Покровитељ
Филм
Књиге о 27. марту
Рехабилитација
Сахрана на Опленцу
Годишњица
Сазнајте више...
Милан Антић: Намесници и Министар Двора пред судом
Милан Антић: Изводи из бележака
- И гроб и роб: Одговор Драгише Цветковића Ивици Дачићу (Press, 04.10.2009.)
- Како бака каже (Одговор Вељка Лалића Жарку Кораћу, Press, 04.10.2009.)
- Стотине 'издајника' чека рехабилитацију (Press, 26.09.2009.)
- Рехабилитован Драгиша Цветковић (Press, 26.09.2009.)
- Ексклузивно - УДБА: Досије Милана Стојадиновића
- Ексклузивно: Подела Југославије почела у Аргентини! (Press, 15.3.2009.)
- Отворен досије Мустафе Голубића: Стаљинова наредба - Дража уместо Тита (2. део, Press, 28.12.2008.)
- Отворен досије Мустафе Голубића: Издао ме Тито! Али, нека га... (1. део, Press, 14.12.2008.)
- Милан Стојадиновић у тајном архиву УДБЕ (фељтон, Вечерње новости 2005)
27. МАРТ 1941.
ПРОТАГОНИСТИ
Биографски регистар
Антић, Милан (1892-1975)
| Милан Антић је био син Никодија Антића, трговца из Бољевца, који је као секретар радикалног одбора био осуђен на смрт од преког суда 1883. године због учешћа у Тимочкој буни против краља Милана Обреновића. Казна му је била преиначена у двадесет година робије, коју је до 1886. издржавао у београдској Тврђави заједно са Пером Тодоровићем и друговима. Мајка Милана Антића звала се Јулијана и била је кћерка лекара из Бољевца. |
Голубић, Мустафа (1889-1941)
|
Совјетски обавештајац, оснивач мреже Црвени камерни оркестар, којом је руководио из Беча. Организује 1921. атентат на краља Александра. Касније, успешно организује убиство Лава Троцког у Мексику. Стаљин га шаље (фебруар 1941.) у Београд са задатком да убије Тита и подигне устанак када Москва да сигнал. Његове планове Титу је открио Родољуб Чолаковић. После дизања у ваздух смедеревске тврђаве (5. јуни 1941.) бива потказан Гестапоу и ухапшен. |
Живковић, Петар (1879-1947)
|
|
Армијски генерал. Као један од завереника 1903. године, постао краљеубица и човек од највећег поверења потоњег краља Александра, његов командант краљеве гарде (од 1917-1929), организатор Солунског процеса, затим министар војске и морнарице (од 1934 до 1936). Као организатор атентата у Скупштини на председника владе Милана Стојадиновића учествује у политичком животу као председник Југословенске народне странке, са којом одлази у опозицију 1937. године. Са осталим члановима пучистичке владе бежи из земље у априлу 1941. године. Био министар без портфеља и заступник министра војног (генерала Драгољуба Драже Михаиловића) у избегличкој влади пучиста коју је предводио Миша Трифуновић 1943. године. Умро у Паризу и сахрањен на српском гробљу у Тијеу. |
Кнежевић, Живан (1906-1985)
|
|
Мајор. Један од главних извршилаца преврата. Млађи брат Радоја Кнежевића. После бекства из земље (априла 1941.) у Лондону је шеф ратног кабинета министра војске и морнарице генерала Душана Симовића. Вођа «мајорске клике» око краља Петра (у којој су били Станислав Вохоска, Властимир Розђаловски, Данило Зобеница). Постављен за војног аташеа у Вашингтону. После рата (1945), ступио у америчку војску и живот завршио у САД. |
Кнежевић, Радоје (1901-1984)
|
|
Професор, члан Главног одбора Демократске странке. Био наставник француског језика младом краљу Петру. Један од главних организатора пуча. Побегао из земље априла 1941. године и у Лондону, у избегличким владама, играо једну од главних улога. Живот окончао у Канади, истрајавајући у одбрани своје улоге у пучу од 27. марта 1941. године. |
Мирковић, Боривоје (1884-1969)
|
|
Ваздухопловни генерал. Један од главних организатора пуча. После капитулације (април 1941.) бежи из земље. Вођа официрске побуне у Каиру против владе Слободана Јовановића. Бива примљен у британску војску и своје дане окончао са енглеском пензијом. |
Степинац, Алојзије (1898-1960)
|
|
Загребачки надбискуп од 1936 до смрти, постао кардинал 1952. године. Осуђен 1946. године на шеснаест година робије (казна му је била ублажена интернацијом у Крушићу). |
Трифуновић-Бирчанин, Илија (1877-1943)
| Илија Трифуновић - Бирчанин (Топола, 1877. - Сплит, 3. фебруар 1943.) био је српски четнички војвода. Четничком покрету се придружио године 1906. када је с војводом Петком отишао у Македонију, тада под отоманском влашћу, те водио герилске акције по Скопској Црној Гори као комита, а затим са војводом Вуком четовао по Куманову и тамо остао до Првог балканског рата 1912. год. |
Цветковић, Драгиша (1893-1969)
|
|
1893. - 15. јануара, родио се у Нишу, Пријездина улица бр. 17 (-отац: Јован Цветковић, рођен 1859. у с. Дадинци, код Власотинца, учествовао у српско-турским и балканским ратовима, а из I светског рата изашао као потпуковник, умро у Нишу, 1935; - мајка: Зојица Стериадис, рођена 1863 +1935. Цинцарка). |
Ускоро
Ускоро ће биографијом бити представљени и следећи протагонисти:
Драгиша Васић
Живојин Балугџић
Слободан Јовановић
Сава Поповић
генерал Душан Симовић
Драгослав Страњаковић
Милан Стојадиновић
Божин Симић
Богољуб Јевтић
Милан Гавриловић
Миша Трифуновић
Милош Тупањанин
Јован Ђоновић
краљ Петар II Карађорђевић
Владимир Ваухник
Данило Грегорић
Раденко Станковић
Иво Перовић
...
