Knez Pavle - Porodični album - Izgnanstvo - Dnevnik princeze Olge

Dnevnička beleška Princeze Olge

Južna Afrika, 23. oktobar 1945.

Posle tri godine i tri meseca ponovo sam se latila pera... Na svu sreću imam svoje male svokednevne zapise na koje se mogu osloniti, jer samo ova dnevnička sveska ne daje dovoljno jasnu sliku naših života od vremena moje poslednje zabeleške.

Napustili smo Keniju 11og juna, na moj četrdeseti rođendan. Do Unije smo putovali kopnom, brodom, vozom i kolima sa svim našim prtljagom; nas dvoje i moja služavka.

Posle petomesečnog rastanka, Lilia nam se konačno pridružila u Naivaši u julu 1942. U Avgustu su do nas stigle tragične vesti da je dragi Džordži Kent poginuo u avionskoj nesreći iznad Škotske, dok je leteo na Island. Ubrzo potom sam dobila ljubazni telegram od Bertija (Kralja Džordža VI) kojim me poziva da dođem i budem neko vreme sa Atinsom (Marina, Vojvotkinja od Kenta). Lilia je letela sa mnom do Engleske, pošle smo 10og septembra i stigle za nedelju dana; ona je bila od velike pomoći. Nema potrebe da detaljno opisujem svoju brigu kada sam zatekla svoju Atinsu u onakvom stanju. Ostala sam sa njom tri i po meseca kod Kopinsa i uspele smo da jedna drugu utešimo. Njena beba, Majkl, je tada imao pet meseci i bio njena najveća radost. Njegov otac mi je napisao jedno tako ponosno i srećom ispunjeno pismo kada se on rodio, a eto nije mu bilo suđeno da doživi da ga vidi kako raste.

Lilia i ja smo odletele iz Engleske 31og decembra, i trebalo nam je 12 dana da stignemo u Keniju. Pavla sam zatekla u strašno propalom stanju, jedva je bio sposoban da stoji. Sigurno bi bio izgubio pamet da naš lokalni lekar, doktor Bani, nije preuzeo na sebe da sačini jedan izveštaj u kome je rekao da ne može da odgovara za posledice ukoliko Pavlovo prebivalište ne bude promenjeno. Za svo to vreme sam ja u Engleskoj doživljavala mnogo ljubaznosti i bila dirljivo dočekivana od mnogih prijatelja, počevši od Bertija. Svi su hteli da čuju pravi prikaz našeg gledišta, zato što je slika događaja u Jugoslaviji koji su prethodili našem odlasku bila potpuno izokrenuta i falsifikovana. Ostajući veoma smirena, srela sam, po njihovom zahtevu, izvestan broj ljudi i uspela da im unekoliko otvorim oči i dokažem da Pavle nije bio izdajnik kakvim su ga pretstavljali. Na nesreću, Minjon i njena klika su nam mnogo zla naneli, šireći najubistvenije glasine o nama. Te kako je Pavle pokušavao da otruje Petra i prigrabi presto, te kako smo za nju život u Beogradu učinili nemogućim. Tokom moga boravka u Engleskoj, postavljana su i pitanja u Parlamentu, kako je to meni dozvoljeno da dođem i da se slobodno krećem budući da sam žena poznatoga neprijatelja Saveznika! Na nesreću, veliki deo toga je stigao i do kenijske štampe, što je Pavlu izazvalo dodatne patnje, i od njega je traženo da se više uopšte ne pojavljuje u Najrobiju. To je, uz brigu za moju bezbednost, proizvelo olupinu koju sam zatekla kada smo se Lilia i ja vratile. Konačno, posle čitanja doktorovog izveštaja, u Vladi su se ozbiljno uzbunili i uz saglasnost Londona i Južno Afričke Vlade (gen. Smats), odlučeno je bilo da dođemo ovamo.

Pismo Nj. V. Kraljice Elizabete

Kuća Vlade
Pretorija
Mart 28i 1947

Najdraža moja Olga,

Eto nas ovde u Pretoriji i čeznemo da vas oboje vidimo! Ovo pisamce pišem samo da bi vam poslala svu našu ljubav, i da vam kažem da će gen. Smats da nam organizuje sastanak na nekom mirnom mestu. Obećala sam mu da ću vam preneti da je on to preuzeo na sebe. Biće tako divno ponovo vas videti, a našem razgovoru se mnogo, mnogo radujem.

Sa svom našom ljubavlju za tebe i Pavla,

Uvek najsrdačnije vaša

Elizabeta

Kliknite ovde da pristupite ovom dokumentu u Arhivi.




















































Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.