Knez Pavle - Biografija - Beseda vladike Irineja

Služen parastos knezu Pavlu Karađorđeviću

Visokopreosvećeni Mitropolit zagrebačko-ljubljanski G. Jovan je u četvrtak 14. septembra 2006. godine, u 12 časova, u beogradskoj Sabornoj crkvi Svetog Arhangela Mihaila, načalstvovao na parastosu knezu Pavlu Karađorđeviću, kao i knjeginji Olgi i knezu Nikoli, u prisustvu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla, episkopa: Zvorničko-tuzlanskog G. Vasilija, Bihaćko-petrovačkog G. Hrizostoma, Vranjskog G. Pahomija, Mileševskog G. Filareta, Budimljansko-nikšićkog Joanikija, Australijsko-nopvozelandskog G. Irineja, i članovi porodice Karađorđevića: prestolonaslednik Nj.K.V. Princ Aleksandar sa suprugom Katarinom; kneževa kći Jelisaveta, koja živi u Beogradu, zatim knežev sin Aleksandar, koji živi u Parizu, princeza Linda, sa sinovima Mihajlom i Đorđem.

Parastosu su prisustvovali, pored brojnih vernika, predstavnika javnog i kulturnog života, i g. Aleksandar Aleksejev, Ambasador Rusije; Hali Polt, supruga Američkog Ambasadora; g. Branimir Lončar, ministar savetnik Ambasade Republike Hrvatske; g. Hasan Servet Oktem, Ambasador Turske; gđa. Jafa Ben-Ari, Ambasadorka Izraela; g. Dante K. de Lima, Ambasador Brazila; g. C.H. So, Ambasador Malezije; Dr Kim Jung- Li, Ambasadorka Južne Koreje; g. Vilhelm Meier, Ambasador Švajcarske; Šarge d'Afaires i Eduardo H. Moguel Flores, iz Ambasade Meksika, gđa. Lepa Babić, Ministar Savetnik Bosne i Hercegovine, i šef konzularnog g. Mitar Pavić; počasni Generalni Konzul gđa. Ljiljana Čašim; g. Josep Ljoveras, Šef delegacije EU, Šri Lanka; i g. Harald Hirschofer, IMF šef, g. Radovan Jelašić, Guverner Narodne banke Srbije, g. Dragan Kojadinović, ministar kulture, i g. Vladimir Božović, generalni inspektor policije.

Posle parastosa knjeginja Jelisaveta je poklonila 2 knjige o svom ocu Patrijaršijskoj biblioteci.

Na parastosu blažene pamjati kneza Pavla Karađorđevića, besedio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop australijsko-novozelandski G. Irinej, a besedu donosimo u celini.

Na kraju besede, Preosvećeni Vladika Irinej je pročitao poruke koje su uputili Nj.K.V. Edvard, vojvoda od Kenta, princ Mihailo od Kenta i princeza Aleksandra.

BESEDA
EPISKOPA AUSTRALIJSKO-NOVOZELANDSKOG
G. G. IRINEJA
POVODOM 30. GODIŠNjICE UPOKOJENjA KNEZA SRPSKOG
PAVLA KARAĐORĐEVIĆA
I NjEGOVE SUPRUGE KNEGINjE OLGE I SINA KNEZA NIKOLE

14. septembar 2006. godine, Beograd

U IME OCA I SINA I SVETOGA DUHA!

VAŠA SVETOSTI,
VAŠE VISOKOPREOSVEŠTENSTVO,
VAŠA PREOSVEŠTENSTVA,
VAŠA KRALjEVSKA VISOČANSTVA,
VAŠE EKSELENCIJE GOSPODO MINISTRI,
VISOKOUVAŽENI PREDSTAVNICI DIPLOMATSKOG KORA,
VISOKOPREPODOBNI I VISOKOPREČASNI OCI,
POŠTOVANE DAME I GOSPODO -
BRAĆO I SESTRE U HRISTU SPASITELjU:

U ovom istorijskom Sabornom hramu Svetoga Arhangela Mihaila okupili smo se danas, na tridesetogodišnjicu od usnuća u Gospodu čoveka slova i slovesnosti, čoveka lepote i umetnosti, čoveka kulture i istinskog renesansnog gospodina, našeg srpskog Kneza Pavla Karađorđevića. Zajedno sa našim Patrijarhom Gospodinom Pavlom, zajedno sa našim arhijerejima, sveštenoslužiteljima i vernicima naše Svete crkve, zajedno sa njegovom porodicom, zajedno sa svima vama koji ljubite rod svoj i poštujete uspomenu na Kneza Pavla, pomolili smo se Gospodu i Spasu našem Isusu Hristu, koji je Život i Vaskrsenje, za njegovu plemenitu dušu i za dušu njegove supruge Kneginje Olge i sina im Kneza Nikole.


Knez Pavle, praunuk velikog srpskog Vožda, bio je po svemu nesvakidašnja pojava u našoj sredini. Rođen od oca Kneza Arsena Karađorđevića i majke Kneginje Aurore Pavlovne Demidov di San Donato u Sanktpeterburgu, u carskoj Rusiji, imao je deset godina kada je prvi put video Beograd, a jedanaesta mu beše kada je ostao siroče, bez majke. Odgajio ga je njegov stric, Kralj Petar I Oslobodilac.

U Beogradu je završio gimnaziju, a zatim je, po sopstvenoj želji, otišao u Englesku, da na Oksfordu studira istoriju umetnosti. O njemu se govorilo da je, zaista, bio - iznad maštanja subjektivnih idealista - savršen, idealan i uzoriti Beograđanin posvećen lepoti. A lepota je okvir i neumitna kob idealnog Beograđanina, pošto je živa veza, ta naša nit, koju imamo sa večnošću; jer, lepota je sadašnjost, nikad juče niti sutra. I po rečima Isidore Sekulić: "Kob lepote . . . predstavlja suštinski izraz bića. . ." A u traganju za izgubljenom lepotom u pojmovniku Srpstva - rukoveti, stoji najviši izraz lepote u tragičnom.

Prvi svetski rat ga je omeo da odmah završi fakultet. Posle rata, on uspešno okončava studije na Oksfordu i stiče diplomu kao Master of Arts. U Londonu upoznaje Kneginju Olgu, kćer Princa Nikole od Grčke i Velike ruske Kneginje Jelene Vladimirovne Romanov. A o princezi Olgi se govorilo da je bila najlepša princeza Evrope! Venčali su se u Beogradu, oktobra 1923. godine. Ona mu je podarila troje dece: Kneza Aleksandra, Kneza Nikolu i kćer - Kneginju Jelisavetu.

Budući od rane mladosti veliki ljubitelj lepih umetnosti, posebno slikarstva, Knez Pavle je odmah počeo da radi na osnivanju svog muzeja. I početkom 1929. godine, ovde, preko puta ovoga svetog Sabornog hrama, u konaku Kneginje Ljubice, počeo je sa radom Muzej savremene umetnosti, delo ovog velikog zaljubljenika u lepotu. On i njegovi prijatelji iz Evrope, darivali su, prvu takvu instituciju u Srba, mnogim slikama proslavljenih umetnika. Kralj Aleksandar I ga je 1933. godine imenovao za direktora svih muzeja Kraljevine Jugoslavije.

A onda, desila se tragična smrt njegovog brata od strica, viteškog kralja Aleksandra I u Marseju, 9. oktobra 1934. godine. I Knez Pavle postaje prvi Namesnik mladome nasledniku prestola, kralju Petru II. Preuzimajući ovu odgovornu dužnost, dao je zakletvu da će očuvati kraljevinu do punoletstva Petrovog.

I, na njegova pleća, odmah se svalila velika odgovornost: očuvanje celovite države, kao i mirenja svih onih antagonizama koji su izbili na površinu stvaranjem nove države. Na unutrašnjem planu imao se suočiti sa raznobojnom politikom i nezadovoljstvima političara, a u spoljnim poslovima sa sve većim slabljenjem saveznika. Duboko svestan svojih odgovornosti, sve napore je ulagao kako bi postigao skoro nemoguću ravnotežu u spoljnom i unutrašnjom životu. Ipak, sam je u to vreme zapisao: "Moje jedino uporište je umetnost i ona mi nadoknađuje mnoge stvari".

Već početkom 1935. godine osnovao je Muzej koji je poneo njegovo ime. Taj Muzej odmah je postao svetski poznat i priznat je i danas - iako ukinut na surov način i trenutno nepostojeći - mit, svetla uspomena, ne samo Beograđana, već i svih sofisticiranih Evropejaca. Sa njim je Knez Pavle ostavio o sebi spomen, kao što su to nekada činili najbolji srpski vladari - Sveti Nemanjići - graditelja crkava-zadužbina, remek dela srpske civilizacije i kulture. Dovoljno je danas samo pogledati njegovu kolekciju slika u Belom dvoru, pa odmah razumeti kakvim je ukusom za lepo on bio obdaren.

I zaista, na čelu države u koju je Srbija uložila sve što je imala, u najburnijem periodu novije evropske istorije, nalazio se princ-mecena lepih umetnosti, istinski plemić koga je Jovan Dučić uporedio sa slavnim firentinskim renesansnim Medičima.

U nemiru početnih vihora Drugog svetskog rata, na osnovu činjenica i logičkog razmišljanja, uvideo je Knez namesnik da Jugoslavija mora sama, bez ičije pomoći, da uredi svoje odnose sa pretećim svetskim silama. Knez Pavle je bio duboko svestan da njemu lično preti velika opasnost. Ali znao je da se žrtvuje za veću stvar. Bio je superiorna ličnost. Sećao se stradanja našeg naroda u toku Prvog svetskog rata, i po svaku cenu želeo je da izbegne nove golgote. Raslo je njegovo ubeđenje da nema obzira preko kojih ne bi trebalo preći za spas svoje države i naroda da bi se izbeglo još jedno, nezapamćeno stradanje.

I on, kao odani državni poglavar, opredelio se za mir svom narodu i postao je prva žrtva neizbežnog bremena svoje tragične epohe. Po svom hapšenju, prisutnom vojnom svešteniku Knez je rekao: "Jadni Srbi, šta će s njima biti?" Dato mu je četiri sata da se spremi za put. U ponoć, tog sudbonosnog dana 1941. godine, sa svojom porodicom Knez Pavle je napustio prestonicu. U Grčkoj je predat i sproveden u Egipat. Zatim je čitava porodica deportovana u Keniju. Imali su da budu izolovani, usred džungle, na obali jezera Naivaša. Praunuk Karađorđev je tako započeo svoje dugo izgnanstvo.

Posle Drugog svetskog rata, on je poživeo do 14. septembra 1976. godine. Dana 12. aprila 1954, Knežev mlađi sin Nikola, u koga je on polagao svoje najveće nade, izgubio je život u automobilskoj nesreći. Kneginja Olga je preminula 16. oktobra 1997. godine.

Prošlo je 65 godina od njegovog izgnanstva. Ispunila se "punoća vremena" da se veliki izgnanik vrati svojoj Srbiji i da se zemni ostaci Kneza Pavla, Kneginje Olge i Kneževića Nikole vrate u svoju zemlju i sahrane u porodičnoj grobnici, a njegov voljeni muzej da se otvori i da nam bude izvor koji će nas sveukupno voditi od lepote do istine. Amin! Bože daj!

Neka je večan spomen blaženopočivšem Knezu Pavlu Karađorđeviću!

(Tekst i fotografije preuzeti sa sajta Srpske Pravoslavne Crkve.)

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.