Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
- Pismo kneza Arsena ruskoj carici
- Krađa i prekrađa u Belom dvoru
- Knez Pavle dobio ulicu u Šapcu
- Kneginja Jelisaveta govori o knezu Pavlu (Press, 21.2.2010.)
- Dokumentarni film: Knez Pavle i kneginja Olga na otvaranju Sajma (1939)
Kosta St. Pavlović: Dvadesetpetogodišnja prepiska sa knezom Pavlom
- Beseda vladike Irineja povodom 30. godišnjice smrti kneza Pavla
Zapis Princeze Olge po diktatu Princa Pavla
tokom izgnanstva u Keniji, januara 1943.
Ima nešto preko 21 mesec kako moja prodica i ja živimo u Keniji, što je usledilo posle tragičnih događaja u mojoj zemlji koji su za posledicu, avaj, imali potpuni kolaps i raspad zemlje, a sve zbog ambicije nekoliko političara.
Sve do sada oklevao sam da uopšte ikada na papir stavim moje lične utiske i da govorim o ulozi koju sam ja kao kraljevski Namesnik tokom 6 ½ godina bio pozvan da igram, budući da nisam želeo da izgledam kao neko ko je ogorčen ili osvetoljubiv zbog načina na koji se prema njemu postupalo, niti da na bilo koji način mojim sunarodnicima kakvu štetu načinim.
Ipak osećam da makar prema mojoj deci imam dužnost, da ne bi njihovo ime – budući da iz moga proizlazi – bilo u istoriji zapamćeno kao ime izdajnika, i to izdajnika one stvari u čiju pravednost i ispravnost sam ja uvek verovao, a koja je nažalost, i uprkos godina koje sam proveo dokazujući to odano joj služeći, na kraju bila pogrešno interpretirana.
Ne želim da šta bilo od onoga što budem izjavio bude posmatrano kao nekakva samoodbrana uvređenog čoveka, već pre kao činjenice čija istinitost štrči pred očima svakog onog, ko želi da je proveri i prihvati.
- Smatram da je jedva potrebno nadugačko navoditi kakva su moja osećanja prema Vel. Britaniji oduvek bila, a naročito tokom moje političke karijere, budući da vrlo brojni dokazi o tome postoje u Forin Ofisu, gde se svako može uveriti u njihovu verodostojnost iz depeša koje su tamo dostupne.
- Mislim da mogu sasvim iskreno da kažem da je malo bilo šefova država koji su proveli teži period na dužnosti ili morali veći teret da ponesu od mene u periodu od oktobra 1934 do marta 1941.
- Prijateljstvo i saradnja sa kraljem Aleksandrom.
- Ubistvo njegovo. Objavljivanje njegovog testamenta kojim sam imenovan prvim Namesnikom i starateljem njegove dece.
- Obrazovanje Kralja Petra. Politički problemi. Postepeno ukidanje diktature i prelazak na skupštinski sistem. Konsolidacija i jedinstvo u zemlji.
- Spoljna politika. Uspostavljanje prijateljskih odnosa sa susednim zemljama. Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, Nemačkom i Italijom.
- Rast moći Nemačke. Državne posete Rimu, Berlinu i Londonu (1939). Moj stalni bliski kontakt sa britanskim Forin Ofisom. Upozorenja u pogledu bugarskog pro-nemačkog stava, sve od 1937. Mađarska pristupa paktu. Poseta Grofa Ćana, januara 1939, sa ponudom o podeli Albanije.
- Reorganizacija vojske. Teškoće sa nabavkom naoružanja i aeroplana. Uloga koju je odigrao Stojadinović. Hapšenje istog.
- Događaji koji su doveli do državnog udara u martu 1941. Geopolitička pozicija zemlje, koja je činila svaku ofanzivnu akciju nemogućom bez izazivanje neposrednog napada na zemlju. Đeneralštab i Ministarstvo Vojno protivni borbenom angažovanju, zbog beznadežne strateške pozicije u kojoj se Vojska našla pošto su nemačke trupe ušle u Bugarsku.
- Odlaganje pakta sa Nemačkom, da bi se mobilisalo. Strogi uslovi zahtevani, i bili su nam odobreni iako se tome nismo nadali. Nemogućnost za susret sa Idnom i generalom Dilom. Izuzetna nemačka špijunska aktivnost. (...?) otkriće da Nemci poseduju šifre iz raznih zemalja. Preduzete mere za dizanje Dunava u vazduh.
- Smenjivanje đenerala Nedića (zbog njegovih pro-nemačkih sklonosti), koji sada komanduje trupama koje su pod nemačkom kontrolom u Srbiji.
- Održavanje stalne bliske veze sa Forin Ofisom, do zadnjeg časa. Posete koje mi je britanski Ministar u Beogradu često činio tek pošto se smrkne, da bi izbegli nemačke špijune. Predaja Stojadinovića, bivšeg Premijera, Britancima pošto je otkrivena njegova zavera da se proglasi za «Firera», te njegova konfinacija na Mauricijusu.
- Državne posete Rimu i Berlinu u maju i junu 1939, i potom poseta Londonu: Upozorenja Lordu Halifaksu.
