Svedočenje Nikole Gubareva
GENARALŠTAB RADIO ZA ITALIJANE
Press, 16.11.2008.
PIŠE: Veljko Lalić
Kako je u Beograd stigla grupa italijanskih špijuna zavodnika koja je rasturila beogradsko visoko društvo. Sinovac patrijarha Dožića bio policijski špijun u Patrijaršiji, Varnavu otrovao kuvar ili njegova ljubavnica.
Saslušanje Nikole Gubareva, jednog od najpoznatijih predratnih obaveštajaca, predstavlja jedno od najzanimljivijih svedočenja koja se mogu naći u nedavno oslobođenoj arhivi Bezbednosno-informativne agencije. Ovaj belogardejac, koji je pre rata rukovodio brojnim odsecima tajne policije, jedini je verovao da će se spasti sigurne smrti ako pošteno do kraja sve ispriča.
Pune četiri godine zato je pred islednicima Udbe iznosio brojne pikanterije iz nekadašnjeg javnog života i rada državnog aparata predratne Jugoslavije. Pressmagazin u današnjem broju prenosi detalje o radu italijanske obaveštajne službe, koja je uoči rata, zbog nerešenih pitanja oko Hrvatske, bila najveći neprijatelj Kraljevine Jugoslavije.
Velika igra, kako je objasnio islednicima Udbe Nikola Guberev, počela je dolaskom Musolinija na vlast i njegovim otvorenim pretenzijama na Balkanu. Školovana i veoma opasna obaveštajna služba se ustremila na Beograd. U jugoslovensku prestonicu pristižu pukovnik Viskonti Praska, kasnije jedan od poznatijih generala, i njegov pomoćnik San Đorđo.
- Kako su sukobi Beograda i Rima dobijali na intenzitetu, tako su Italijani sve više pažnje pridavali špijunskom radu - pričao je Gubarev. - Poslata je ekipa mladih i lepih ljudi s finim manirima, znanjem stranih jezika, muzički nadarenih i obučenih po poslednjoj modi. Sem toga, bili su i dobro situirani, svako je imao svoj automobil, a uz sve to po pravilu je išla i neka grofovska titula.
Tako doterani i obrazovani, bili su na meti tadašnje beogradske elite, koja se prosto otimala ko će ih pre pozvati na raskošni prijem u svojoj vili, na partiju karata ili tenisa ili ko će ih pridobiti za zajedničke izlete ili balove. Na svakom od ovih skupova, gosti iz Italije su bili prvorazredne zvezde.
Uporedo s dolaskom novih gostiju u Beograd, Uprava grada počinje da beleži i sve veći broj ljubavnih pustolovina, avantura, a često i duže veze Italijana s ćerkama i suprugama bivših i aktivnih ministara, generala, državnih činovnika i drugih članova beogradske elite.
| Na koji način je sprovođena konrola crkve? - Tako što su pojedini policajci slati u crkvu da prisustvuju službi i služenju propovedi i da prate pojedine sveštenike, naročito u vreme konkordatske borbe. Od poverenika koji su radili za UGB, meni je poznat jedino pop Sibin, koji je održavao veze s Mantanjijem, kao i šefovima odeljenja. Aćimović je imao svoga ličnog poverenika u Patrijaršiji, koji je bio lični sekretar patrijarha Varnave, a kasnije jedno vreme bio i kod patrijarha Gavrila. On se zvao Lav Vatin, od koga je Aćimović dobijao vrlo iscrpne informacije o držanju članova Arhijerejskog sinoda i drugih crkvenih velikodostojnika. On je docnije namestio u Patrijaršiju svog rođaka Jašinickog, čijeg se imena ne sećam, a čija je žena imala modni salon iznad „Bate", u kući na uglu više Kralja Milana i Miloša Velikog ulice. U vrlo tesnoj vezi s Aćimovićem i ostalim šefovima odeljenja posle Konkordata bio je šef kabineta patrijarha Gavrila, njegov sinovac Dožić, koji je podnosio izveštaj o radu u Patrijaršiji. On je stvarno i zamenio Vatina koji je bio otpušten i za vreme okupacije nalazio se u nekoj vojnoj muzici. O poverenicima među katoličkim sveštenicima najbolje bi znao Magašić jer o ovome nisam upoznat. Muslimansku crkvu držao je Kosta Tacić, koji je znao turski, on je imao nekog poverenika, i to dobrog poverenika, jednog mladog hodžu iz glavne džamije. Što se pak tiče mojsijevaca, njih je kontrolisao Avram Kufinov, bivši šofer Manojla Lazarevića, koji je bio odlično plasiran u jevrejskim krugovima, i to kako među sefardima, tako i među eškenazima. |
Tako se ubrzo saznalo i za ljubavnu vezu supruge doktora Milana Stojadinovića, tadašnjeg predsednika vlade, i atašea za štampu Pjetra Bisa. Uprava je saznala da se premijerova supruga kupala gola u kadi napunjenoj šampanjcem sa italijanskim špijunom, ali o tome niko nije smeo da raportira prevarenom mužu.
Zbog svega toga, pripadnici Trećeg odseka imali su pred sobom vrlo težak zadatak, s jedne strane, bili su to predstavnici diplomatskog kora zastićeni imunitetom, ali još gore, branile su ih razne veze koje pruža neprikosnoveni i svemoćni viši krug beogradske elite.
Znalo se da italijanska obaveštajna služba radi veoma aktivno, što je na kraju i potvrđeno posle pretresa Praskinog stana u ulici Miloša Velikog broj 1. Kada je pronađena i kompletna šifrovana lista poverenika za Beograd i celu Jugoslaviju, kao i lista neverovatnih troškova koji su za samo godinu dana iznosili dvadeset miliona dinara.
Uprava je otkrila i nekoliko velikih špijunaža učinjenih u korist Italije. Najpre je razotkriven italijanski poverenik na službi u Operativnom odeljenju Glavnog generalštaba Novakovića, zatim pukovnik u penziji Luj Micić, i na kraju profesor Cvet, honorarni činovnik na službi u Odeljenju za šifru Glavnog generalštaba.
Italijani su praktično znali sve naše vojne planove. Novaković je nesumnjivo spadao u red najaktivnijih i najvažnijih italijanskih špijuna, zahvaljujući kome je Rim iz prve ruke dobijao najpoverljivije planove i izveštaje Operativnog odeljenja Glavnog generalštaba. To je bila naša velika provala posle koje je, koliko se sećam, Novaković osuđen na smrt.
Sastanci San Đorđa i Novakovića na početku su održavani na unapred ugovorenim mestima. Mnogo takvih susreta je održano u pomrčini beogradskih bioskopa, na stepenicama višespratnih kuća, u avlijama i drugim skrovitim mestima, sve dok San Đorđo nije zaključio da je najbezbednije da se sastaju na Novom groblju, na grobu jedne Novakovićeve rođake.
Posle toga, počeli su redovni sastanci svakog ponedeljka u podne, kada na groblju ima najmanje posetilaca. Novaković je u podne izlazio iz kancelarije pošto bi prethodno svratio u cvećarsku radnju kod „Konkordije", gde je kupovao buket cveća.
Pred ulaskom na groblje, on je ispraćao šofera jer se u varoš vraćao uvek tramvajem. Odlazio je na grob svoje rođake i stavljao na njega buket s njegovim izveštajem. Vratio bi se u varoš a da uopšte nije video San Đorđa, koji bi se pojavio tek posle njegovog odlaska. Samo kada je bila isplata, San Đorđo bi dolazio pre Novakovića.
Druga provala bio je Luj Mitić, pukovnik u penziji, inače rodom Dalmatinac. On je penzionisan zbog „mariborske afere", zbog čega je bio vrlo nezadovoljan, što su Italijani odmah iskoristili. Mitić je bio veoma sposoban i znao je mnogo generala i oficira, od kojih je kao radoznali bonvivan skupljao vrlo korisne informacije. Od majora Lalića, na primer, saznao je sve podatake kako će se reformisati izvesni pukovi u slučaju rata. S njim u grupi osuđeno je pet-šest oficira, ali koliko se sećam, major Lalić je na suđenju oslobođen. Uhapšen je i profesor Cvet, koji je držao ključ svih naših šifri, tako da se posle svega moglo reći da su Italijani neposredno pred ulazak u Albaniju imali sve informacije o stanju srpske vojske.
(Tekst objavljujemo uz dozvolu dnevnog lista Press.)
