Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
- "Istina o 27. martu" u Titelu (4. jul 2011.)
- Promocija knjige u vršačkoj Gradskoj biblioteci (18. mart 2010.)
- Princeza na FPN (Gostovanje princeze Jelisavete i autora knjige na Fakultetu političkih nauka u Beogradu)
Istina o 27. martu: Prikaz knjige (Kišobran, april 2008.)
ISTINA O 27. MARTU
Polemika o knjizi u dnevnom listu Politika
Kolektivna apoteoza profesoru
25. april 2008.
(Povodom teksta «Istorija, a ne politika», «Politika», 22. aprila)
Nije mi čudno da jedna knjiga kao što je «Knez Pavle - istina o 27. martu» izazove jedan tako odlučan i tvrd stav gotovo cele Katedre za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Međutim, čudno mi je da se na moj skromni članak u «Politici» odgovara kolektivnom apoteozom prof.dr Petranoviću. Mene uopšte ne zanima prof.dr Petranović i nisam uopšte impresioniran njegovim višetomnim delom. Ali, impresionira me kada se učenici tako nežno sećaju svoga učitelja i kad odlučno brane njegovo delo u kome, kao u starom venecijanskom ogledalu, ponekad, oni vole da vide i svoj lik. Tako nešto je zaista dirljivo pa i romantično.
Hoću da verujem da smo izašli iz vremena koje su «pojeli skakavci», iz poluvekovne vladavine jednoumlja, iz doba kad je sve (pa i istorijografija) moralo biti podređeno odobrenju političkih komesara i Ideološke komisije, iz vremena «Crvenog univerziteta Karla Marksa»; da starog, zamućenog, ogledala više nema, da je zamenjeno novim u kome se ogleda ova nova EPOHA.
Znam da nije lako ni sebi, a kamo li drugima i to javno, priznati svoje zablude. Teško je osvrnuti se i videti sebe u prošlosti pred lažnim oltarima. A vreme leti, donosi stalno nova iznenađenja.
Zar nije iznenađujuće da skoro cela Katedra za istoriju sad ustaje protiv jedne nove knjige o 27. martu i protagonistima te srpske tragedije? Protiv knjige koja je napisana isključivo na osnovu dokumenata i to onih koji su do nedavno bili nedostupni (reč je o ličnom Arhivu kneza Pavla koji se čuva na Kolumbija univerzitetu). Pa spominje «revizionizam», «senzacionalizam»...
Da je mogao (dužan sam da verujem u to šta danas kažu njegovi učenici) prof.dr Petranović bi, pre svih, izučio 12. 000 dokumenata ovog dragocenog arhiva i objavio istinu bez znaka navoda kojima nas autore danas kite njegovi sledbenici. Avaj, njemu, a ni drugim našim istoričarima, to nije bilo moguće sve do nedavno, zato što je knez Pavle zabranio pristup ovim dokumentima dokle god komunisti vladaju u Beogradu. Zahvaljujući kćerci kneza Pavla - kneginji Jelisaveti Karađorđević, odgovorni na Kolumbija univerzitetu skinuli su zabranu i mikrofilmovi ove dragocene građe za istoričare predati su Arhivu SCG (Jugoslavije) u Beogradu. Posle ovakvih napada na bestseler «Knez Pavle - istina o 27. martu» treba li da verujem da je kneginja Jelisaveta Karađorđević pogrešila i da nije trebalo da ubeđuje naučnike sa Kolumbija univerziteta da je kod nas svršeno sa komunizmom? Ipak, neću u tako nešto da poverujem.
Želim da verujem da će naša istoriografija, ma koliko da je stradala u bivšem režimu, svoj novi život da živi i da će Srbija od toga imati koristi.
Miodrag Janković
(Politika, 25. april 2008. u rubrici Među nama, str. 11)
