Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom
Milan Antić: Izvodi iz beležaka
- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)
- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)
- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)
- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)
- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića
- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)
- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)
Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE
PLJUNUO U LICE HITLERU
(16. deo)
Večernje novosti, 01.02.2005
PIŠU: Veljko Lalić i Uglješa Balšić
Posle ustanka u Srbiji Nemci su na sve načine pokušavali da pronađu ličnost koja bi umirila nastalu situaciju. Izbor je pao na - Milana Stojadinovića, pre rata najmoćniju srpsku političku figuru, koji se u to vreme nalazio u engleskog zarobljeništvu, na ostrvu Mauricijus.
Koliko su bili ozbiljni da ga vrate u Srbiju najbolje se vidi u dokumentu od 4. januara 1942. u Gestapovoj arhivi, koju "Novosti" prve pronalaze u Stojadinovićevom dosijeu u Udbi:
-Nemci vode pregovore s Englezima za puštanje na slobodu dr Milana Stojadinovića. Kao kompezaciju Nemci bi pustili pet engleskih generala.
Nešto kasnije stiže i uputstvo iz Nemačke:
-U Italiji je prilikom bekstva uhvaćen bivši engleski poslanik Kembel. Berlin je predložio Londonu da Kembela zamene Stojadinovićem. Stvar se nalazi na dobrom putu. Povratak Stojadinovića u Beograd bi predstavljao politički događaj prvog reda. Poznati prijatelj Nemaca bi politički centar glavnog grada duboko preobrazio i svojim autoritetom dao nov pečat javnom životu Srbije. Ljotićev pokret nema mnogo simpatija za Stojadinovića. Kroz srpsku državnu propagandu treba obavezati beogradske listove da poklone pažnju i priznanje periodu srpske politike za vreme Stojadinovića.
To priznanje Stojadinović je, kako sam kaže u svojim memoarima, zaslužio "izuzetnim odnosom s Geringom", koji je na svadbeno putovanje došao u Dalmaciju. Kada je Stojadinović uzvratio posetu, u Geringovoj kancelariji ugledao je njegov portret sa samo jednim odličjem na uniformi - ordenom Prvog stepena jugoslovenskog Belog orla.
-Inenađeni ste - rekao mu je Gernig. - Beli orao je najlepši orden koji sam dobio. Zato sam želeo da me s njim slikaju. Nemojte misliti da sam tu sliku juče obesio na zid povodom Vašeg dolaska...
Centralna tačka Stojadinovićeve poste Berlinu, ipak, bio je prijem kod Adolfa Hitlera 17. januara 1938. godine.
-Srbi i Nemci nisu bili u prošlom svetskom ratu ogorčeni neprijatelji, nego časni protivnici - rekao je Stojadinović prenoseći podrave kneza Pavla.
-Nemačka je - odgovori Hitler. - ušla 1914. u rat, a ni sama nije znala zašto. Ustvari, između Nemačke i balkanskih zemalja nema nikakvih spornih pitanja. Rat je došao kao neka luda fatalnost, ali je ipak doneo Nemačkoj izvesne koristi, oslobodio je od Harsburške zavisnosti.
Nakon što su se zajedno dogovorili da "ako treba i zajedno spreče povratak Hasburgovaca", Stojadinović je Hitleru preneo poruku iz Londona od Čembrlena i Idna: "Engleska je spremna da udovolji njegove kolonijalne zahteve, samo uz garancije da će u Evropi biti mira u narednih 20, pa čak i samo deset godina".
|
Hitler je biranim rečima poručio Stojadinoviću: "Englezi su hrabar narod", kazao je mistično: "ali ne vole da ratuju. Oni više vole da se bore do poslednjeg Francuza..."
Od Jugoslavije, ipak, nije tražio politički pakt. Umešao se Gernig i obavestio srpskog predsednika vlade "kako će Nemačka uskoro verovatno postati neposredni sused Jugoslavije".
-Za mene je veliko zadovoljstvo ovo što sam čuo o nemačkoj politici prema Austriji i Mađarskoj - nije imao kud Stojadinović. - Ni u ranijoj prošlosti, pre svetskog rata, nije bilo nesuglasica između Nemačke i Srbije. Nemačka je bila prva koja je ukazala pomoć u "carinskom ratu", nemački vojnici su 1915. uzimali u zaštitu lokalno stanovništvo. Pitanje reparacije uvek se rešavlo sporazumno. Ako je i bilo neke disonance, to je bilo samo onda kada je jugoslovenska vlada gledala na Nemačku kroz tuđe naočare. Jugoslavija je sada skinula te naočare i sve stvari posmatra realno, svojim sopstvenim očima.
Stojadinovićeva aluzija na "tuđe naočare" Hitleru se očigledno jako dopala i na samom kraju on je rekao: "Kao što je Jugoslavija skinula tuđe naočare u svojim odnosima s Nemačkom, tako isto je i Nemačka sada skinula "bečke naočare". Za Nemačku period probe je bio svetski rat. Za Jugoslaviju smrt kralja Aleksandra. Obe probe su srećno prebrođenje".
Vođa Trećeg rajha svečano je obećao Stojadinoviću nepovredivost granica i zaključio: "Uostalom, za Jugoslaviju je, u odnosu na Nemačku, najbolja zaštita: dobro tretiranje nemačke manjine, koja je lojalna prema jugoslovenskoj državi".
Dokument koji će Nemci pronaći u Velikom Bečkereku 9. februara 1942. godine, taman kada su završavali pregovore s Englezima oko puštanja Milana Stojadinovića, mora da je potpuno razbesneo Hitlera.
"Gospodine Bane primio sam vaš izveštaj pov. br. 78 i tim povodom čast mi je ponoviti moju usmenu preporuku, a naime da se prema Nemcima, jugoslovenskim podanicima, koji bi širili nacional-socijalističku propagandu u našoj državi postupi najenergičnije i primene nastrožije zakonske mere kako bi se i najmanji pokret još u početku suzbio i uništio.
Ista ovakva naređenja data su i Upravi grada Beograda, ukoliko se tiče Pančeva, a takođe i pres birou ukoliko se tiče pisanja listova koji izlaze na nemačkom jeziku. Primite gospodine bane uverenja o mom odličnom poštovanju", predsednik ministarskog saveta i ministar inostranih poslova dr M.Stojadinović.
Nemci su bili u šoku. Desetak agenata sjurilo se u malo mesto u Vojvodini, jer "niko nije mogao da poveruje da je Stojadinović tako pljunuo u lice nemačkom Rajhu". I to posle obećanja Hitleru...
ENGLESKI SAVET
Gering je Milana Stojadinovića prilikom posete Berlinu odveo na operu. Između činova Stoajdinović je naleteo na svog dobrog prijatelja Nevila Hendersona, poslednjeg britanskog ambasadora u Berlinu, pred Drugi svetski rat.
-On je bio oduševljen mojim prisustvom u Berlinu, jer je video da radim po njegovom savetu - sam piše Stojadinović u svojim memoarima, prenoseći i savet engleskog diplomate: "Uvek imajte u vašoj spoljnoj politici jednu stvar u vidu: Engleska je daleko, Nemačka je blizu..."
ZLATNA KNjIGA
Na izložbi nemačkih zanata i arhitekture Milan Stojadinović se po drugi put sreo s Hitlerom. Pred ulazak u zgradu upisivali su se u "zlatnu knjigu" uglednih gostiju. Stojadinović se prvi upisao i pokazujući Hitleru rekao: "Ja počinjem odozdo ukoso nagore...Kažu grafolozi da to znači optimizam".
Hitler ga je presekao pogledom, a STojadinović je ubrzo i shvatio zašto - Hitlerov potpis išao je odozgo nadole. Znak pesimizma.
(Feljton objavljujemo uz dozvolu Večernjih novosti.)
