Pokrovitelj

Film

Knjige o 27. martu

Ostale knjige...

Rehabilitacija

Sahrana na Oplencu

Godišnjica

Saznajte više...

Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom

Milan Antić: Izvodi iz beležaka

- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)

- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)

- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)

- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)

- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića

- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)

- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)

Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE

ADUT GROFA ĆANA

(14. deo)

Večernje novosti, 28.01.2005
PIŠU: Veljko Lalić i Uglješa Balšić

MILAN Stojadinović prekinuo je saradnju s Udbom i potpisao sporazum s Pavelićem po naređenju Italijana, kaže se u izveštajima tajne policije, koje "Novosti" pronalaze u dosijeu Milana Stojadinovića.

U arhivu Udbe nalazi se i materijal Gespoa i tajne policije predratne Jugoslavije, gde se, takođe, na dosta mesta vide izuzetni odnosi bivšeg predsednika vlade i zvaničnog Rima.

Stojadinović, na kraju, to sam kaže u svojim memoarima, obrazlažući zbližavanje s Italijom, kao svoj najveći politički uspeh: "jer je od stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Italija je postala smrtni neprijatelj Beograda".

- Francuska nije htela ni da čuje da se italijanska vlada okrivi za atentat u Marselju i Pariz mi je poručio da se izmirimo s Italijom - otkriva Stojadinović u svojim memoarima.

Sporazum koji je s grofom Gaetanom Ćanom potpisao 25. marta 1937. godine Stojadinović je ocenio kao "najznačajniji".

- Jugoslavija je uklonila jednog opasnog neprijatelja sa zapadne granice. Italijanske pretenzije na Dalmaciju definitivno su otklonjene. Obustavljena je svaka ustaška delatnost na italijanskoj teritoriji... - objasnio je Stojadinović.

Jedna stvar za njega lično ovde je bila još važnija - stvoreno je prijateljstvo između njega i grofa Ćana.

- Mi obojica uživamo glas da volimo žene - rekao je Ćano Stojadinoviću prilikom prvog susreta u Beogradu, gledajući u dve lepe i duboko dekoltovane žene.

- Izgleda da je tako - odgovorio je Stojadinović.

GROF Ćano u svom "Dnevniku" 5. decembra 1937. godine zapisuje:

"Pripreme za Stojadinovićevu posetu su završene. Izaći ću na stanicu s Dučeom. Želim da se ovom čoveku, koji se pokazao kao iskren prijatelj, ukaže izuzetan doček. Na prvom mestu jer smatram da je Beogradski pakt jedan od temelja naše politike. Zatim zbog lične simpatije prema Stojadinoviću. Snažan, srčan, s gromkim osmehom i čvrtsim stiskom ruke, to je čovek koji uliva poverenje. Od političara koje sam dosad sreo na svojim evropskim putovanjima, on me najviše interesuje. Francuzi i Englezi gutaju gorke pilule zbog ove posete. Na osnovu jednog uhvaćenog telefonskog razgovora, ispostavilo se da britanska ambasada pušta vesti kako se spremamo da iskoristimo Stojadinovićevu slabost prema lepim ženama. Ovo je delimično tačno. Duče se smejao kada sam mu rekao da sam pored zvaničnih prijema, spremio i nekoliko balova s najlepšim ženama rimskog drutva..."

Grof Ćano je zato bio veoma razočaran padom Milana Stojadinovića. U svom "Dnevniku" otvoreno piše da je "Berlin od tog trenutka tražio od Italije da ima varijantu za okupaciju Hrvatske". Svoje odnose sa Stojadinovićem Ćano, ipak, nije prekidao: prvo su komunicirali preko Stojadinovićevog brata Dragomira, a kasnije i supruge Avguste.

Posle okupacije Jugoslavije, gde je veliku ulogu odigrao "rezervni plan okupacije Hrvatske", u dokumentima Gestapoa pojavljuje se dokument: "Ćano namerava da vrati Stojadinovića s Mauricijusa i postavi ga za predsednika vlade".
Ovu informaciju nemačkoj policiji prosledio je Dimitrije LJotić 25. jula 1942. godine, zabrinut za svog prijatelja Milana Nedića. Gestapo prima ne desetine izveštaja s ovog puta, da bi kanačno nakon njegov povratak u Beograd od agenta "139", inače bliskog prijatelja porodice Stojadinović tražio da sazna sve pojedinosti s njenog putovanja.

"Gospođa Avgusta, supruga bivšeg predsednika vlade Milana Stojadinovića otputovala je 16. jula 1942. godine u pratnji svojih obeju kćerki u Italiju", piše Gestapou Avgustin "prijatelj od poverenja":

"Najpre se zadržala u Venciji, a potom je preko Lago Mađore otputovala za Rim, gde se zadržala ukupno tri dana. U Rimu se nije videla sa grofom Ćanom niti s nekom od vodećih ličnosti italijanske politike, ali je nailazila na neobično srdačnu predusretljivost kod svih italijanskih kako zvaničnih, tako i privatnih ličnosti."

TAKO je s najvećim oduševljenjem pričala o ljubaznosti koju su joj Italijani ukazivali kao supruzi dr Milana Stojadinovića, govoreći joj da je dr Stojadinović najveći političar Jugoslavije.

Iz daljeg izlaganja gđe Stojadinović vidi se da u Italiji uopšte ne znaju za Srbe kao nacionalni i geografski pojam već da sve posmatraju kao nerazbijene delove čije se aveti još plaše. Tvrdi da svi italijanski krugovi nepodeljeno mrze Nemce, da je anglosaksonska struja veoma jaka, da se Engleza plaše, da je gro kapitala u Italiji investirala Amerika, da je niz banaka u glavnim ulicama Rima s američkim kapitalom, i da u italijanskom privrednom životu oseća silan zastoj zbog prestanka trgovačkih odnosa sa Sjedinjenim Državama.

S druge strane, gospođa Stojadinović potvrđuje da od revolucije u Italiji ili nekih bližih znakova nema ništa, da su to samo produkti anglosaksonske propagande i pustih fantazija.

Istovremeno kaže da narod u Italiji vrlo trezveno i objektivno misli, da svi neograničeno veruju Musoliniju, jer je zemlja pod njim dobila nečuveni privredni prosperitet i socijalnu pravdu.

Italijani su joj rekli da su oni spremni na sve u pogledu ishoda rata. Ako osovina pobedi, u šta sve manje veruju, za njih će biti rđava situacija utoliko što ništa neće dobiti naročito.

U slučaju pobede Anglosaksonaca Italijani misle da bi samo bio smenjen Musolini i vrhovni fašistički forum, a da bi ceo italijanski narod bio pošteđen represalija jer bi se u tom slučaju našao na čelu kralj Vitore Emanuele, a naročito prestolonaslednik Umberto koji je poznat kao veliki i konstantan protivnik Muslinija. Ovo su uverenja svih prosečnih Italijana, pa i mnogih vodećih ličnosti.

Gospođa Stojadinović kaže da je uspela da se vidi s nemačkim poslanikom u Rimu, ali ne kaže s kojim. Moj je utisak da su Milan Aćimović i Dragi Stojadinović odredili Augustu da treba da održava veze s italijanskim diplomatsko-političkim krugovima na koje oni računaju...

VELIKI POTEZ

GROF Ćano veoma se interesovao zašto je smenjen Milan Stojadinović. Pavle mu je jednom rekao zbog "velikih pronevera", ali grof Ćano u to nije poverovao, i u svom "Dnevniku" 20. novembra 1940. zapisuje: "Ponovni razgovor s Hitlerom. Namerava da pozove namesnika Pavla u Berlin i da mu predloži 'veliki potez'. Voljan je da pomogne Pavlu pri dolasku na presto, čija je supruga ambiciozna. Ovo mi se čini teško: Pavle je suviše malo Srbin."

(NASTAVLJA SE)

(Feljton objavljujemo uz dozvolu Večernjih novosti.)