Događaj - Izvršenje puča - Petar II u depešama Titovih ambasadora

Petar II u depešama Titovih ambasadora

Potpisivanjem Ukaza o postavljenju namesnika 2. marta 1945, Petar II Karađorđević je faktički priznao svoju abdikaciju, koja je potvrđena ukidanjem monarhije i lišavanjem svih prava dinastije Karađorđević 29. novembra 1945. od strane nove komunističke vlasti. I pored oduzimanja svih prava, kralj Petar II je za novu jugoslovensku vlast i dalje predstavljao potencijalnog protivnika pa je svaki njegov pokret zato bio praćen s velikom pažnjom. O odlasku kralja Petar II u Italiju jugoslovenski ambasador u Londonu Ljubo Leontić, pismom od 26. februara 1946, obaveštava Ministarstvo inostranih poslova:

"Kralj Petar se sprema da ode u Italiju - donosi Rojter vest od subote, gde ima dve vile njegova žena. Iz kraljeve okoline je ova vest.“(1)

Prilikom njegovog dolaska u Švajcarsku, ambasador Ristić telegramom 23. jula 1946. obaveštava Ministarstvo inostranih poslova, tražeći povodom tog događaja nove instrukcije:

„Petar Karađorđević sinoć stigao preko Francuske u Švajcarsku. U Bazelu u hotelu prijavio kao 'eks kralj'. Odmah sam posetio politički departman gde mi rečeno da Petru odobreno pet nedelja boravka radi odmora. Provešće ga u San Moricu. Odobrenje dato pod uslovom da se ne bavi politikom. U departmanu izjavljuju da on ima naš diplomatski pasoš sa vizom naše Ambasade u Londonu. Ako ovo tačno trebalo je i mene obavestiti. Sa druge strane saznajem, da Petar jednom novinaru kazao da ne može davati izjave dok ne dođe u kontakt sa švajcarskom vladom. Zvanično sam skrenuo pažnju i departmanu da treba sprečiti da Petar svoj boravak ovde iskoristi u političke svrhe. Molim javite mi vaše gledište, kako po ovom, tako i po slučaju Topalovića“. (2)

U odgovoru Ministarstva inostranih poslova od 26. jula stoji:

„Petar Karađorđević ima stari diplomatski pasoš: Naša ambasada u Londonu nije mu izdala vizu. Ako ima novu vizu znači da je falsifikat. Nastojte da saznate datum vize. Motrite njegovu delatnost i šaljite o tome redovito depešom izveštaj svake nedelje.“ (3)

O događajima koji su usledili, generalni konzulat iz Ciriha pismom od 29. jula 1946. obaveštava političko odeljenje Ministarstva inostranih poslova:

„Smatramo za potrebno da obavestimo to Ministarstvo o sledećim događajima:

1. Dolazak biv. kralja Petra II u Švajcarsku.

22. o.m. stigao je na putu iz Pariza u Bazel biv. kralj Petar II u pratnji svoje punice biv. grčke kraljice Aspazije, svog 'ađutanta' Mr. Mooy-a i još jednog čoveka. 23. o.m. pre podne razgledao je znamenitosti u Bazelu i posetio je ' Švajcarsko bankarsko društvo', gde je podigao izvesnu sumu novca. Posle podne istog dana produžio je automobilom u Cirih. U Cirihu se zadržao do 27. o.m., a potom produžio u St. Moric, gde ostaje nekoliko nedelja na odmoru. Kako u Bazelu tako i u Cirihu pratili su ga uvek diskretno dva švajcarska detektiva. U Bazelu nije primao nikoga, dok je u Cirihu priredio u najelitnijem hotelu 'Bauer au Lac' dne 26. o.m. jedan manji prijem, kojem su u glavnom prisustvovali biv. oficiri, koji se nalaze u Cirihu po logorima i okolini. Inače nije primećeno da je on razvijao neku značajniju političku akciju, a niti je njegov dolazak izazvao neka jača gibanja unutar naše emigracije u Švajcarskoj. Švajcarska štampa do sada nije posvetila njegovom dolasku skoro nikakvu pažnju. Sve novine donele su samo kratke notice.
(nepotrebno iѕostavljeno jer se tiče podpredsednika italijanske vlade Pjetra Nenija i Živka Topalovića - A.P.).“ (4)

U pismu od 10. avgusta 1946. Vladimiru Velebitu, pomoćniku ministra inostranih poslova, ambasador Ristić pomenuo je i kralja Petra:

„... (nepotrebno izostavljeno jer se radi o Živku Topaloviću – A.P.)
I ovu priliku sam iskoristio da Direktoru Političkog odeljenja skrenem pažnju, da smo mi iznenađeni da švajcarska vlada dozvoljava da se na njenoj teritoriji okupljaju otvoreni protivnici današnje Jugoslavije i kuju zavere protiv nje. Naglasio sam mu, da se odmah posle Topalovića pojavio Petar Karađorđević i da me neće iznenaditi ako se jednog dana u Švajcarsku pojavi cela bivša Londonska vlada. Zbog toga sam ga molio i najenergičnije zahtevao, da se preduzmu hitno sve mere da se ovim našim protivnicima onemogući svaka akcija koja bi mogla kompromitovati naše zajedničke odnose. Gospodin Zehnder me je pažljivo saslušao i uveravao da je Petru Karađorđeviću odobreno pet nedelja boravka u Švajcarskoj radi odmora, ali pod uslovom da ne vodi nikakve političke akcije. Tom prilikom mi je još dodao, da je Petar došao u Švajcarsku sa našim diplomatskim pasošem i sa vizom izdatom od naše Ambasade u Londonu. Na moje iznenađenje i čuđenje, dva puta mi je ponovio da je ova viza izdata od naše republikanske Ambasade u Londonu. On lično nije video vizu, ali tvrdi da ga je Švajcarsko poslanstvo u Londonu tako obavestilo. Zamolio sam g. Zehndera da ovu stvar proveri preko nadležnih vlasti i da me izvesti: kada je viza izdata, pod kojim brojem i ko je potpisao vizu. Čim ove podatke dobijem odmah ću vas telegrafski obavestiti, kako bi se izvidelo da li se ovde radi o falsifikatu ili nečem drugom.
Što se tiče Petra Karđorđevića, on se nalazi u St. Mauricu i za sada miruje. U štampi njegov dolazak u Švajcarsku ostao je skoro nezapažen a on lično nije davao nikakve izjave štampi. Nastojaćemo još da saznamo da li je primio koga od naših emigranata i da li sa njima održava kontakt. Prema saznanjima našeg konzulata u Cirihu, tamo je izgleda primio neke naše emigrante bivše oficire jugoslovenske vojske.“ (5)

U arhivi nema drugih dokumenata o ovom slučaju.

______

(1) Pismo jugoslovenske Ambasade u Londonu, Pov. br. 373 od 26. februara 1946, Ministarstvu inostranih poslova - Arhiv Saveznog sekretarijata za inostrane poslove. Politička arhiva, 1946, 48-20-2175.

(2) Telegram Ambasade u Bernu, Pov. br. 630 od 23. jula 1946, Ministarstvu inostranih poslova - A SMIP/Pa, 1946, 48-20-8752.

(3) Telegram Ministarstva inostranih poslova, Pov. br. 8752 od 26. jula 1946, Ambasadi u Bernu - A SMIP/Pa, 1946, 48-20-8752.

(4) Pismo Slavka Komarice, generalnog konzula, Pov. br. 353/46 od 29. jula 1946, Ministarstvu inostranih poslova - A SMIP/Pa, 1946, 81-17-9727.

(5) Pismo Ambasade u Bernu, od 10. avgusta 1946, Vladimiru Velebitu, pomoćniku ministra inostranih poslova - A SMIP/Pa, 1946, 81-17-9809.


































































Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.