Feljton o knezu Pavlu Karađorđeviću
8. deo
Slika dokaz "izdaje"
PIŠE: Miodrag Janković
Polovinom marta 1938. godine Jugoslavija je dobila granicu sa Trećim rajhom. Hitler je okupirao Austriju i započeo stvaranje nemačkog hiljadugodišnjeg carstva.
U sedamdesetdevetoj godini, u Parizu je preminuo poslednji od unuka besmrtnog Karađorđa – knez Arsen. Sin ga je sahranio u kripti crkve Svetog Đorđa na Oplencu 23. oktobra 1938.
U novembru su knez Pavle i kneginja Olga boravili u Londonu i kao gosti kralja i kraljice odseli u Bakingemskoj palati. Knez je imao razgovor sa engleskim premijerom Čemberlenom koji ga nije ni malo ohrabrio.
Stojadinović je 4. februara 1939. morao da podnese ostavku. Dragiša Cvetković je formirao svoju vladu. U martu je Čehoslovačka prestala da postoji.
Početkom 1939. u Berlinu se na dužnosti vojnog atašea nalazio pukovnik Vladimir Vauhnik. Bio je retko dobar obaveštajac i dao je na vreme informacije od velike važnosti. Njegovi poverljivi izveštaji nisu dostavljani samo Generalštabu i knezu Pavlu, već su preko našeg konzulata u Pragu, redovno slati u London. Pukovnik Vauhnik je krajem proleća dostavio analizu u kojoj je predvideo nemački napad na Poljsku. Uzalud. Posle Minhena u Evropi je prevladalo uverenje da će se Nemačka zadovoljiti "manjim ustupcima".
Rekli smo da su od stvaranja Jugoslavije, Englezi budno pratili razmirice Srba i Hrvata. Zahtevi Radića a zatim i Mačeka, Londonu su poslužili kao odličan povod za mešanje u unutrašnju politiku Jugoslavije. Pored stalnih službenika Britanskog poslanstva u Beogradu, "hrvatskim pitanjem" bavili su se još i DŽ. Sejvidž, Siton Votson i B. Bin. Mačeku su engleske poruke stizale preko žena, a najsigurnija veza između Hrvata i Britanaca bio je Juraj Krnjević.
Knez Pavle je 9. aprila 1939. otputovao u posetu Italiji. Ispostavilo se da Musolini nije vršio pritisak, glumio je mirotvorca. Na Veliki petak, Italijani su se iskrcali u Albaniji. Jugoslavija je dobila dve granice sa Italijom, knez Pavle je proživljavao teške dane.
Položaj Jugoslavije u budućem ratu i njenu politiku neutralnosti odlično je uviđao i britanski ambasador u Beogradu ser Ronald Kembel. U jednom svome pismu lordu Halifaksu od 16. februara 1939. on kaže: "Geografski položaj primorava Jugoslaviju da dok je god to moguće očuva neutralnost, pod pritiskom ekonomskih činilaca, pak, ona može više favorizovati Nemačku i Italiju, ukoliko se te sile udruže u jednom budućem ratu". Britanija nije uzela većeg učešća u trgovini sa Jugoslavijom i pored sveg insistiranja kneza Pavla i samog ambasadora ser Ronalda Kembela. Povećala je svoju aktivnost na polju propagande i to je bilo sve. Pažljivim posmatračima već tada nije moglo da izmakne da Engleska polako menja svoj kurs prema Jugoslaviji koja je dobila etiketu "nesiguran saveznik".
U svojoj analizi "Knez Pavle i 27. mart", prof. dr Dragan Simeunović piše: "Knez Pavle je znao da su velike sile stvorile Jugoslaviju kao antigermanski bedem i da nastoje da je u te svrhe bukvalno upotrebe. U onoj meri u kojoj je bio sve više razočaran u politiku Britanije i njeno ignorisanje zahteva, knez Pavle je bivao sve usamljeniji. Istorijska građa potvrđuje da je pokušavao da obezbedi neutralnost Jugoslavije i na drugim stranama na sve načine, a da u tome nije imao nikakvu podršku ni u zemlji, a još manje van nje."
Posle svoje posete Italiji knez Pavle je primio engleskog ambasadora Kembela. Lord Halifaks je želeo da sazna kneževe utiske posle razgovora sa Musolinijem i Ćanom. Ambasador je upitao kneza: "Šta Jugoslavija namerava da učini ako Nemačka upadne u Rumuniju?" Knez Pavle je ljutit uzvratio pitanjem: "Šta Britanija namerava da učini?" Englez je ćutao. Nije mogao da mu kaže istinu: Velika Britanija je Jugoslaviji bila dodelila ulogu kamikaze u ratu koji je bio pred vratima Evrope i sveta.
U mesecu junu, 1. VI 1939. knez Pavle je krenuo u četvorodnevnu državnu posetu Nemačkoj. Poseta je upriličena posle pompezne i grandiozne proslave Hitlerovog pedesetog rođendana. Pukovnik Vauhnik je ostavio precizan opis dočeka koji je knezu i kneginji Olgi priređen.
 |
I danas je kod nas jedna fotografija sa dočeka u Berlinu poznatija od svega drugog što se tada tamo događalo. To je ona fotografija na kojoj se lepo vide knez Pavle i nemački Firer u otvorenom automobilu. Više od pola veka tu fotografiju su komunisti koristili za svoju difamaciju kneza Pavla i dokaz da je bio "fašista", "hitlerovac" i šta sve ne.
 Knez Pavle u državnoj poseti Nemačkoj - defile avijacije |
"Program prijema je protekao bez ikakvih smetnji i ponovo je zablistala nemačka sposobnost za organizaciju", zapisao je pukovnik Vauhnik. "Ali, mnogo teže je tekao rad oko pregovora između kancelara Hitlera i kneza namesnika, koji se tada pokazao kao jedan krajnje vešt i priseban diplomata. Bezuspešan je bio trud Hitlerov, Geringov i Ribentropov da pridobiju kneza za pakt prijateljstva sa Nemačkom, ili da barem od njega iznude obećanje da s Engleskom neće sklapati nikakav ugovor o garantijama." Hitler je za Kneza rekao da je jegulja, a Knez za Hitlera ono što je zabeležio ministar Dvora Milan Antić: "Ruke su mu meke, kao kraci meduze. Osećate jezu od njihovog dodira. Lice mu je žuto kao voštane figure."
Nakon te posete Nemačkoj, na poziv kralja Đorđa, knez Pavle i kneginja Olga otputovali su London sredinom jula. Engleski kralj je 17. jula knezu Pavlu dodelio najviše britansko odličje: Orden podvezice. Tim povodom je u Bakingemskoj palati priređen bal za devet stotina zvanica! Na ručku u Dauning stritu, pred najvišim zvaničnicima Imperije, knez je izneo svoje utiske iz Nemačke i izrazio svoje mišljenje o Hitleru. Tada im je rekao da očekuje da će pitanje Dancinga izazvati svetski sukob.
Uviđajući da Engleze ne vredi moljakati, knez Pavle je, krajem 39. u tajnu misiju u SAD poslao svog prijatelja dr Davida Albalu. Nadao se da će dr Albali uspeti da preko svojih ličnih veza u jevrejskim krugovima dobije kredit od SAD za kupovinu oružja za Jugoslovensku vojsku. Dr Đorđe N. Lopičić je sakupio materijal koji je dugo godina bio zaboravljen u Arhivu Jugoslavije i od izveštaja dr Albale ministru inostranih poslova Cincar-Markoviću priredio jednu vrednu i zanimljivu knjigu ("Dr David Albala – specijalni delegat pri Jugoslovenskom Kraljevskom poslanstvu u Vašingtonu 1939-1942.", Teovid, edicija Jelisaveta, Beograd 2010.). Misija dr Albale nije uspela, ali je ovom knjigom dokazano da knez Pavle nije "sabotirao naoružavanje i pripreme zemlje za rat", kako su mu to kasnije komunisti pripisali u "kvalifikaciji zločina" koji je, navodno, utvrdila Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača.
"Kada se analiziraju njegovi potezi i otrese ideološka prašina s istorijskih činjenica, jasno se vidi da je ukorenjena predstava o knezu Pavlu kao političaru koga su nosili domaći i strani vihori događaja netačna", piše prof. dr Dragan Simeunović u pomenutoj analizi. "Štaviše, on je očito bio ne samo vrlo mudar nego i izrazito racionalan državnik. Još od antičkih vremena umnost politike se dokazivala savlađivanjem emocija pomoću razuma u korist opšteg dobra. Dokumenti nam otkrivaju da je knez Pavle brižljivo vodio računa o interesima svoga naroda ne zapadajući skoro ni u jednu grešku. Impresionira način pomoću koga on, za balkanske prilike neuobičajeno smireno, ali zato ne manje vešto, kontroliše uzavrelu političku scenu Jugoslavije i pruža otpor inostranim naporima (čak i kada su u pitanju provereni prijatelji) da Jugoslavija i njegov narod budu zloupotrebljeni radi realizacije tuđinskih interesa."
