Pokrovitelj
Film
Knjige o 27. martu
Rehabilitacija
Sahrana na Oplencu
Godišnjica
Saznajte više...
Milan Antić: Namesnici i Ministar Dvora pred sudom
Milan Antić: Izvodi iz beležaka
- I grob i rob: Odgovor Dragiše Cvetkovića Ivici Dačiću (Press, 04.10.2009.)
- Kako baka kaže (Odgovor Veljka Lalića Žarku Koraću, Press, 01.102009.)
- Stotine 'izdajnika' čeka rehabilitaciju (Press, 27.09.2009.)
- Rehabilitovan Dragiša Cvetković (Press, 26.09.2009.)
- Ekskluzivno - UDBA: Dosije Milana Stojadinovića
- Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! (Press, 15.3.2009.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Staljinova naredba - Draža umesto Tita (2. deo, Press, 28.12.2008.)
- Otvoren dosije Mustafe Golubića: Izdao me Tito! Ali, neka ga... (1. deo, Press, 14.12.2008.)
- Milan Stojadinović u tajnom arhivu UDBE (feljton, Večernje novosti 2005)
Otvoren dosije Mustafe Golubića
IZDAO ME TITO! ALI, NEKA GA...
(1. deo)
Press, 14.12.2008.
PIŠE: Miodrag Janković
Otvoren arhiv Mustafe Golubića, najpoznatijeg Staljinovog obaveštajca, učesnika u sarajevskom atentatu, Apisovog čoveka za specijalne operacije, otmičara ruskog generala Kutjepova, organizatora ubistva Lava Trockog, čoveka koga je Staljin lično zadužio za likvidaciju Josipa Broza...
organizovala teroristički napad na Smederevsku tvrđavu,
posle koje je Mustafa predat Gestapou
U Istorijskom arhivu Beograda posle 50 godina otvoren je dosije jednog od najpoznatijih svetskih špijuna Mustafe Golubića (1891-1941). Reč je o saslušanjima Gestapoa iz kojih se jasno vidi da je Golubić streljan zbog "ilegalnog pribavljanja i trgovine putnim ispravama". Nemci su 26. juna pogubili komunistu, general-lajtnanta sovjetske vojne obaveštajne službe (GPU), Staljinovog bliskog prijatelja, bivšeg učesnika u sarajevskom atentatu 1914, učesnika u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, Apisovog čoveka za specijalne operacije i osuđenika u Solunskom procesu 1917, mogućeg atentatora na kralja Aleksandra Karađorđevića, otmičara ruskog generala Kutjepova, organizatora ubistva Lava Trockog u Meksiku, čoveka koji je digao u vazduh tvrđavu u Smederevu, čoveka koga je Staljin lično zadužio za likvidaciju Josipa Broza...
| Kusovac majstor za lažne isprave Kada je izbio Drugi svetski rat, Mustafa Golubić prijavio se sovjetskom poslanstvu i zatražio da ide u Moskvu. Dobio je ruski pasoš na ime Ivan Ivanovič. U Moskvi se javio u centralu "Crvene pomoći" i dobio nalog da se vrati u Jugoslaviju i da nabavlja pasoše. Zbog bolesti se zadržao na Kavkazu i, kada je ozdravio, uputio se u Beograd gde stanuje kod nekog Popovića i s njim odlazi kod dr Kusovca. Ovaj mu nalazi stan kod stare penzionerke, učiteljice, u Gospodara Vučića 158. Njoj se predstavio kao Luka. Tu je živeo do kraja 1940, a zatim do hapšenja kod Višnjevca. Dr Kusovac je bio lekar za ženske bolesti. Brat dr Kusovca se zvao Labud. Višnjevac radi u Opštini i on mu je izradio ličnu kartu na ime Gojko Tomindžić. Priznaje da je na čelu organizacije za pravljenje lažnih isprava. |
Kada je Crvena armija ušla u Beograd 1944. godine, vojnici SMERŠ-obav, službe III Ukrajinskog fronta, pronašli su, ekshumirali i preneli posmrtne ostatke Mustafe Golubića u Moskvu. Sahranjen je uz sve vojne počasti.
To je bio poslednji veliki obrt u njegovom životu. U Arhivi Beograda on počinje depešom u arhivi Gestapoa kada Mustafa daje informaciju o jednom službeniku nemačke ambasade u Beogradu:
"Major Gestapoa Hans Helm koji slovi u nemačkoj ambasadi kao ataše rođen je 1909. godine. Ipak, 1936. završio je u Berlinu jednogodišnju obaveštajnu školu. Najviše ga zanima jugoslovenska politička emigracija u Moskvi, Londonu i dobrovoljci u Španiji."
Nekoliko dana posle diverzije u Smederevu (5. juni 1941), Golubić je potkazan Gestapou i uhapšen u Beogradu, u kući Tihomira Višnjevca, Mirijevski put 97, pod lažnim imenom Luka Đerić. A, isleđivanjem i mučenjem sovjetskog obaveštajca rukovodi niko drugi do major Hans Helm.
Nevelik dosije s oznakama UDB B-193 i nemačke BdS svedoči o hrabrosti i veštini Mustafe Golubića. Staljinov general-lajtnant, bivši srpski komita, Apisov "crnorukac", čovek sa stotinu lica i dvesta pedeset pasoša otišao je iz života u mit.
Tokom prvih dana okupacije, na osnovu podataka Hansa Helma, u prvoj grupi uhapšenih komunista u Beogradu našao se dr Ljubomir Živković. Njega je u Beču vrbovao Mustafa. U zatvoru ga je prepoznao Austrijanac dr Jung, s kojim je studirao u Beču i koga je Ljubomir pomagao za vreme studija. Dr Jung je uspeo da mu Ljubomir bude dodeljen kao pomoćnik lekar zatvorenik. Jednog dana dr Jung ga je odveo u ćeliju u kojoj je ležao teško isprebijani Mustafa i još jedan uhapšenik: Stevan Majstorović, jedini svedok. Mustafa mu se poverio:
 |
"Gotov sam! Nema mi spasa... Izdao me Tito! Ali, neka ga... Ja sam kriv što je sve ovako ispalo... Mene će sigurno dotući za vreme saslušanja, ali će zato njih Rusi smrviti kao ništa... SSSR ima 500.000 traktora i sve ih za kratko vreme može pretvoriti u tenkove... Obećaj Majstoroviću, da ćeš jednog dana, ako ostaneš živ, to ispričati nekome ko to treba da zna..." I ponavljao je kao refren:
"Kad bih se samo još jedanput dokopao slobode..."
Dr Živković mu je prišao i odmah shvatio da je u teškom stanju.
Mustafine usne su bile kao od kamena, modre. Ali bio je pri punoj svesti.
Dao je znak dr Živkoviću da priđe bliže. Šaputao je:
"Oni bugarski komunisti u Sofiji su pod batinama priznali da sam im slao razne falsifikovane pasoše. Kada mi je Gestapo predočio njihova saslušanja, smatrao sam da nije više potrebno da negiram. Glavno im nisam odao iako su me polomili od batina."
Četiri puta je saslušavan (11, 13,14. i 17. juna 1941) i ono što je zabeleženo da je rekao svrstava ga u sam vrh svetskih pustolova i majstora špijuna. Shodno okolnostima, Mustafa kombinuje istinite i izmišljene podatke o svojim aktivnostima. Pokušava da Hansa Helma zavede za Goleš planinu. Prevodilac je neki Egon Helerman, a zapisničar Dejerler
| Kraljevska ekipa U Arhivu se navodi kako je Mustafi Isaj Goldštajn, kao šef u Rimu, dao naređenje da se ide u Beograd 1932. Grupu su sačinjavali: Nikola Šelkovski, Karl Krumin, Stevan Telešnikov, Milan Raković, Petar Karbuško, Jovan Švede, Petro Maksim, David Gerson, Đorđe Karavajev, Pavle Spiridonov. Da li je ovde reč o ekipi koja je trebalo da ubije kralja Aleksandra? |
Golubić kaže da ima majku Nuru i sestre Zulku i Habibu. Oca ne spominje ni po imenu. Kaže, osnovnu školu je učio u Stocu, a gimnaziju u Beogradu, gde je i maturirao 1913. godine. Zatim, započinje studije prava u Lozani, Parizu, Ženevi. Tvrdi da je imao državnu stipendiju.
U Parizu je stupio u "Crnu ruku" kojom je rukovodio Dragutin Dimitrijević Apis, organizator atentata na Franca Ferdinanda.
"Ja lično nisam uzimao učešća u atentatu, već je moj zadatak bio propagandističke prirode. Trebalo je da vršim propagandu za ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu slobodnu državu. U vreme atentata ja sam se nalazio u Lozani."
Govori da je pripadao Mladoj Bosni od 1908. do 1919. I dodaje da su svi prešli u "Crnu ruku". Dragutin Dimitrijević Apis ga postavio za pisara u Užičkoj armiji 1914. Od tada stalno je bio s Apisom do povlačenja na Krf. U Solunskom procesu osuđen je na godinu dana zatvora i godinu dana internacije na Krfu i Africi. Uspelo mu je da pobegne s Krfa uz novčanu pomoć dr Jefta Dedijera i odlazi u Francusku. U Parizu radi u samostanu Ekol žerson kao nadzornik.
| Uspeh Britanaca Mustafa Golubić centrali Crvenog orkestra u Moskvi javlja o delatnostima britanskih obaveštajaca u Beogradu. "U sastavu Britanske ambasade u Beogradu radi obaveštajni centar Intelidžens servisa s kapetanom Tomom Mastersonom na čelu. Njegov manji obaveštajni punkt vodi direktor Astre u Bukureštu. Zbog izvanrednih uspeha tokom poslednje dve godine, dogurao je do pukovničkog čina. Planira da u slučaju rata izvede dve diverzije na Đerdapu. Ima na vezi kapetana Bila Hadsona koji se sada nalazi na planini Raduša u Bosni i pukovnika Stenlija Bejlija, suvlasnika rudnika Trepča." |
Vratio se u Beograd u septembru 1918. da bi nastavio studije. Biva proteran iz Beograda u Stolac. Tajno se vraća u Beograd, a 1921. je uhapšen zbog sumnje da je učestvovao u pripremanju atentata na kralja Aleksandra. Interniran je u manastir Rakovica. Odatle ga je, kaže, oslobodio njegov poznanik Ljuba Davidović, ministar i predsednik Vlade. U Parizu je opet 1920. i vrlo teško živi, gladuje. Godine 1921. kada je kralj Aleksandar došao u Pariz (posle 28. juna), uhapšen je i proteran iz Francuske. Odlazi u Beč, gde je živeo osam godina, a pomaže ga Udruženje jugoslovenskih studenata. Stanuje u ulici Hicinger. U Beču je četiri puta hapšen na zahtev jugoslovenskih vlasti. Opet proterivan. Odlazi u Berlin. Obraća se "Crvenoj pomoći" i od nje dobija 10 DM nedeljno. Stanovao je u zapadnom Berlinu, blizu Vitenberškog trga. Pomagao mu je Kosta Novaković koji je poznavao šefa "Crvene pomoći". Od marta 1924. do januara 1931. je u Berlinu.
Po nalogu "Crvene pomoći", odlazi u Pariz da radi za tu organizaciju. Nabavljao falsifikovane pasoše. Kancelarija "Crvene pomoći" se nalazila blizu robne kuće "Lafajet". Kaže da je "nabavljao pasoše" od studenata na boravku u Parizu. I tako, živi u Parizu do 1934, do ubistva kralja Aleksandra. Onda je pobegao u Prag!
Zašto je ovo rekao? Želeo je, možda, da ukaže na svoju ulogu u ubistvu kralja Aleksandra? Zna se da je na dan proglašenja ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, dakle, 1. 12. 1918. godine Mustafa bio u Beogradu i da se pred hotelom "Moskva", dok je automobil s regentom Aleksandrom polako vozio budućeg kralja Jugoslavije na blagodarenje u Sabornu crkvu, javno zakleo da će se osvetiti Aleksandru za Apisa i drugove. Postao je Staljinov čovek za specijalne zadatke zbog osvete Aleksandru Karađorđeviću. A posle likvidacije jugoslovenskog monarha, šta je pokretalo velikog avanturistu? Mržnja prema Jugoslaviji ili vera u trijumf komunizma u svetu?
Nastaviće se...
(Tekst objavljujemo uz dozvolu dnevnog lista Press.)
