Кнез Павле - Породични албум - Изгнанство - Дневник принцезе Олге

Дневничка белешка Принцезе Олге

Јужна Африка, 23. октобар 1945.

После три године и три месеца поново сам се латила пера... На сву срећу имам своје мале свокедневне записе на које се могу ослонити, јер само ова дневничка свеска не даје довољно јасну слику наших живота од времена моје последње забелешке.

Напустили смо Кенију 11ог јуна, на мој четрдесети рођендан. До Уније смо путовали копном, бродом, возом и колима са свим нашим пртљагом; нас двоје и моја служавка.

После петомесечног растанка, Лилиа нам се коначно придружила у Наиваши у јулу 1942. У Августу су до нас стигле трагичне вести да је драги Џорџи Кент погинуо у авионској несрећи изнад Шкотске, док је летео на Исланд. Убрзо потом сам добила љубазни телеграм од Бертија (Краља Џорџа ВИ) којим ме позива да дођем и будем неко време са Атинсом (Марина, Војвоткиња од Кента). Лилиа је летела са мном до Енглеске, пошле смо 10ог септембра и стигле за недељу дана; она је била од велике помоћи. Нема потребе да детаљно описујем своју бригу када сам затекла своју Атинсу у онаквом стању. Остала сам са њом три и по месеца код Копинса и успеле смо да једна другу утешимо. Њена беба, Мајкл, је тада имао пет месеци и био њена највећа радост. Његов отац ми је написао једно тако поносно и срећом испуњено писмо када се он родио, а ето није му било суђено да доживи да га види како расте.

Лилиа и ја смо одлетеле из Енглеске 31ог децембра, и требало нам је 12 дана да стигнемо у Кенију. Павла сам затекла у страшно пропалом стању, једва је био способан да стоји. Сигурно би био изгубио памет да наш локални лекар, доктор Бани, није преузео на себе да сачини један извештај у коме је рекао да не може да одговара за последице уколико Павлово пребивалиште не буде промењено. За сво то време сам ја у Енглеској доживљавала много љубазности и била дирљиво дочекивана од многих пријатеља, почевши од Бертија. Сви су хтели да чују прави приказ нашег гледишта, зато што је слика догађаја у Југославији који су претходили нашем одласку била потпуно изокренута и фалсификована. Остајући веома смирена, срела сам, по њиховом захтеву, известан број људи и успела да им унеколико отворим очи и докажем да Павле није био издајник каквим су га претстављали. На несрећу, Мињон и њена клика су нам много зла нанели, ширећи најубиственије гласине о нама. Те како је Павле покушавао да отрује Петра и приграби престо, те како смо за њу живот у Београду учинили немогућим. Током мога боравка у Енглеској, постављана су и питања у Парламенту, како је то мени дозвољено да дођем и да се слободно крећем будући да сам жена познатога непријатеља Савезника! На несрећу, велики део тога је стигао и до кенијске штампе, што је Павлу изазвало додатне патње, и од њега је тражено да се више уопште не појављује у Најробију. То је, уз бригу за моју безбедност, произвело олупину коју сам затекла када смо се Лилиа и ја вратиле. Коначно, после читања докторовог извештаја, у Влади су се озбиљно узбунили и уз сагласност Лондона и Јужно Афричке Владе (ген. Сматс), одлучено је било да дођемо овамо.

Писмо Њ. В. Краљице Елизабете

Кућа Владе
Преторија
Март 28и 1947

Најдража моја Олга,

Ето нас овде у Преторији и чезнемо да вас обоје видимо! Ово писамце пишем само да би вам послала сву нашу љубав, и да вам кажем да ће ген. Сматс да нам организује састанак на неком мирном месту. Обећала сам му да ћу вам пренети да је он то преузео на себе. Биће тако дивно поново вас видети, а нашем разговору се много, много радујем.

Са свом нашом љубављу за тебе и Павла,

Увек најсрдачније ваша

Елизабета

Кликните овде да приступите овом документу у Архиви.








































Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.