Драгиша Цветковић - Биографија

Драгиша Цветковић

(1893-1969)

1893. - 15. јануара, родио се у Нишу, Пријездина улица бр. 17 (-отац: Јован Цветковић, рођен 1859. у с. Дадинци, код Власотинца, учествовао у српско-турским и балканским ратовима, а из I светског рата изашао као потпуковник, умро у Нишу, 1935; - мајка: Зојица Стериадис, рођена 1863 +1935. Цинцарка).

1912. - основну школу и гимназију учио у Нишу. Био секретар и председник ђачке Књижевне дружине „Његош".

1913. - као добровољац учествовао у Балканском рату, био болничар у пољским болницама.

1914. - одлази на лечење ока у Швајцарску, где га затиче почетак Првог светског рата.

1915. - крајем године је у Француској, где се укључује у прихват наших рањеника којима је у тој земљи омогућено лечење и опоравак. У Ници, помаже у припремама за отварање гимназије на српском језику за наше ђаке. Уписује студије медицине у Нансиу, и после неколико испита, прелази на студије технике.

1916. - септембра месеца, поново је у Швајцарској, у Лозани, где као председник студентског удружења „Скерлић" и члан управе Удружења уједињене југословенске омладине за целу Швајцарску, ради на окупљању младих Срба, Хрвата и Словенаца који су долазили са Крфа и Аустро-Угарске. Повремено, сарађивао у појединим швајцарским листовима.

1916/1917 и школске 1917/1918 - редован је студент на Факултету наука (la Faculteé de sciences) Универзитета у Лозани (Прилог 1)

1918/1919 и школске 1919/1920. - наставља студије на Универзитету у Фрибургу. (Прилог 1)

1919. - 17. јуна, у Швајцарској, ступа у брак са Катарином - Катицом Стојановић. Венчавају се у православном храму у граду Вевеу, а грађански брак склапају у Женеви, исте године.

1920. - враћа се у Ниш. - Родила се кћер Драгослава.

1921. и 1922. - је главни уредник нишког листа „Напредак", у коме објављује серију својих чланака и коментара.

1922. - у политичком животу Ниша, јавља се као радикал у кампањи за општинске изборе.

1922. - сарађује, као коментатор, у листу „Нишки гласник", у коме објављује претежно спољнополитичке коментаре.

1923. - 23. јануара, изабран за посланика Нишке административне области.

1923. - изабран за председника Општине Нишке.

1923. - иницира предлог о одржавању конгреса градова Србије.

1924. - иницира, са Љубом Романовићем, председником ужичке Општине, организовање Првог конгреса градова Србије, Јужне Србије и Црне Горе, а потом председава Конгресом, који је одржан 15. и 16. октобра 1924. године, у Нишу.

1926. - Родила се кћер Зора - „Зоне".

1926. - 15. августа изабран за председника Општине Нишке, но како су утврђени изборни фалсификати и друге неправилности, Државни савет је поништио изборе и заказао нове, кроз три месеца.

1926. - 17. новембра, на поновљеним изборима, Цветковић је поново изабран за председника Општине Нишке, настављајући да доприноси његовом развоју и модернизацији.

1927. - 11. септембра, као присталица Народне радикалне странке, изабран за народног посланика Народне скупштине.

1928. - 27. јула, именован за министра вера у влади В. Вукићевића - А. Корошеца.

1929. - по увођењу тзв. 6-јануарске тзв. „краљеве диктатуре", престаје да буде министар вера, а убрзо и председник Општине Нишке. Изабран за председника Градске касине, једне од најстаријих културних установа у Нишу.

1930-31. - је власник и директор листа „Нишка слободна трибуна". Објављује текстове против укидања грађанских слобода за време 6-јануарске диктатуре. На примедбе да његова „Трибуна" не обавештава о боравку Краља Александра у Нишу и Нишкој Бањи, одговара да он није против Краља, већ против диктатуре. После једне посете радикалског вође Аце Станојевића Нишу - осуђен је на месец дана затвора „због политичког окупљања и деловања". У време одржавања једностраначких избора, одвраћа грађане од гласања, објављује злоупотребљене листиће и пише о другим неправилностима. Његов лист „разорно утиче на читалачку публику" против постојећег политичког стања, те су сви бројеви „Трибуне" са „противним и разорним написима забрањивани", а „после три узастопне забране у септембру (1931) листе је и дефинитивно забрањен".

1931. - од 5. фебруара је редовни студент Правног факултета, у Суботици.

1931. - родио се син Јован, у Београду.

1934. - завршио студије права у Суботици.

1934. - средином године, у својој вили „Горица", на истоименом брду крај Ниша, окупља политичку опозициону елиту Југославије: Милош Трифуновић, Љубомир Давидовић, Џафер Куленовић, Антон Корошец, Светозар Прибићевић... на „тајни договор" о уједињењу свих странака сличних политичких програма. Овим договором, практично, постављени су темељи будућој Југословенској радикалној заједници, која ће и победити на изборима, 1935. године.

1935. - поново се враћа у политички живот, за време владе Бошка Јевтића, када је, 15. фебруара, постављен за председника Општине Нишке.

1935. - 5. маја, изабран за народног посланика - по други пут за град Ниш и срез нишки. У Народној скупштини, изабран за председника Верификационог одбора. После пада Јевтићеве владе, оснива засебан клуб у парламенту, Клуб скупштинске већине и постаје његов председник. По формирању Југословенске радикалне заједнице, изабран је за председника посланичког клуба ЈРЗ.

1935. - 22. децембра, именован за министра социјалне политике и народног здравља у влади Милана Стојадиновића, као и за в.д. министра за физичко васпитање народа. Са породицом живи у Београду, у Улици краљевића Томислава (сада: Интернационалних бригада) 11, у кући своје таште Софије Стојановић.

1936. - предузима мере за радикалне измене у инвалидском закону, посебно за ратне инвалиде.

1936. - 22. марта, учествује у раду Земаљске скупштине Југословенског савеза националних радника, у Београду.

1936. - је, накратко, до средине августа исте године, и заменик министра правде, у влади Милана Стојадиновића.

1936. - крајем године, иницира стварање организације: Југословенски раднички савез (ЈУГОРАС), са циљем да се радничка класа отргне утицају интернационалног радничког покрета и делује у националним оквирима.

1937. - 10. јуна, у својству министра народног здравља и социјалне заштите, учествовао на Међународној конференцији рада у Женеви. Подиже вилу у Нишкој Бањи, у којој ће примати стране и домаће дипломате.

1937-39. - иницира и спроводи грађење више болница и санаториума, јавних купатила, радничких склоништа, инвалидских домова, берзи рада...

1938. - крајем априла, на I конгресу ЈУГОРАС-а изабран је за носиоца - старатеља овог покрета.

1938. - средином маја, после једне инфекције, тешко оболео. Исцрпљен болешћу, почетком наредног месеца, одлази на лечење у Швајцарску.

1938. - 11. јуна, подноси експозе на Међународној конференцији рада, у Женеви, скрећући пажњу на низ закона и прописа којима се побољшава социјални положај радника и намештеника, пензионера, инвалида и њихових породица.

1938. - 11. децембра - у срезу нишком и срезу алексиначком, изабран за народног посланика.

1938. - 21. децембра - поново је изабран за министра социјалне политике и народног здравља у влади Милана Стојадиновића.

1939. - 31. јануара, добија орден: високи официр легије части, као признање за рад у својству министра народног здравља и социјалне заштите у Југославији и Швајцарској.

1939. - 3. фебруара, подноси оставку на место у влади, што са оставкама још тројице министара доводи до пада владе Милана Стојадиновића.

1939. - 4. фебруара - добија од Намесника Павла мандат и оснива нову владу Југославије. Убрзо, започиње разговоре са др Владимиром Мачеком о решавању тзв. хрватског питања.

1939. - 16. јуна, учествује на Првом конгресу Савеза градова Југославије, чији је био иницијатор заједно са представницима Загреба.

1939. - 9. јула, изабран за председника Главног одбора Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ).

1939. - 24. августа - са др. В. Мачеком проглашава тзв. Хрватски споразум о Хрватској Бановини.

1939. - 24. августа, после потписивања хрватског споразума, подноси колективну оставку своје владе. Истог дана, добија мандат и 26. августа, оснива широку коалициону владу.

1939. - 16. новембра, именован је за члана Сената Краљевине Југославије.

1940. - 9. јула, постављен за заступника министра унутрашњих односа

1940. - током године, док се Европом шири рат, доноси у влади низ уредаба о штедњи хране, контроли цена, о сузбијању скупоће, шпекулације...

1940 - 24. новембра, ступа у брак са г-ђицом Маром Николајевић и сели се у њену вилу, на Дедињу, сада Булевар кнеза Александра Карађорђевића 15.

1941. - 13. фебруара - са министром спољних послова, Цинцар-Марковићем, путује у Немачку, где сутрадан преговара са Рибентропом у Фушлу и Хитлером у Берхтесгаден-у. Не прихвата Хитлеров захтев да Југославија приступи Тројном пакту, правдајуће се да за то није овлашћен.

1941. - 25. марта, по одлуци Крунског савета, потписује Протокол о приступању Југославије Тројном пакту сила Осовине, у дворцу „Белведере" у Бечу.

1941. - 27. марта, на дан избијања војног пуча, по изласку из куће, на Дедињу, среће га одред ваздухопловаца, на челу са капетаном Милом Н. Ракочевићем, и доводе га у зграду Министарства војске и морнарице, где на захтев генерала Душана Т. Симовића, одбија да напише оставку владе, рекавши да је мандат примио од кнеза Намесника Павла. На то је ухапшен.

1941. - 29. марта, Цветковић предаје дужност новоименованом председнику Министарског савета армиском ђенералу Душану Т. Симовићу (Прилог 8). Потом је пуштен на слободу.

1941. - 4. априла, прима у кући, на Дедињу, Влатка Мачека, а онда одлази у Нишку Бању.

1941. - априла месеца, по уласку Немаца у Београд, а на захтев фелдмаршала фон Вајхса, одбија да му пружи помоћ и сарађује са окупатором.

1941. - априла, настањује се у својој вили у Нишкој Бањи. По уласку Немаца у Нишку Бању, одбија предлог немачког генерала Кајста да као бивши председник југословенске владе, упути „прокламацију народу и војсци да положи орућје и да узалудно не пролива крв".

1941. - 15. априла, одведен у Београд, у Бели Двор, а сутрадан, 16. априла, када је затражено да потпише капитулацију Југославије, избегао да то учини.

1941. - не прихвата понуду окупатора да буде председник Владе поробљене Србије.

1941. - августа, одбио да потпише декларацију-апел српских угледних политичких људи и јавних радника грађанству - да се одржи ред и мир у земљи и осуди акције субверзивних елемената, четника и партизана.

1941. - септембра, поново ухапшен и одведен у логор, на Бањици, где је боравио око два месеца. Саслушаван пред Комисијом за испитивање одговорности у вези државног удара од 27. марта 1941. год, као и о двосмисленом држању његове владе према Немачкој. (Прилог 9) Потом пребачен у београдски затвор, где је остао до новембра месеца, а онда враћен у Нишку Бању.

1942. - 6. маја ухапшен, а 10. маја поново спроведен у концентрациони логор на Бањици. 12. маја, саслушаван у Одељењу специјалне полиције Управе града Београда (Прилог бр. 10)

1942. - 16. маја пуштен из Логора и враћа се у Нишку Бању, где борави под контролом српских власти. Пише белешке о сусрету са Рибентропом и Хитлером, фебруара 1941. Помаже покрет Драже Михаиловића у нишком крају.

1944. - 4. септембра, напустио Нишку Бању и пребегао у Бугарску. (Прилог 11)

1944. - 9. септембра, одлази у Турску.

1945. - 15. септембра, Одлуком Државне комисије владе Демократске Федеративне Југославије за испитивање злочина окупатора и њихових помагаћа из ИИ светског рата - Ф-бр.3577 - проглашен је, у одсуству, ратним злочинцем.

1945. - 18. септембра, из виле „Зоне" у Нишкој Бањи, одузета библиотека (485 књига) Драгише Цветковића и додељена Народној библиотеци у Нишу (Прилог 13)

1945. - 2. новембра, одузета вила Д. Цветковића у Нишкој Бањи, са целокупним инвентаром и предата Дечјем дому (Прилог 14)

1945-46. - конфискована је и остала имовина Д. Цветковића.

1946. - новембра, напушта Цариград и одлази у Рим, борави кратко, а затим одлази у Париз, где се трајно настањује. Као носилац ордена Легије части, у Француској ће живети од апанаже Француске владе.

1950. - 4. априла, у париском листу „Фигаро", објављује обимну исправку, под називом „ПОВОДОМ ЧЕРЧИЛОВИХ МЕМОАРА",

1951. - новембра, у Енглеској, објављује обиман текст PRINCE PAUL, HITLER AND SALONIKA - International affairs. Лондон. 1951.

1951-1958. - у Паризу, уређује и издаје (са др Чаславом Никитовићем, бившим министром) публикацију Документи о Југославији, у десет свезака. Циљ им је, како су назначили 1955. године: „изношење истине о догађајима који су нашу земљу гурнули у катастрофу", „борба против узурпаторског комунистичког режима у земљи" и организовање „здравих политичких снага у емиграцији у циљу акције на обарању комунистичког режима у Југославији и завођењу праве народне управе са поштовањем четири основне слободе". Документи о Југославији су изашли у следећим тематским свескама:

- ИСТИНА О 25. И 27. МАРТУ - Париз, 1951. Св.1.

- 27. МАРТ: „НАРОДНИ УСТАНАК" ИЛИ ЗАВЕРА ПРОТИВ ДРЖАВЕ - Париз, 1951. Св. 2.

- СРПСКО-ХРВАТСКО ПИТАЊЕ И ПУТЕВИ СПОРАЗУМА - Париз, 1952. Св. 3.

- ЈУГОСЛАВИЈА ИЗМЕЂУ ДВА РАТА - УНУТРАШЊА И СПОЉНА ПОЛИТИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ - Париз, 1953. Св.4.

- НАМЕСНИШТВО - УНУТРАШЊА И СПОЉНА ПОЛИТИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ - Париз, 1954. Св. 5.

- ДЕСЕТ ГОДИНА КОМУНИСТИЧКЕ ДИКТАТУРЕ - Париз, 1955. Св. 6.

- ПОСЛЕ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА - Париз, 1956. Св. 7.

- РАЗГОВОРИ У БЕРХТЕСГАДЕНУ - Париз, 1956. Св. 8.

- ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ НИКОЛЕ ПАШИЋА - Париз, 1956. Св. 9.

- СОВЈЕТИ, БРИТАНИЈА И ЈУГОСЛАВИЈА 1940 - 1941 - Париз, 1958. Св. 10.

У овим свескама, Цветковић је објавио више својих полемика, чланака, осврта, мемоара...

1965. - окончао свој обиман рад „Пакт или рат" (рукопис је у његовој заоставштини, у Хуверовом институту, САД), који је београдска „Дуга" објавила 1991. Пошто је изгубио вид (шећерна болест), престао са својим активностима.

1969. - 18. фебруара, умро у Паризу. На опелу, у руској цркви у Улици Дари, поред најуже породице, присуствовали су: кнегнија Олга, са принцом Александром, Пол Бастид, бив. француски министар, и други званичници испред француске владе и војске. Сахрањен је на српском делу војничког гробља, у Тијеу (код Париза), покрај гробова генерала Петра Живковића, Богољуба Јевтића.

(Биографија и фотографија Драгише Цветковића преузети из књиге Драгиша Цветковић - њим самим, приредио Видосав Петровић, Пунта, Ниш, 2006.)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.