Događaj - Istorijski kontekst - Knez Pavle sačuvao Hrvatima Istru

Knez Pavle sačuvao Hrvatima Istru

POLITIKA, 4.11.2012.
PIŠE: Ivan Miladinović

U februaru 1941. godine Jugoslavija odbila Musolinijev plan, da umesto ulaska u Trojni pakt, potpiše sporazum sa Italijom koji je podrazumevao razmenu stanovništva iz Istre, sa albanskim stanovništvom s Kosova.

Kralj Petar II i knez Pavle
neposredno pred početak tajnih razgovora s Musolinijem

Preuzimajući vlast u ime kralja Petra Drugog, knez Pavle je bio duboko svestan evropske realnosti tih godina, da se Versajski sistem raspada i da je Nemačka postala ona poluga koja stvara novi poredak.

To je značilo da u toj konstelaciji odnosa Jugoslavija mora da pronađe svoje mesto. Početkom tridesetih godina prilike na evropskoj sceni uticale su na to da glavni spoljnotrgovinski partner Jugoslavije postane Nemačka.

Iz arhivske zbirke dokumenata kneza Pavla s Kolumbija univerziteta, do koje smo došli uz veliku pomoć i podršku istoričara i književnika Miodraga Jankovića, vidi se da je knez namesnik pokušavao da iskoristi svoj uticaj na dvoru u Londonu ne bi li Velika Britanija zauzela primat u trgovini i privredi Jugoslavije.

Taj njegov napor nije naišao na razumevanje i to ne samo kod Engleza, već i kod drugih saveznika. Svi su ostali nemi na vapaje iz Beograda. Britanci će čak na uporno insistiranje kneza Pavla, za Božić 1935. godine, na svoj ciničan način, pokazati dobru volju i povećati uvoz ćuraka, verovali ili ne, za samo 60 (šezdeset) komada.

S druge strane, knez je verovao da dobri odnosi s Berlinom garantuju bezbednost od sve nervoznih komšija – Italije, Mađarske i Bugarske. Međutim, to njegovo traženje neutralnosti za Jugoslaviju neće dati nikakve opipljivije rezultate.

Ni ugovor s Francuskom, ni Mala Antanta, a pogotovo Balkanski sporazum izgubiće svaki značaj po izbijanju Drugog svetskog rata.

Svi napori kneza Pavla bivaju usmereni samo ka jednom cilju – sačuvati zemlju od ratnih strahota.

Jedno od rešenja pitanja kako izbeći rat, a ne pristupiti Trojnom paktu, bila je inicijativa iz Rima da se mir na jugoistoku održi bez ulaska Jugoslavije u taj savez, preko ugovora o trajnom prijateljstvu s Italijom.

Knez imenuje specijalnog tajnog savetnika dr Vladislava Stakića koji tri puta putuje u Italiju – u novembru 1940. i dva puta u februaru 1941. godine.

Inače, dr Stakić nije slučajno izabran za tajnu misiju u Italiji. On je bio autor jedne zapažene studije o Žoržu Sorelu, francuskom misliocu, za koga je vladalo uverenje da je izvršio najveći uticaj na formiranje Musolinijeve političke misli.

Specijalni izaslanik prvi put se viđa samo s grofom Ćanom, ali drugi put i s Musolinijem. Susret se desio 4. februara 1941. u Bariju i duče je mu je uručio krajnje iznenađujuću poruku za kneza Pavla:

„Ja nudim Jugoslaviji prijateljstvo. Ja želim da Jugoslavije ostane van rata i zato ću Vam učiniti takve propozicije koje, mislim, neće biti smetnja da se italijansko-jugoslovenski odnosi učvrste. Moramo raditi tako i postupati tako da se to ne vidi. Moramo pronaći razloge da ubedimo, na toliko Hitlera, što nije tako teško, koliko Ribentropa, koji pokvareno lukav”...

I Musolini je pismeno obrazložio svoju ponudu o formiranju saveza koji bi bio dovoljan korak približavanja Jugoslavije Silama osovine koja bi na taj način ostala izvan rata i ne bi joj se postavio zahtev za ulazak u pakt.

Da bi dali dokaz (nemačkoj strani) da on (Musolini) ovaj korak smatra kao definitivan ponudio je regulisanje jugoslovensko-italijanskih odnosa na isti način kako su regulisani italo-nemački.”... Pitanje nemačke manjine rešeno je bernerskim sporazumom, a pitanje jugoslovenske manjine neka bude rešeno našim novim utanačenjem. Ja nudim Jugoslaviji izmenu jugoslovenskog stanovništva u Istri, za albansko stanovništvo u Jugoslaviji. To je naročito važno za Srbe, jer bi na taj način posrbili Kosovo, koje za Srbe ima toliku istorijsku i nacionalnu vrednost...” U svojoj galantnosti Duče je ponudio Jugoslaviji i izlaz na Egejsko more, odnosno luku Solun.

Dr Stakić se 9. februara vraća u Beograd i lično informiše Pavla o ponudi, na koju knez namesnik odgovora:

„Ja nemam prava da Slovence i Hrvate premeštam s njihovog nacionalnog tla na kome žive više od hiljadu godina. Jugoslavija se ne može za sva vremena odreći onih krajeva sa izrazitom jugoslovenskom većinom”.

Knez Pavle nije prihvatio Musolinijevu ponudu odbio je i susret sa njim.

A dr Stakiću će u privatnom razgovoru reći da „u ponudama Musolinija nema ničeg povoljnog za Jugoslaviju. On nije nudio Jugoslaviji Zadra, već grčki Solun.” Nepoverenje prema začetniku marseljskog atentata, koji je u Italiji držao Pavelića, prevagnulo je. Umesto saveza s Italijom Vlada Cvetković–Maček počela je pregovore s Nemačkom na bazi pakta.

(Tekst je objavljen u dnevnom listu Politika 4. novembra 2012. godine, a ovde ga prenosimo uz ljubaznu dozvolu autora.)



















































































Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.