Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
- Истина о 27. марту у Тителу (4. јул 2011.)
- Промоција књиге у вршачкој Градској библиотеци (18. март 2010.)
- Принцеза на ФПН (Гостовање принцезе Јелисавете и аутора књиге на Факултету политичких наука у Београду)
Истина о 27. марту: Приказ књиге (Кишобран, април 2008.)
ИСТИНА О 27. МАРТУ
Сноп светлости из другог угла
У току друге половине века у јавности се скоро сасвим формирала слика о драматичним догађајима с почетка другог светског рата, а нарочито о значајном 27. марту, који је, свакако, представљао кључно збивање у политичкој ситуацији на Балкану, а и шире. О овоме је написано много књига, научних студија, тумачења узрока, тока и последица свега онога што се догодило у неколико дана, који су означили, у извесном смислу, прекретницу даљег развоја геополитичке ситуације у овом делу Европе.
Истраживачи су се слагали у много чему. Поклапали су се и ставови сасвим различитих страна, углавном, како је коме одговарало. Шира јавност могла је схватити најприближније сазнање о истини. Међутим, остао је до данашњих дана поглед из једној новог угла, мишљење човека, који је не само био близак сведок свега што се догађало, већ у учесник збивања, човека који је био на месту одакле се могло видети много шта боље, чути и сазнати више. Аутори ове књиге Јанковић и Лалић прихватили су се изузетно важног посла, уз помоћ кнегиње Јелисавете, која им је омогућила увид у документа кнеза Павла, да широј јавности представе материјал - могућност да преиспитају званичне или већ усвојене погледе и закључке на све контроверзе и дилеме.
Да би се све разумело у потпуности, читаоци ће сигурно поћи од лика кнеза Павла - од његових широких погледа на живот и друштво, од изузетне толерантности и смирености. Профил човека, какав је он био, временски није одговарао својој епохи - место му је било у некој даљој будућности. основни принципијелни животни став није му дозвољавао да се носи с агресивним струјама и различитим интересима, па прљавим политичким играма, нечасним радњама и подметањима. Ни широко образовање и смирено васпитање нису му омогућавали да се супротстави противницима. Поред тога, рано је „избачен из игре", прогнан је с породицом и изолован; јавност није могла дуго да сазна његову истину, а када се општа ситуација нешто и променила, већ је прошло много година, догодиле су се неке нове и друге ствари па и тада скоро свима је одговарало да се она не чује. Тако је историја „обогаћена" била још једном заблудом, која је постала официјелан део уџбеника историје.
Суд времена, бар до сада, био је неправедан према овом човеку, онемогућивши му да нешто, макар мало, проговори у јавности у своју одбрану и у исправност својих поступака. удаљен у далекој Африци, он није могао ни да прати како се формира јавно мњење о 27. марту и колико се, непотпуним информисањем ствара недовољно истинита слика. А његов тешки животни пут и патње његове породице остаће као тема за неку другу причу. Стицајем таквих околности је чак и лик овога човека приказан у погрешном, па и полумрачном светлу. Тако је изворни англофил, одрастао на принципима енглеске културе и образовања представљен као противник земље за коју је свим својим људским нитима био везан и коју је сматрао својом другом домовином. суштински патриота неког новог типа, није наишао на разумевање код традиционалиста па је из тог неразумевања проистекло супротно мишљење, као да није радио у корист своје отаџбине. Још један апсурд, а уз све то намерно је истицано његово ангажовање, као један од узрочника наступајућег рата иако је он био сушто оличење мирољубивости и толеранције.
Из књиге се може сазнати у каквим је недоумицама и дилемама био кнез Павле, колико се залагао за избегавање погубног рата, који ће тек доћи; шта је покушавао да учини, коме се и како обраћао, шта је желео и намеравао. У тим материјалима појавиће се ликови непосредних учесника у двадесетседмомартовском преврату и откриће се њихово право ангажовање и мотиви наступања. Документи ће представити читаоцу сазнање о учешћу страних фактора, мутне политичке игре, јасно приближавање ратних сукоба, који се не могу избећи. Аутори су врло успешно пласирали овај ексклузивни, први пут јавности доступан материјал. успели су да на прави начин истакну његову аутентичност и вредност, остављајући читаоцима да извлаче закључке и откривају нова сазнања. Њихов удео на први поглед је неприметан, али ће свако моћи да закључи колико је њихова професионалност допринела да се, често сувопарни материјали, читају пажљиво као да је реч о неком штиву друге намене.
Аутори су избегавали личне закључке и оцене, али су зато структуру књиге сачинили тако да будућим читаоцима оставе могућности да сами долазе до истине и да успешно употпуњују своја ранија сазнања о 27. марту и почетку рата. Они нису, као што се често дешава у нашем издаваштву, потценили читаоце, оптерећујући их стереотипима и окошталим мишљењима; с поштовањем су уважавали свог читаоца, верујући у његову способност да правилно закључи. Тако је и на овај начин испоштован животни став кнеза Павла, коме је била својствена апсолутна толеранција и разумевање за мишљење и поступке разних људи.
Истина никада не касни, она се може открити и много година касније па зато и појављивање ове књиге у наше време нових интересовања и промена може послужити као посебна поука, упозорење да на ствари око себе, на нова кретања у свету треба гледати свестрано, ослушкивати и речи оних који се слабије чују, треба видети и оно што се прикрива из разних разлога и интереса. Оно што је проживео и што је радио кнез Павле и његов фонд, који се први пут открива пред нама у овој књизи, упозорава нас да можемо истинито формирати своја мишљења, само ако успоста-вимо равнотежу између емоција и рационалности. смирено, остварујући пуно осветљење проблема, који нас интересују.
Треба захвалити ауторима што су, скромно истичући свој значајан труд у други план, успели да нам саопште основну поруку књиге, која би била, верујемо и порука кнеза Павла: живот је исувише сложен да би се једноставно одлучивало и да је у свему потребно саслушати све стране ма колико их било у неком предмету.
Срећко Јовановић
