Pokrovitelj


Film


Knjige o 27. martu


Ostale knjige...

Rehabilitacija


Sahrana na Oplencu


Godišnjica


Saznajte više...


Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom

Milan Antić: Izvodi iz beležaka

- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)

- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)

- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)

- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)

- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića

- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)

- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)

- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)

Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE - 4. deo

Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE

OPOZIV DRAŽE IZ SOFIJE

(4. deo)

Večernje novosti, 18.01.2005
PIŠU: Veljko Lalić i Uglješa Balšić

PRVI razgovor najpoznatijeg komunističkog obaveštajca Boška Vidakovića i najpoznatijeg predratnog kapitaliste i političara Milana Stojadinovića počinje 20. avgusta 1952. godine u Buenos Ajresu pričom o - Titu i Draži!

- Posle izvesnog naklapanja pitao me šta ja mislim o Draži, kao i samom pokretu - počinje izveštaj koji "Novosti" ekskluzivno objavljuju iz obimne dokumentacije Udbe, prvi komunistički obaveštajac Boško Vidaković. - Odgovorio sam mu da smatram da je Draža bio hroničan alkoholičar i lično vrlo nesposoban čovek za ma kakvu akciju. On me je prekinuo, tvrdeći da se slaže s tom konstatacijom. Ispričao je kako je sam u svoje vreme imao mnogo muke s Dražom kad je ovaj bio vojni ataše u Sofiji, jer je pravio neke kombinacije da ubije kralja Borisa i da je on na kraju bio primoran da smeni tog ludaka.

Šef SID-a (Službe za informacije i dokumentaciju Ministarstva spoljnih poslova, praktično centra komunističke kontrašpijunaže) nastavlja "pikanterijom" koju mu je ispričao Stojadinović: "Draža se držao osobenjački, sve žene je eliminisao iz svog pokreta nazivajući ih kurvama. Kada je dolazio u selo odsedao je u nekim kolibicama, dok je Tito, naprotiv, umeo da pridobije žene, pa preko njih i muževe i da se drži vrlo čisto i u relativnom sjaju što je narodu imponovalo".

Vidaković kaže da je "reagovao na ovu neozbiljnost, nalazeći da ipak to njemu ne dolikuje, i da se Tito ni sa kim ne može uporediti kroz pikanterije", ali izgleda ne zbog odbrane Titovog dela, već kako sam kaže: "Namerno sam zategao u ovom trenutku da bih odmerio koliko je Stojadinoviću stalo za produžetak razgovora. Način i ton kojim se izvinjavao zbog ove priče ostavio je utisak da mu je mnogo stalo da ne prekidam dalji razgovor".

DVOJICA ideoloških neprijatelja nastavili su priču - o nacionalnim pitanjima.

- Postavljao je mnoga pitanja, između ostalog, da nisu slučajno Srbi danas proganjani u Hrvatskoj - piše Vidaković. - Nastojao sam da mu objasnim način rešavanja nacionalnog pitanja uopšte, a posebno u Hrvatskoj, pokušavajući da svoje izlaganje prilagodim njegovom načinu rezonovanja. Iznenadila ga je činjenica da u hrvatskoj vladi učestvuju i Srbi, pripadnici srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.

Kod makedonskog nacionalnog pitanja Stojadinović je izražavao bojazan da Bugari ne podvale Srbima, zato što mu je poznato da je u Makedoniji bio veliki broj bugarofila preko kojih su Bugari sprovodili svoju politiku. Stojadinović smatra da mu je taj problem prilično poznat jer je i sam svojevremeno nastojao da ga reši uz oslonac i forsiranje srbofilskih Makedonaca, odbacujući kompromitovane srpske i crnogorske činovnike koji su svojevremeno poslati u Makedoniju.
Vrlo je zadovoljan da Jugoslavija nije izgubila nego dobila još teritorija (Istra), što smatra velikim uspehom maršala Tita i njegove politike. Tražio je objašnjenje o odnosima s Albanijom i današnjem statusu i držanju albanske manjine.
Vidaković kaže da se Stojadinović sam izjasnio za jugoslovenstvo, iako mu nije jasno postignuto jedinstvo. Policajac ga pita zašto onda podržava izdavanje srpskog lista "Zastava" koji stoji na srpskim šovinističkim pozicijama?

- Odgovorio je da taj list izdaju njegovi prijatelji i da je to samo pandan ustaškim i velikohrvatskim listićima koji izlaze ovde, da on nije napisao nijedan članak za taj listić, i da čak ti njegovi prijatelji, koji ga izdaju i uređuju, stoje na jugoslovenskim pozicijama - kaže Vidaković, pa prelazi na emigraciju:

- STOJADINOVIĆ se kategorički ogradio od političara u emigraciji, tvrdeći da većinu finansiraju Amerikanci i da su se oni gotovi svi pretvorili u obične plaćenike, čiji politički stavovi nemaju nikakve realnosti niti ikome koriste. Stojadinović veli da i pored toga što je antikomunista, nema prava da svojim jalovim radom šteti Jugoslaviji, zbog čega i zadržava politički pasivan stav.

Dvojica ideoloških protivnika prelaze na ustaše:

- Stojadinović je okvalifikovao ustaše kao krvoždere i sa velikom mržnjom je govorio o njima. On smatra da su došli u Argentinu po Peronovoj želji i živom aktivnošću Katoličke crkve.

U početku je važnu ulogu odigrao dr Benzo, bivši konzul u Berlinu, koji je uspeo da uđe u Peronovu okolinu. Kod Benza se javila ambicija da postane vođa Hrvata u emigraciji, zbog čega je s Pavelićem došao u oštar sukob. On veli da lično poznaje Benza, koji je kulturan čovek, i preko koga može dosta da se informiše o delatnosti ustaške emigracije.

Bivši predsednik vlade kaže da su ustaše pripremale 300 naoružanih ljudi za učešće u Estenzorovom prevratu u Boliviji, i prelaže Vidakoviću da Jugoslavija "to nabaci kao opasnost za Peronovu vladu, jer ako su jednom bili kupljeni, mogli bi lako da se okrenu i protiv Perona".

NJih dvojica zatim prelaze na njegove veze u Argentini i Evropi. Stojadinović mu pokazuje nekoliko pisama "od visokih ličnosti", pa konačno saopštava svoje zahteve:

- Interesovao se da li bi mogao da dobije neke dokumente iz arhiva MIP-a za svoje memoare. On podvlači da će memoare završiti s periodom Tita, pošto nije kompetentan da piše ma šta dalje o daljim događanjima - prenosi

Vidaković, ukazujući na najjači adut tajne policije:

- On je više puta pokušao da pokrene pitanje brata, koji je u zatvoru. No, ja sam zaobišao razgovor pošto sam ocenio da ga to najviše interesuje. Stojadinović je u nekoliko mahova nabacivao i svoj položaj, podvlačeći da nije sarađivao s Nemcima, niti se ma čim ogrešio u proteklom periodu. U jednom trenutku ispričao mi je u malo šaljivom tonu kako mu je neki izbeglica tvrdio da je on posle Tita najpopularnija ličnost u Jugoslaviji.

ZANIMAO GA TITO

U ČITAVOM razgovoru Stojadinovića je naročito interesovala ličnost Tita, za koga je hublot replica nastojao da dozna što je moguće više detalja, piše Boško Vidaković.

- Jednog trenutka postavio je pitanje da li maršal možda nije Rus. No, odmah je sam odgovorio da je ta verzija apsolutno otpala pojavom Rezolucije IB-a i daljim tokom odnosa između Jugoslavije i SSSR-a - napisao je Vidaković.

(NASTAVLJA SE)

(Feljton objavljujemo uz dozvolu Večernjih novosti.)


















Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.