Događaj - Priprema puča

27. mart 1941.

PRIPREMA PUČA

Ukratko ćemo izneti kako je pripreman puč od 27. marta 1941. godine, spominjući samo glavne aktere i organizacije.

Posle izbora za Ustavotvornu skupštinu 28. novembra 1920. godine, komunisti su dobili 59 poslaničkih mandata Postali su treća stranka po snazi u parlamentu. Posle donošenja «Obznane» (vlada Milenka Vesnića, 29. 12 1920.) svi komunistički listovi su zabranjeni, zatvoreni su radnički domovi, suspendovane radničke organizacije. Posle dva atentata na regenta Aleksandra i ubistva ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića u Delnicama, 21. jula 1921. godine, donet je 1. 08 1921. Zakon o zaštiti države i KPJ je postala ilegalna organizacija.

"Politika"

Dragiša Vasić

Najozbiljniju tajnu organizaciju sa ciljem da se obori režim oformio je pod okriljem dnevnika «Politika» njen direktor i glavni i odgovorni urednik Vladislav Ribnikar, 1928. godine, posle svog povratka sa puta u SSSR. Ribnikar je u Moskvu otišao sa Dragišom Vasićem i Sretenom Stojanovićem i produžio svoj boravak posle njihovog povratka. Ubrzo je «Politika», sa njim na čelu, postala stecište članova ilegalne Komunističke partije Jugoslavije i najuspešnija evropska karika Staljinovog «Crvenog orkestra», sovjetske špijunske organizacije kojom je rukovodio iz Moskve general-lajtnant Pavel Ivanovič Berzin.

Za «Politiku» je počeo da piše Živojin Balugdžić, bivši ambasador, sekretar kralja Petra, bivši austo-ugarski špijun, socijalista, zaverenik protiv režima (kasnije, sa Slobodanom Jovanovićem, osnivač tajne organizacije «Konspiracija»). Od 1927. godine, likovni kritičar «Politike» je Sava Popović slikar, (zvani «Glista» i «Anarhista»), agent NKVD-a, iz Engleske proteran zbog špijunaže u korist SSSR-a, prijatelj Mustafe Golubića (sa njim suosnivač beogradskog «Crvenog kamernog orkestra»), brat Žarka, pukovnika obaveštajne službe i Uglješe, načelnika vojne obaveštajne službe Kraljevine Jugoslavije u vreme priprema i izvršenja puča od 27. marta 1941. U «Politici» je već 1931. godine, tada jedan nepoznati mladi Crnogorac, očaran Lenjinovim i Staljinovim uspesima, započeo svoju književnu karijeru. Zvao se Milovan Đilas. Sledeće godine je osuđen na tri godine zatvora, ali, posle izlaska sa «crvenog Univerziteta» u Sremskoj Mitrovici, opet objavljuje svoje književne pokušaje u «Politici» pod pseudonimom Milo Nikolić. U «Politici» radi kao novinar Anđa Bunuševac, supruga Nikole Kotura, sekretara Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Nikola je nešto kasnije nestao, stradao u Staljinovim čistkama u SSSR-u.

Živojin Balugdžić

Godine 1933, gotovo celu redakciju «Politike» sačinjavaju članovi ilegalne KPJ ili njeni simpatizeri. Istaknuti marksista Krstanović, zatim Srzentić, Lilić, Bujić, Dedijer, Vinterhalter, Banović, Gligorić, Križanić, Bogdanović, Dedinac... U «Politici» se skuplja «Crvena pomoć», novac za fondove KP Jugoslavije. Sve ovo, svakako, nije ni mali deo komplikovane, tajne i vešto odigrane uloge «Politike» u istoriji Srbije. Na primer, dopisnik «Politike» iz Tokija, od 1933, do 1941. godine, zvao se Branko Vukelić. Bio je desna ruka (fotograf, radio-vezist i specijalista za mikrofilmove) tadašnjeg sovjetskog Džejmsa Bonda - Riharda Zorgea! U Beogradu ga niko nije poznavao. Vukelić je bio važna, lična konspirativna veza (iz vremena boravka u Moskvi) samog Vladislava Ribnikara. 1939. godine, Ribnikar sreće Broza u Zagrebu i postaje njegov najpoverljiviji kurir. Svojoj supruzi Jari saopštava: «Sada smo povezani sa pravim ljudima...» Ribnikareva kuća na Dedinju je 1940. godine mesto okupljanja komunista. I, 4. jula 1941. godine, u toj kući je održan sastanak Politbiroa CK KPJ na kome je doneta odluka i data direktiva komunistima da se dignu na oružje. Istog dana, ubistvom Srbina, žandara u Beloj Crkvi, ustanak komunista je i zvanično otpočeo. To «herojsko delo» izvršio je Žikica Jovanović, radnik «Politike».

"Konspiracija"

Nezavisno od oficira i komunista koji su kovali zaveru, članovi Srpskog kulturnog kluba su obrazovali 1938. godine tajno udruženje Konspiracija sa ciljem da se obori namesnički režim.

Slobodan Jovanović

Ova organizacija osnovana je po ugledu na «Crnu ruku» i vrbovala je članove po istom metodu kako su to nekada činili Apis i drugovi. Civile je u petorke okupljao Slobodan Jovanović, a oficire bivši «cernorukci» Antonije Antić, Velimir Vemić, kao i zet Dragiše Vasića major Srba Popov.

Sredinom 1940. godine, došlo je do ujedinjavanja anirežimskih struja, dakle do saradnje oficira (na čelu sa generalima Mirkovićem i Simovićem) i Konspiracije koju su vodili čelnici Kulturnog kluba.

Pored Slobodana Jovanovića i Dragiše Vasića, kao članovi Konspiracije navode se Dragoslav Stranjaković i tada već ostareli Živojin Balugdžić.

Bogoljub Jevtić

Među zaverenicima su se našli i bivši premijeri Uzunović i Jevtić (ovaj poslednji je bio čovek od poverenja kralja Aleksandra i njegov tajni emisar u mnogim poslovima političke i finansijske prirode u Francuskoj). Oni su kraljicu Mariju ubeđivali da bi ona trebalo da bude regent umesto kneza Pavla i tvrdili da je testament kralja Aleksandra falsifikat. Izazvali su nepoverenje i sukob kraljice i kneza Namesnika, koji je još bio i staratelj maloletne dece kralja Aleksandra. Posle svog smenjivanja, zbog rukovođenja zaverom i pokušajem ubistva Milana Stojadinovića u Skupštini, ovoj koteriji se jedno vreme približio i general Petar Živković. Pod uticajem ovih ljudi, kraljica Marija je u Londonu pokušavala da trajno okleveta kneza Pavla i kneginju Olgu na britanskom dvoru. U tome nije uspela.

"Crveni kamerni orkestar"

Mustafa Golubić

Sovjetski obaveštajac Mustafa Golubić (1889-1941) osnovao je svoju mrežu u Beogradu kojom je rukovodio iz Beča. Organizuje 1921. atentat na kralja Aleksandra. Kasnije, uspešno organizuje ubistvo Lava Trockog u Meksiku. Staljin ga šalje (februar 1941.) u Beograd sa zadatkom da ubije Tita i podigne ustanak kada Moskva da signal. Njegove planove Titu je otkrio Rodoljub Čolaković. Posle dizanja u vazduh smederevske tvrđave (5. juni 1941.) biva potkazan Gestapou i uhapšen. Ispitivao ga je i mučio potpukovnik Gestapoa Hans Helm. Mustafa je streljan u Pionirskom parku. Posle ulaska Crvene armije u Beograd (oktobar 1944), ekshumiran i prenesen u Moskvu.

Njegovom orkestru pripadali između ostalih: Ljubica i Pavle Popović, Čile Kovačević, Blagoje Nešković, Radivoje Uvalić, Čeda Popović, Živojin Pavlović, Rodoljub Čolaković, Voja Nikolić, Pavle Bastajić, Vlajko Begović, Dragiša Vasić, Čedo Kruševac, Ratko Pavlović, Vuk Dragović (veza između vlasnika «Politike» Vladislava Ribnikara i Mustafe Golubića), Božin Simić...

Radoje i Živan Knežević

Kralj Petar II sa pučistima
Radojem i Živanom
Kneževićem

Radoje i Živan Knežević - herostrati, spremali egzekuciju kneza Pavla. (Herostrat je bio zanesenjak iz Efeza koji je hteo da mu ime pošto-poto uđe u istoriju i da se proslavi, te je 356 god. pre n.e. zapalio čuveni Artemidin hram u Efesu. Proslavio se naopakim i razornim radom.)

Reč je o porodičnoj zaveri. Radoje je bio profesor francuskog jezika mladom kralju Petru II i zbog neuspeha na tom poslu je bio smenjen. Živan nije uspeo na ispitu za generalštabnog oficira ali je ipak dobio mesto u Kraljevoj gardi. Ova dva brata su za svoje neuspehe okrivili kneza Pavla i rešili da se osvete. Smatra se da su bili među glavnim izvršiocima puča 27. marta 1941.

Uz braću Knežević našla su se i tri brata Popovići: Sava, Uglješa i Žarko. Imali su aktivnu ulogu u pripremanju i izvršenju puča.

General Bora Mirković

I sam pučista, Slobodan Jovanović je, u svojim "Zapisima" o njemu rekao: "Mirković je bio u tesnoj vezi sa agentima britanskih tajnih službi i od njih je podstican i ohrabrivan».

Mirković u pismu Dragiši Cvetkoviću, između ostalog, ovim rečima objašnjava svoje delo: "Pre nego što sam odlučio da izvršim državni udar, lomio sam se danima, da dođem do tebe, i u prijateljstvu, koje je već vladalo među nama, potražimo zajednički izlaz iz stvorene situacije. I pokolebam se u poslednjem momentu, kad sam se već bio spremio da tražim prijem i sastanak s tobom. Sve je ovo bila istorijska nužda, i kao da je sve s neba dolazilo, a radi grehova počinjenih na svima stranama državnog i društvenog života, došla je i kazna.(...) a što se sve pak onako desi, kako ti napred rekoh: Božja promisao."

Beogradska britanska Uprava za specijalne operacije (SOE)

Milan Gavrilović

Beogradsku britansku Upravu za specijalne operacije SOE sačinjavali su agenti: Džordž Tejlor, Hju Dalton, Masterson, Benet, Glenvil, Glen, Bejli, a sa njima su sarađivale službe ambasade i lično britanski ambasador u Beogradu Ronald Kembel.

Među Srbima saradnicima Intelidžens servisa možemo izdvojiti ove istaknute pučiste: General Bora Mirković, Milan Gavrilović, Ilija Trifunović-Birčanin, Miloš Tupanjanin, Jovan Đonović...

Misija sovjetskog pukovnika Zubova

Nezavisna misija koju šalje Berija početkom februara 1941. Cilj: povezivanje sa potencijalnim pučistima i preotimanje istih (uz pomoć novca) od Engleza. Posle tri razgovora sa Dražom Mihailovićem, Zubov je razuveren vratio misiju u Moskvu. Odmah je bio uhapšen i interniran. Reaktiviran je posle rata.

Umesto njega, u februaru 1941. godine Staljin lično šalje u Beograd svog general-lajtnanta Mustafu Golubića.

*
* *

Specijalni izaslanik američkog predsednika Ruzvelta za Balkan, obaveštajac pukovnik Donovan je kasnije rekao: «Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revioluciju kupili...»

Nemačka ima ozbiljnu i razgranatu mrežu svojih agenata u Jugoslaviji. Imali su dojave o pripremama za puč, ali nisu ništa učinili da ga spreče.





Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.