Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom
Milan Antić: Izvodi iz beležaka
- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)
- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)
- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)
- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)
- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića
- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)
- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)
Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE
BRIGE ZBOG BRATA
(5. deo)
Večernje novosti, 19.01.2005
PIŠU: Veljko Lalić i Uglješa Balšić
DRUGI razgovor Boška Vidakovića i Milana Stojadinovića, 22. 8. 1952. godine, bio je mnogo neposredniji. Atmosfera je, kako piše Vidaković u svom izveštaju, koji "Novosti" ekskluzivno objavljuju iz dosijea Milana Stojadinovića u tajnoj arhivi Udbe, već bila pogodna - za obostrani nastup i konačno otkrivanje karata.
- Stojadinović me pitao da li šta znam o njegovom bratu - piše Vidaković. - Rekao sam mu da sam nešto malo obavešten i da znam da je njegovom bratu sada znatno bolje, da radi intelektualne poslove, da je sam ili sa još jednim u sobi...
On se začudio da je njegov brat tako žestoko osuđen, navodeći da nije napisao ni jedan jedini članak u "Vremenu" i da on, prema tome, nije ni sarađivao s Nemcima; zatim, kada je već osuđen, zar nije mogao do sada da bude pomilovan, kada su pušteni i pomilovani mnogi ratni zločinci Nemci, pa čak i Stepinac.
- Odgovorio sam mu da o detaljima u vezi s njegovim bratom nisam upoznat, ali da pretpostavljam da ga je sama funkcija(glavni urednik dnevnog lista "Novo vreme") u toku okupacije automatski morala da uvuče u tesnu saradnju. Momenat je bio tu. Izjavio sam da se teško oslobađaju kolaboracionisti takve vrste, ali i pored toga da sam spreman da se zainteresujem za slučaj.
Stojadinović je izjavio da bi bio vrlo zahvalan i da bi bio time lično zadužen. Podvukao sam da smatram da će teško ići, ali da pretpostavljam da ću nešto moći da učinim u pogledu smanjenja kazne u početku, a kasnije možda i više ukoliko se bude povoljno razvijala situacija.
ON je istakao da mu je poznato da ne može da se pomiluje nijedan kažnjenik koji nije izdržao pola kazne i da će kroz šest meseci Dragomiru proći pola kazne, te da će se time stvoriti pogodna situacija. Pošto smo još malo razgovarali o ovom slučaju i podvukao sam da mi on mora pomoći oko nekih problema, koji u svakom slučaju neće ići u ozbiljan raskorak sa njegovim ličnim uverenjima. Konstatovao sam da se obojica nalazimo u istoj (patriotskoj) poziciji u odnosu na ustaše i njihovu delatnost u Argentini i u svetu, i da po tom pitanju on može mnogo da učini.
- Izjavio je da se potpuno slaže po ovom pitanju i da će bez ikakve rezerve učiniti sve što je njegovoj moći. Uveravao me je da ima dosta dobrih veza ovde među visokim funkcionerima, a i među diplomatskim korom. On tvrdi da mu je lični prijatelj pomoćnik ministra inostranih poslova preko koga je informisan o mnogim pitanjima i zvaničnim stavovima iz Peronove spoljne politike, mada je takođe dobro informisan i o unutrašnjim problemima kod svojih drugih veza. Kontakt je uspostavljen.
Sa Stojadinovićem smo se dobro razumeli. Jezik je postao neposredan, čak je počeo da dobija i profesionalni prizvuk - objašnjava prvi komunistički obaveštajac. - Ostavio sam mu da on mora u svakoj pogodnoj situaciji da diskredituje Pavelića i njegove, kod funkcionera vlasti, prikazujući ih kao nesigurne i kao potencijalnu opasnost za sam režim. Takođe sam rekao da su mi potrebne sve informacije do kojih može da dođe. Stojadinović je izjavio da potpuno shvata ovu potrebu i da je on do sada već koristio neke momente da podrije Pavelića.
POŠTO se razgovor kretao još izvesno vreme oko utanačavanja rada po ovom problemu, prešao sam na druga pitanja. Interesovao sam se u prvom redu o ekonomskoj situaciji i delatnosti Stojadinovića po toj liniji.
On mi je ispričao svoj položaj podvlačeći da je glavni urednik lista "Ekonomist" i savetnik vlade (La Plata) o ekonomsko finansijskim pitanjima, te da se sam praktično ne bavi trgovačkom delatnošću. Odmah je dodao da njegov zet ima tri preduzeća. Interesovao sam se o ekonomiji Južne Amerike, a posebno Argentine, zbog mogućnosti eventualnog plasmana naših proizvoda. Ispitivali smo mogućnost za eventualno angažovanje Radonjića, odnosno njegovog preduzeća u nekim budućim poslovima. Stojadinović je mislio da bi valjalo da se osnuje neka agencija u kojoj bi i on dao jednog čoveka, naravno, Argentinca, dok bi ja takođe trebalo da odredim jednog sposobnog čoveka koji bi vodio uglavnom sve poslove i koji bi, naravno, morao biti vrlo poverljiv. Zatražio sam da mi Stojadinović uradi ekonomsku analizu Južne Amerike, posebno Argentine, i da zatim ponudi predlog za eventualne poslove, što bi meni znato olakšalo ocenjivanje mogućnosti. Stojadinović je pristao da uradi jednu takvu analizu.
- Molio me da mu zaposlim sestru koja je pravnica i stanuje u Zorinoj 25 (Nada Glišić). Obećao sam da ću pomoći kod zaposlenja. Takođe tražio je da mu pribavim knjigu "Jedan kralj, jedna država, jedan narod", jer mu je potrebna zbog memoara (predizborni govor sa slikama). Obećao sam da ću nastojati da je nađem i da je pošaljem. Molio me je da mu pribavim komplete "Politike" ili "Vremena" od 1935 do 1939. godine. Ništa mu nisam obećao. Postavljao je pitanje državljanstva.
Posle kraćeg dijaloga o beznačajnim stvarima prešli smo na problem utvrđenja veze, pošto sam podvukao da ne bih želeo da za naš aranžman znaju funkcioneri u poslanstvu. Stojadinović je postavio pitanje kako da se održava veza. Odgovorio sam mu da je moj lični prijatelj jedan Srbin koji radi u poslanstvu. Stojadinović je upao s pitanjem da li je to konzul (M. Piljuga). Odgovorio sam potvrdno. Stojadinović se saglasio rečima: "Vrlo dobro, on je Srbin - Bosanac".
KĆERKI ULAZ SLOBODAN
BOŠKO Vidaković najviše je sumnjao u Stojadinovića jer je tražio da mu se dokumenta MIP-a, za pisanje njegovih memoara, zvanično proslede.
- Podvlačim da je Stojadinović insistirao da ove dokumente traži zvanično i pored toga što sam mu predložio da ako koji dokument pronađem pošaljem kopiju preko veze. Ponovo je postavio pitanje njegovih kuća, a u vezi s tim i njegovog položaja. Odgovorio sam mu da ću izvideti stvar i da ću odgovoriti, mada smatram da će svaki pokušaj u ovom pravcu biti jalov. Napominjem da na ovome nije mnogo insistirao. Kroz razgovor je pitao da li bi mogao da proputuje kroz Jugoslaviju - šaljivim tonom. Odgovorio sam da to ne bi bilo nemoguće ali bi njegova ćerka mogla lakše da prođe i da se čak zadrži jedno vreme - napisao je Vidaković.
(Feljton objavljujemo uz dozvolu Večernjih novosti.)
