Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom
Milan Antić: Izvodi iz beležaka
- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)
- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)
- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)
- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)
- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića
- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)
- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)
Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE
RAZLAZ POSLE TITA
(11. deo)
Večernje novosti, 25.01.2005
PIŠU: Veljko Lalić i Uglješa Balšić
KADA je rimski "Tempo" 11. avgusta 1954. godine objavio vest o političkom sporazumu bivšeg predsednika jugoslovenske vlade dr Milana Stojadinovića i poglavnika ustaške NDH dr Ante Pavelića, bila je to najveća posleratna senzacija kako za hrvatsku i srpsku emigraciju, tako i za komunističke vlasti u zemlji i agente Udbe, koji su nekoliko godina sa Stojadinovićem sarađivali protiv Pavelića.
"Iz Buenos Ajresa stigla je vest o izmirenju dvojice ljutih neprijatelja pre i posle Drugog svetskog rata. U prisustvu najbližih saradnika, bivši lideri obavezali su se da priznaju buduće samoopredeljenje hrvatskog i srpskog naroda kada bude srušena Titova Jugoslavija, te će zajednički da rade na stvaranju nezavisne države Srbije i nezavisne države Hrvatske...", pisala je italijanska štampa.
Mesec dana kasnije svaku nevericu raspršio je tekst u argentinskom "Hogaru": "Prava balkanska bomba eksplodirala je u srcu argentinske prestonice. Neupućeni u balkanske prilike ne mogu na pravi način da ocene značaj ovog događaja bez znanja o stepenu netrpeljivosti među narodima na balkanskim prostorima, a prvo mesto u tom rasponu mržnje zauzimaju Srbi i Hrvati..."
Pojašnjavajući razvoj hrvatsko-srpskih odnosa od naseljavanja na ovim područjima, pa sve do 1941. godine, i uz objavljivanje čak pet fotografija dvojice glavnih aktera sporazuma, "Hogar" piše: "Ma koliko to izgledalo neverovatno, između ova dva do krvi zavađena naroda na pomolu je mir i saradnja. Dr Milan Stojadinović, koji u Argentini živi od 1948. izjasnio se za miran i prijateljski razlaz te uspostavljanje nezavisnih država Srbije i Hrvatske. Tako bi se učinio kraj međusobnoj borbi koja je stajala života hiljade i hiljade ljudi, žena i dece na obema stranama za vreme Drugog svetskog rata..."
LIST konstatuje i da se "ni u kom slučaju ne radi o mlaćenju prazne slame među emigracijom, što potvrđuje i evidentno pojačano delovanje Titovih službi u Argentini".
Zbližavanju poglavnika u egzilu i bivšeg predsednika jugoslovenske vlade i prvom "otopljenju", prema zvaničnoj istoriji, doprineo je hrvatski emigrant i publicista Josip Subašić koji je u oktobru 1953. pokreno časopis "Izbor".
U onoj nezvaničnoj, koju "Novosti" posle toliko godina pronalaze u dosijeu Milana Stojadinovića u arhivi Udbe, jasno se vidi da je Stojadinović ušao u aranžman s Pavelićem - ne zbog "njihovog prijateljstva", već jer mu Udba ni posle dve godine "rada protiv Pavelića" iz zatvora u Srbiji nije pustila brata Dragomira.
"Od mene mogu da duvaju topli i hladni vetrovi", zapretio je Stojadinović na poslednjem sastanku s jugoslovenskim konzulom 1953. godine. Karlos je ostao čvrsto na svojoj poziciji - "prvo informacije, pa onda puštanje iz zatvora", pa je bivši predsednik odlučio da do brata stigne na drugi način. Komunistima je po drugi put objavio rat.
Pavelićeva izjava u novoosnovanom "Izboru" o "mogućem sporazumu sa Srbijom na temelju hrvatskih povijesnih granica", samo mu je otvorila vrata. Već u sledećem broju "Izbor" objavljuje razgovor sa Stojadinovićem. U uvodnom delu teksta hrvatski emigranstki list ga predstavlja kao "velikog i simpatičnog Srbina", pri čemu se u Stojadinovićevoj kući u Buenos Ajresu "ispija naša hrvatska i srpska šljivovica".
- Ono što ja tražim za srpski narod ne mogu, a da ne priznam i hrvatskom narodu. To stanovište zastupao je i moj veliki učitelj Nikola Pašić još za vreme Prvog svetskog rata, kada se prvi put povela reč o stvaranju zajedničke države Srbije i Hrvatske. Uostalom, ideja o stvaranju Jugoslavije nije ponikla kod nas u Srbiji već je došla kao import iz vaših hrvatskih krajeva. Bila je greška što onda nije Hrvatima dato ono što im, po mom mišljenju, sada treba dati - kazao je Milan Stojadinović.
EVENTUALNI sporazum je jedini način da se konačno stane na kraj međusobnom uništavanju, nastavlja Stojadinović: "Jer Srbi i Hrvati su stotinama godina živeli u posebnim državama i uvek u najboljem prijateljstvu te sam siguran da ćemo opet biti upućeni jedni na druge i pomagati se u obrani zajedničkih interesa".
Analitičari među srpskom i hrvatskom emigracijom odmah su procenili da je samo pitanje vremena kada će dvojica "bivših" da se nađu za pregovaračkim stolom. Stojadinović je to već znao. U pojedinim emigrantskim listovima, koje je sponzorisao, pojavljivali su se naslovi: "Sviće na Drini" ili "Mir na granicama Srbije i Hrvatske".
Krajem 1954. godine Pavelić, ponovo daje intervju "Izboru". Na sva usta hvali "političku mudrost dr Stojadinovića" i najavljuje potpisivanje "povijesnog sporazuma" uz konstataciju kako je "i kod naroda u Srbiji te kod njegovih poštenih sinova u tuđini sazrelo mišljenje da je Jugoslavija, posebno ona prva, bila nesreća za oba naroda".
I dok su se Pavelić i Stojadinović međusobno častili komlimentima, ispijali "hrvatsku i srpsku šljivovicu", porodično se posećivali i jedan drugog nazivali "najvećim sinom" hrvatskog, odnosno srpskog naroda, njihovu emigrantsku sabraću sve je više kopkalo pitanje: šta, zapravo, stoji iza ovog političkog "izliva nežnosti" među dojučerašnjim smrtnim neprijateljima. I naročito - kako su "rešili" pitanje budućeg razgraničenja među dvema državama...
SPORAZUM U DŽEPU
POTPISIVANJE sporazuma trebalo je da se obavi u Stojadinovićevoj kući u Buenos Ajresu. Da bi izgledalo što svečanije i zvaničnije, Stojadinović je predložio Paveliću da pozove ostatke svoje vlade bivše NDH, a on viđenije Srbe. Ustaški lider nije želeo zvaničnu formu, što je veoma naljutilo Stojadinovića, koji je dva dana pred potpisivanje umalo odustao.
Umešala se njegova supruga Augusta, ukorivši ga da "nema smisla da to radi svom prijatelju poglavniku". Mada nevoljno, Stojadinović se predomislio te je ugovorenog dana u njegovu kuću stigao Pavelić u pratnji Josipa Subašića. Posle večere povukli su se u jednu sobu gde su jedan čas i po razgovarali u četiri oka. Niko tačno ne zna o čemu se pričalo i da li su uopšte stavljeni potpisi na dva primerka teksta sporazuma koji je Stojadinović držao u džepu sakoa.
(Feljton objavljujemo uz dozvolu Večernjih novosti.)
