Рехабилитован Милан Антић

Рехабилитован Милан Антић

Милан Антић

Виши суд у Београду је у уторак, 3. априла 2012. године, на својој Интернет презентацији објавио вест да је рехабилитован Милан Антић, министар Двора Владарске куће Карађорђевић:

Виши суд у Београду, у правној ствари подносиоца захтева Цахурску Олге, у предмету рехабилитације Антић Милана, 24.октобра 2011.године донео је решење којим је

Усвојен захтев за рехабилитацију подносиоца Цахурску Олге, те је утврђено да је Антић Милан жртва прогона и насиља политичких и идеолошких разлога, и утврђено да је пресуда Окружног суда за град Београд К.бр.295/49 од 16.08.1949.године ништава од тренутка њеног доношења и да су ништаве све правне последице, укључујући и казну конфискације имовине, а рехабилитовано лице Антић Милан се сматра неосуђиваним.

Виши суд у Београду донео је овакву одлуку на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно и свих доказа заједно, као и на основу резултата целокупног поступка, па је нашао да је Антић Милан, који је био постављен за министра Двора Владарске куће Карађорђевић 1932.године све до пуча 27.03.1941.године, и који је на препоруку кнеза намесника Павла Карађорђевића предложен и за витеза Викторијанског реда, те једини носилац ове титуле коју је добио 1939.године, пресудом Окружног суда за град Београд К.бр.295/49 од 16.08.1949.године оглашен кривим због извршења злочина издаје домовине предвиђено у члану 3-а Закона о кривичним делима против народа и државе по ставу 1 члан 4 истог закона, те је осуђен на казну затвора у трајању од 15 година, с тим да му се у ову казну урачунало и време проведено у истражном затвору од 04.11. до 09.11.1944.године, од 25.02.-13.07.1945.године и од 02.10.1945.године до правноснажности пресуде - као главну казну и на казну конфискације целокупне имовине у корист државе уз ограничење из члана 4 Закона о конфискацији и извршењу конфискације и на казну губитка грађанских права и то бирачког права, права на стицање и вршење функција у друштвеним организацијама и удружењима, право јавног иступања, права ношења почасног звања, ордена и одликовања, права на државну или другу јавну службу или право на пензију у трајању од 5 година по издржаној или угашеној казни услед застарелости, амнестије или помиловања главне казне - као и споредне казне.

Такође, након спроведеног доказног поступка Виши суд у Београду је утврдио да је Антић Милан био жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога, јер је изрицање казне лишења слободе као главне казне, казне губитка грађанских права, казне конфискације и целокупне имовине у корист државе уз ограничење из члана 4 Закона о конфискацији и извршењу конфискације, представљало осуду како из политичких, тако и из идеолошких разлога. Из саме садржине образложења пресуде Окружног суда за град Београд К.бр.295/49 од 16.08.1949.године произилази да је након завршетка Другог светског рата новоустановљена власт имала потребу да суди лицима оличеним у систему власти пре Другог светског рата, међу којима и Антић Милану, као министру двора, а не потреби да се суди лицу због конкретно почињеног кривичног дела. Суд је посебно ценио чињеницу да је писани отправак судске одлуке Окружног суда за град Београд био на 27. густо куцаних страница, а да је одбрани Антић Милана посвећено пет редова у трећем ставу на страници 27., где је суд навео да је неоснована одбрана оптуженог Антића да је био само министар, чиновник и записничар на састанцима, јер је ово у противречности са његовим правима предвиђеним Законом о цивилној Краљевој кући, а исто тако у противречности је и са наведеним чињеницама које његову улогу приказују у сасвим другој светлости. Из тога произилази да суд није образложио из којих разлога није прихватио одбрану Антић Милана, већ је само паушално навео да иста није прихваћена јер је у супротности са одредбом Закона о цивилној Краљевој кући у противности са чињеницама. Одлука Окружног суда за град Београд није садржавала поуку о правном леку, нити право на жалбу.

Виши суд у Београду утврдио је и то да је у конкретном случају осуди Антић Милана претходило спровођење кривичног поступка у складу са законом и општим принципима кривичног права, применом начела контрадикторности и непосредности, али не уз поштовање свих грађанских права окривљеног, а пре свега права на одбрану окривљеног и права на коришћење правног лека, а што је све учињено из идеолошких и политичких разлога.

Сазнајте више...

- Текст Решења о рехабилитовању Милана Антића (Виши суд у Београду, 24.10.2011.)

- Биографија Милана Антића



















































Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.