Кнез Павле - Биографија - Кнез Арсен Карађорђевић - Принц двобоја, легионар и атаман

ПРИНЦ ДВОБОЈА, ЛЕГИОНАР И АТАМАН

Ко је био кнез Арсен Карађорђевић, најодликованији српски официр

БЛИЦ, 3.9.2017.
ПИШЕ: Ранко Пивљанин

Ако је нешто било непознато у погледу јунаштва и војничке вештине вожда Карађорђа, могло се видети у животу и делима његовог унука кнеза Арсена, најмлађег брата краља Петра Карађорђевића.

Авантуристички дух и сабља о појасу водили су га од Русије и Француске преко Балкана, па све до Африке, Индокине, Кине и Јапана. Одрастао је у изгнанству (рођен је у Темишвару 1859. године као десето дете кнеза Александра Карађорђевића) због неслагања између породица Карађорђевић и Обреновић. Осим што је по оцу био Карађорђев унук, по мајци је био потомак чувене породице Ненадовић - деда му је био војвода Јаков Ненадовић. Школовао се у Француској, где је завршио Лицеј „Луј Велики“ у Паризу, док ће високо војно образовање стећи на Војној академији у Петрограду. Његов војнички пут започео је у Француској легији странаца, са којом је стигао до Алжира, ратовао је у Кини, учествовао је у гушењу побуне нерегуларних трупа Црни барјаци, фанатичног племена које се бунило против француске колонијалне власти у Индокини и његово име се прочуло после показане храбрости и умеће у неколико великих битака у том кинеско-француском рату (1884-1885. године).

По завршетку тог рата вратио се у Француску али се није дуго задржао, већ је отишао у Африку где се борио против зулу ратника, а после ће га пут одвести у Русију, где је постао каваљергардиста код руске царице, што је било изузетно признање. Пре тога је стигао да постане козачки атаман, а до чина руског генерала и начелника каваљерске дивизије стигао је после руско-јапанског рата, где је командовао коњичким козачким пуком и показао изузетну храброст у чувеној бици код Мукдена, за шта је и одликован највишим царским одликовањем ондашње Русије - златном сабљом која се данас чува у Војном музеју у Београду.

У том рату је био изазван на двобој од јапанског самураја, кога је победио, а двобоји ће га пратити кроз цео живот. У бици код Риге током Првог светског рата у двобоју је ранио једног руског генерала, мач је укрстио и с једним од својих најбољих пријатеља Карлом Густавом Манерхајмом, а у двобоју је ранио и неког новинара који му је чланком стао на жуљ.

- Био је немирног духа, војник у крви и по званичним документима. Док су се ти двобоји бележили, кнез Арсен је имао 44 двобоја мачем. Највероватније је човек са највише добијених двобоја на планети - каже Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра у Тополи који је изучавао Арсенов живот.

У паузама између ратних похода кнез Арсен је живео бонвиванским животом по петроградским салонима, где ће упознати и своју будућу супругу и једну од најлепших жена тог времена, кнегињу Аурору Демидову. Из тог брака који ће се, нажалост, распасти родиће се принц Павле, будући кнез намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра.

У Србију ће кнез Арсен први пут доћи пред балканске ратове и, према неким подацима, био је члан тајне организације „Уједињење или смрт“, а уочи ратова добио је чин дивизијског ђенерала и постављен је за команданта Коњичке дивизије, са којом је прошао оба балканска рата. Показао се као један од кључних војсковођа, а његова дивизија је имала пресудну улогу у биткама за Куманово, Битољ и на Брегалници. Тако је једном приликом прозрео намеру Турака да опколе српске снаге, са својом коњицом се концентрисао на тачку у турској војсци где се налазио генералштаб и тако онемогућио план непријатеља.

Иако овенчан ратном славом, кнез Арсен ће после завршетка балканских ратова поново отићи за Русију - разлози за то могу бити његово чланство у „Црној руци“, али и љубомора престолонаследника Александра на његову велику популарност - где ће као руски генерал командовати коњичком бригадом у биткама Првог светског рата. Са бољшевичком револуцијом и кнез Арсен је, као царев официр, допао затвора и суђено му је, али је ослобођен, највише захваљујући интервенцији свог старог пријатеља, али и супарника у двобоју Карла Густава Манерхајма, који је тада био државник у Финској.

После тога отишао је у Француску да се више никад не врати у Русију. Човек иза ког су биле готово четири деценије војничке каријере и који је целог живота гледао смрти у очи умро је у Паризу 1938. године природном смрћу, а његови земни остаци су пренети у крипту Цркве у Тополи.

Осамнаест одликовања

Кнез Арсен је вероватно најодликованији српски официр. Одликован је 18 пута и у његовој колекцији су руска, француска и српска одликовања. После његове смрти, кнез Павле је сва очева одликовања предао Војном музеју у Београду, али је, после немачке похаре у Другом светском рату, остало само њих пет. Међу њима и орден-оружје, златна сабља украшена дијамантима која је била једно од највиших ратних одликовања царске Русије и додељивано је из саме Царске канцеларије. Тих златних сабљи украшених дијамантима додељено је само седам, а једна се нашла у рукама нашег кнеза.

Текст је изворно објављен у дневном листу Блиц.

***

Према званичним подацима Војног музеја у Београду, у тој институцији чувају се следећа одликовања кнеза Арсена Карађорђевића:

МЕДАЉА ЗА РУСКО-ЈАПАНСКИ РАТ 1904-1905, руска
На аверсу је симбол свевидећег ока, а испод године
1904-1905 На реверсу текст: ДА ВОЗНЕСЕТЪ ВАСЪ ГОСПОДЪ ВЪ СВОЕ ВРЕМЯ. Пречник 27.8mm. Сребро. Инв. бр. 12468.
ЗЛАТНА МЕДАЉА ЗА ХРАБРОСТ „МИЛОШ ОБИЛИЋ“, 1913.
Прва варијанта из 1913. године. Рад Huguenin frères. На аверсу је попрсје Милоша Обилића и натпис: МИЛОШ ОБИЛИЋ. На реверсу је крст с два укрштена мача и ловоров венац у коме је исписана девиза одликовања: ЗА ХРАБРОСТ. Испод је сигнатура: Huguenin. Пречник 36mm. Позлаћена бронза. Трака црвена. Инв. бр. 8837.
ОРДЕН КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ IV СТЕПЕНА
Из периода 1904-1914. Рад бечке медаљерске радионице G.A.Scheid. Дим. 65x40mm. Трака црвена с белим ивичним пругама. В. кат. бр. 218. Инв. бр. 6406.
СПОМЕНИЦА АЛЕКСАНДРА III, руска
На аверсу, у плиткој пластици је профил цара Александра III, с десне стране је натпис: ИМП. АЛЕКСАНДАРЪ III, а с леве гранчица. На реверсу, по средини су године:
1881-1894 са круном изнад и руским крстом испод. Пречник 28mm. Сребро. Трака црвена. Инв. бр. 6626.

Извор: Дарови Војном музеју - Каталог изложбе. Београд. 1990. стр 99.

Више информација о кнезу Арсену потражите овде.

Мапа сајта
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.