да кроз "Српску заставу" напада на Цветковића и Павла по материјалима који би му се пружили.

Драгомир је изнео како би он своје услуге сматрао рехабилитацијом, да он жели да остане у вези са својом земљом, да му жена и син који се налазе у Аргентини добију наше држављанство, да овде има родбину (сестре) и да се нада да ће некад опет да се врати.

Обавештајац му није ништа директно одговорио, осим да "ствар с утицајем на Милана у вези његовог непријатељског деловања за нас није битна и више је корисна за њега самог него за нас, пошто је он својом сарадњом с усташама упропастио свој добар глас код Срба у емиграцији".

ИСПРИЧАО сам му неке детаље из Милановог деловања у Аргентини, као давању изјава у вези с Трстом, састанку с Павелићем, разговору с делегацијом "Избора" - пише Удбин агент, па каже да је "Милан је све ове акције водио по задатку".

- Изјаву о Трсту дао је по налагу Италијана, а сарадњу с усташама почео је на захтев аргентинске полиције на антикомунистичкој бази. Ово му помињем да би имао у виду да је Милан везан за аргентинску полицију, због његовог држања по доласку тамо. Милан је постао активнији према непријатељском деловању према нама баш у време када је третирано његово отпуштање из затвора, па се не можемо похвалити да је много допринео његовом изласку из затвора. Напротив, ако би његов излазак зависио од Милановог држања онда он никада не би био слободан.

Драгомир је изгледао прилично изненађен подацима о сарадњи Милана с усташама, преноси полицајац, рекавши да ако и даље устраје на таквом ставу да ће му пљунути у лице.

На састанку 11. новембра 1955. Драгомир предлаже комунистичкој полицији:

Да наговори Милана да прекине с новчаним помагањем "Српске заставе" како би престала с излажењем, јер сматра да српском емиграцијом по свом саставу и циљевима у Аргентини није потребан лист.

Да у Милановом листу "Економист" пише о нашој привреди у том смислу да му се да веза у посланству од којег би примао материјал за објављивање.

Да заједно с Миланом објави податке о тајном споразуму Хитлер - Павле при чему је Павле добио обећања од Хитлера да ће бити краљ Југославије за приступање у Тројни пакт.
Агент тајне полиције предложио му је да се не експонира на почетку, те да за неколико месеци напише један преглед ситуације код српске емиграције.

"Имао сам утисак у првом моменту да се нећка, и сигурно да му није било драго што се ради о српској емиграцији", пише агент: "Међутим: прихватио је."

ДВЕ године касније 26. маја 1957. комунистичка тајна полиција коначно разговара с Драгомиром Стојадиновићем у Буенос Ајресу:

- Пошто смо мало причали о најновијим политичким догађајима и шта Милан каже за наше односе с Русима и западом, ја сам га упитао да ли му је можда Милан причао да је видео нашег амбасадора на пријему код Египћана.

Он ми је одговорио да му је Милан о томе врло мало причао и то отприлике да је видео нашег амбасадора, употребивши дословно овај израз - да је код њега оставио врло пријатан утисак и изгледа му врло жив и окретан човек врло користан и практичан у дипломатији.

Дакле, није ми рекао да је Милан покушао да се упозна преко новинара с амбасадором. Када сам му ја то казао он је одмах одговорио да то Милан никако није могао да учини, јер колико је њему познато Милан уме да оцени да то није био моменат за упознавање; с друге стране, ако би тако нешто желео "зар му једноставнији пут" нису - наши контакти.
И треће најмање би се послужио једним новинаром као посредником. Он мисли да је реч о новинару из "Економиста" који је својевремено посетио амбасадора на своју руку, јер пошто попије коју чашу вискија може и овакву глупост да направи.
О случају Павелића ништа није могао да дода ономе што је раније рекао: да се о Павелићу ништа код Милана не прича, а поготову сада када му нико не долази у кућу, осим једног генерала.

За Милана каже да се потпуно посветио листу и "над њиме се на свој начин иживљава". Када сам га упитао када ће да изађе следећи број "Заставе" одмах је реаговао речима Милана Стојадиновића - да нема више никаквог смисла да се млати празна слама.

ШТА КАЖЕ ЛЕКА

ПОШТО их је Милан Стојадиновић напустио, Удба је прикупљала податке о његовом раду на разним странама. У једном извештају од 10. јануара 1995. каже се:

"Станоје Василић бивши пешадијски капетан из Шапца. Радио за америчку службу, а онда стигао у Буенос Ајрес. С њим сам овде дошао у везу преко усташе Миле Равлице, мог школског друга.

Матијас јавља у извештају о извесноим Василићу, који је близак пријатељ Стојадиновићевог зета Радоњића да је Стојадиновић потписао споразум с Павелићем највероватније под италијанским притиском, и то у време италијанске кризе. Он то претпоставља и због тога што је Стојадиновићу главни компањон у листу "Економист" неки Италијан.

Од тог споразума, каже Василић нема ништа, да су Срби у већини огорчени, а да је Стојадиновић примио масу протестних писама од Срба из разних крајева света. Васиљевић ми је даље причао како је познавао неке четнике који су радили на пребацивању у Југославију диверзаната и четника, међу њима и Синиша Одаковић Пазарац, Срећко Анић, чије је право име Енгл, такоће је познавао неког мајора Тенока из америчке обавештајне службе.

Испричао ми је да је дошао брат Милана Стојадиновића. Каже да је причао о тешкоћама у Југославији, како влада чврста рука, такође каже да је пре одласка био позван од друга Ранковића који је с њим говорио. На питање шта му је Ранковић говорио каже да не зна, али да претпоставља да му је говорио како треба да се држи кад дође овако.

(НАСТАВЉА СЕ)

(Фељтон објављујемо уз дозволу Вечерњих новости.)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.