Pokrovitelj


Film


Knjige o 27. martu


Ostale knjige...

Rehabilitacija


Sahrana na Oplencu


Godišnjica


Saznajte više...


Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom

Milan Antić: Izvodi iz beležaka

- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)

- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)

- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)

- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)

- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića

- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)

- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)

Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE - 15. deo

Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE

ŠEF VLADE - PROTERAN

(15. deo)

Večernje novosti, 29.01.2005
PIŠU: Veljko Lalić i Uglješa Balšić

Milan Stojadinović ulazi
u Skupštinu posle
pada vlade

PO dolasku u Beograd, nemačka tajna policija trudila se da objasni hapšenje i interniranje predsednika vlade i najmoćnije ličnosti u predratnoj Jugoslaviji Milana Stojadinovića.

Izveštaje o predaji Stojadinovića Englezima, koje "Novosti" pronalaze u dosijeu Milana Stojadinovića u arhivu Udbe, nemačkoj tajnoj policiji pisali su svi načelnici Uprave grada Beograda.

"Prema usmenom naređenju nemačkih vojnih vlasti, a po pitanju Milana Stojadinovića, čast mi je podneti sledeći izveštaj: Od upravnika grada Beograda, gospodina Drinčića, bio sam određen za obezbeđenje i čuvanje dr Milana Stojadinovića na Ilidži kod Sarajeva. Gledao sam da Stojadinović ostane izolovan i da mu se sva pošta cenzuriše, pa da o svim zapažanjima izveštavam gospodina Drinčića ili gospodina Mila Jovanovića, šefa odeljenja opšte policije.

Za vreme službovanja na Ilidži dva puta je dolazila supruga dr Stojadinovića i ostajala po nekoliko dana(odobrenja je dobijala u Beogradu). Dok sam ja bio na Ilidži, sa dr Stojadinovićem šetao sam jedan sat pre podne i po jedan sat po podne, a odlazili smo i u vojnu bolnicu u Sarajevu, gde je Stojadinović lečio zube. Telefonski iz Beograda, 15. marta, naredio mi je bivši upravnik Drinčić da će doći u nedelju 16. marta iz Beograda automobilima i da će preduzeti sve za Stojadinovića. 16. marta 1941. u podne došao je u Sarajevo tadašnji načelnik agenata gospodin Miodrag Čohadžić, s dva automobila i agentima, i preneo mi naredbu da se ide za Veles", Miodrag Lazić, činovnik Sedmog kvarta UGB.
GESTAPO je uzeo izveštaje i od svih ostalih agenata, a najdetaljnije od šefa agenata Miodraga Čohadžića:

"Ne sećam se datuma, bilo je oko polovine marta. Bio je petak, pozvao me upravnik grada gospodin Drinčić i rekao mi da idem za Sarajevo da otpratim gospodina Stojadinovića do grčke granice. Zamolio sam upravnika da me ne upućuje jer lično poznajem Stojadinovića, ali on nije hteo ni da čuje.

Sutradan, pozvao me upravnik i rekao da svoju sliku predam Dragom Jovanoviću, tadašnjem šefu odeljenja opšte policije. Kada su Jovanović i Milovanović došli, doneli su formulare za pasoše. Ja sam popunio formular za sebe, a njih dvojica za ostale. Tada sam video da na put pored mene idu Miodrag Lazić, činovnik, koji je u to vreme bio šef službe bezbednosti kod dr Stojadinovića u Sarajevu, Borivoje Đurašković, podnadzornik policijskih agenata, Sotir Pitašević i Đorđe Grahovac, agenti, kao i dva šofera agenata - Slobodan Malivuković i Petar, čijeg prezimena sada ne mogu da se setim.

Jovanović mi je rekao da dođem po podne za pasoš, a Milovanović da će me sačekati u Skoplju, odnosno na putu do Skoplja ka Velesu. Istog dana, upravnik mi je dao jedno pismo i ček na slobodnu zonu Jugoslavije u Solunu od 50.000 drahmi, da je predam dr Stojadinoviću i kažem mu da je to za njegov trošak. Zatim je rekao da se ide ovim putem: Sarajevo, Užice, Čačak, Raška, Kosovska Mitrovica, Priština, selo Lipljane, gde će biti prenoćište, dalje - Skoplje, Veles, Đevđelija, grčka granica.

U ponedeljak ujutru ja sam čekao Lazića, ali je on došao tek docnije, gotovo oko sedam sati. Lazić je išao u prednjim kolima s dr Stojadinovićem, Đuraškovićem, a ja sam bio u drugim kolima s Pitaševićem i Grahovcem. Tako smo putovali određenim putem sve do Kosovske Mitrovice, kada je nama u drugim kolima nestalo benzina. Izgubili smo prvi auto, jer smo u mraku zalutali i otišli ka Gnjilanu, pa smo tek oko ponoći stigli u Lipljane - žandarmerijsku stanicu. Odavde smo krenuli oko osam sati, i kada smo stigli u Skoplje i prošli kroz isto na izlazu, mislim kod trošarine ili bolnice, gospodin Gojko Milovanović mahao je rukom i mi smo stali i uzeli ga u naša kola i produžili put.

U KOLIMA mi je Milovanović pokazao pasoš dr Stojadinovića koji je bio viziran za Grčku. Tako smo preko Đevđelije prešli granicu. Nakon izvesnog vremena stigla su dva grčka automobila s dva policijska oficira. Jedan je bio major, mali suv plavi, a drugi pun, crnomanjasti i imao je naočare. U prvim kolima sam bio ja, grčki policajac s naočarima i jedan žandarm na boku, a u drugim Stojadinović, Milovanović i taj grčki major u civilu.

U Solun smo stigli po mraku i stali pred jednu kuću za koju mislim da se nalazi u blizini keja. Tu smo svi izašli, i Grci kako nisu govorili nijedan drugi jezik, zamolili su me da kažem dr Stojadinoviću da će tu da se odmori. Kada smo ušli u kuću, tu nas je sačekala jedna gospođica i jedna devojčica i s nama je ostao taj crni policajac, ali sada bez naočara. Tu smo dobili čaj i konjak, a zatim smo večerali. Kako smo bili svi umorni to smo razgovarali gde ćemo da noćimo i dogovorili se u 'Mediteran palasu', jer je tako dr Stojadinović hteo.

Oko 23 časa došao je grčki major i rekao mi da se spremim. Tada sam video još neke osobe pored njega, možda petoricu, šestoricu. Izvestio sam Milovanovića da možemo da krenemo, kao i dr Milana Stojadinovića, jer

replique montre

sam mislio da idemo u hotel. Kad smo izašli na ulicu, Grci su imali još jedan auto, Milovanović i ja, na izričit zahtev Stojadinovića, seli smo s njim u kola. Ona kola ispred nas, u kojima su bili Grci išla su, a mi za njima. Tada sam video da smo mi na keju i Grci su osvetljavali lampama jedan čamac. Došli su do automobila, pozvali dr Stojadinovića i za njim sišli u čamac, zatim preneli njegove stvari. Mi smo se oprostili od ovih Grka i seli u jedan auto s grčkim policajcem, pa je ušao još jedan stariji gospodin.

Grčki policajac nas je pitao u koji ćemo hotel. U kolima sam slušao razgovor onog starijeg gospodina s Grkom koji je sedeo na boku. Razgovor je bio na grčkom, a kako je ovaj stariji gospodin govorio grčki razvlačeći, to sam ga pitao ko je on. Rekao mi je da je engleski konzul iz Soluna!"

NA KRF KOD RODBINE

U IZVEŠTAJU šefa agenata Miodraga Čohadžića zabeleženo je da je Stojadinović napisao telegram svojoj porodici, koji je on predao komesaru u Đevđeliji. Telegram nikad nije stigao do Stojadinovićeve porodice, a kakav su odnos imali prema bivšem predsedniku vlade vidi se i iz rečenice Čohadžića kako Stojadinović nije imao pojma kuda ide:

- Za vreme dok smo bili u kući onog Grka na večeri Stojadinović je rekao da bi išao na Krf kod svoje rodbine.

"SVOJEVOLJNO" U ZATVOR

DOK je Stojadinović prebacivan s jedne britanske lađe - od Soluna do Atine, zatim preko Sredozemnog mora i Aleksandrije kroz Suecki kanal do Adena i odatle Indijskim okeanom do ostrva Mauricijus, gde je stigao 14. aprila 1941. vlasti su u Beogradu proširile vesti kako je - Stojadinović "svojevoljno" otišao u inostranstvo.

(NASTAVLJA SE)

(Feljton objavljujemo uz dozvolu Večernjih novosti.)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.