Фељтон о кнезу Павлу Карађорђевићу
8. део
Слика доказ "издаје"
ПИШЕ: Миодраг Јанковић
Половином марта 1938. године Југославија је добила границу са Трећим рајхом. Хитлер је окупирао Аустрију и започео стварање немачког хиљадугодишњег царства.
У седамдесетдеветој години, у Паризу је преминуо последњи од унука бесмртног Карађорђа - кнез Арсен. Син га је сахранио у крипти цркве Светог Ђорђа на Опленцу 23. октобра 1938.
У новембру су кнез Павле и кнегиња Олга боравили у Лондону и као гости краља и краљице одсели у Бакингемској палати. Кнез је имао разговор са енглеским премијером Чемберленом који га није ни мало охрабрио.
Стојадиновић је 4. фебруара 1939. морао да поднесе оставку. Драгиша Цветковић је формирао своју владу. У марту је Чехословачка престала да постоји.
Почетком 1939. у Берлину се на дужности војног аташеа налазио пуковник Владимир Ваухник. Био је ретко добар обавештајац и дао је на време информације од велике важности. Његови поверљиви извештаји нису достављани само Генералштабу и кнезу Павлу, већ су преко нашег конзулата у Прагу, редовно слати у Лондон. Пуковник Ваухник је крајем пролећа доставио анализу у којој је предвидео немачки напад на Пољску. Узалуд. После Минхена у Европи је превладало уверење да ће се Немачка задовољити "мањим уступцима".
Рекли смо да су од стварања Југославије, Енглези будно пратили размирице Срба и Хрвата. Захтеви Радића а затим и Мачека, Лондону су послужили као одличан повод за мешање у унутрашњу политику Југославије. Поред сталних службеника Британског посланства у Београду, "хрватским питањем" бавили су се још и Џ. Сејвиџ, Ситон Вотсон и Б. Бин. Мачеку су енглеске поруке стизале преко жена, а најсигурнија веза између Хрвата и Британаца био је Јурај Крњевић.
Кнез Павле је 9. априла 1939. отпутовао у посету Италији. Испоставило се да Мусолини није вршио притисак, глумио је миротворца. На Велики петак, Италијани су се искрцали у Албанији. Југославија је добила две границе са Италијом, кнез Павле је проживљавао тешке дане.
Положај Југославије у будућем рату и њену политику неутралности одлично је увиђао и британски амбасадор у Београду сер Роналд Кембел. У једном своме писму лорду Халифаксу од 16. фебруара 1939. он каже: "Географски положај приморава Југославију да док је год то могуће очува неутралност, под притиском економских чинилаца, пак, она може више фаворизовати Немачку и Италију, уколико се те силе удруже у једном будућем рату". Британија није узела већег учешћа у трговини са Југославијом и поред свег инсистирања кнеза Павла и самог амбасадора сер Роналда Кембела. Повећала је своју активност на пољу пропаганде и то је било све. Пажљивим посматрачима већ тада није могло да измакне да Енглеска полако мења свој курс према Југославији која је добила етикету "несигуран савезник".
У својој анализи "Кнез Павле и 27. март", проф. др Драган Симеуновић пише: "Кнез Павле је знао да су велике силе створиле Југославију као антигермански бедем и да настоје да је у те сврхе буквално употребе. У оној мери у којој је био све више разочаран у политику Британије и њено игнорисање захтева, кнез Павле је бивао све усамљенији. Историјска грађа потврђује да је покушавао да обезбеди неутралност Југославије и на другим странама на све начине, а да у томе није имао никакву подршку ни у земљи, а још мање ван ње."
После своје посете Италији кнез Павле је примио енглеског амбасадора Кембела. Лорд Халифакс је желео да сазна кнежеве утиске после разговора са Мусолинијем и Ћаном. Амбасадор је упитао кнеза: "Шта Југославија намерава да учини ако Немачка упадне у Румунију?" Кнез Павле је љутит узвратио питањем: "Шта Британија намерава да учини?" Енглез је ћутао. Није могао да му каже истину: Велика Британија је Југославији била доделила улогу камиказе у рату који је био пред вратима Европе и света.
У месецу јуну, 1. VI 1939. кнез Павле је кренуо у четвородневну државну посету Немачкој. Посета је уприличена после помпезне и грандиозне прославе Хитлеровог педесетог рођендана. Пуковник Ваухник је оставио прецизан опис дочека који је кнезу и кнегињи Олги приређен.
 |
И данас је код нас једна фотографија са дочека у Берлину познатија од свега другог што се тада тамо догађало. То је она фотографија на којој се лепо виде кнез Павле и немачки Фирер у отвореном аутомобилу. Више од пола века ту фотографију су комунисти користили за своју дифамацију кнеза Павла и доказ да је био "фашиста", "хитлеровац" и шта све не.
 Кнез Павле у државној посети Немачкој - дефиле авијације |
"Програм пријема је протекао без икаквих сметњи и поново је заблистала немачка способност за организацију", записао је пуковник Ваухник. "Али, много теже је текао рад око преговора између канцелара Хитлера и кнеза намесника, који се тада показао као један крајње вешт и присебан дипломата. Безуспешан је био труд Хитлеров, Герингов и Рибентропов да придобију кнеза за пакт пријатељства са Немачком, или да барем од њега изнуде обећање да с Енглеском неће склапати никакав уговор о гарантијама." Хитлер је за Кнеза рекао да је јегуља, а Кнез за Хитлера оно што је забележио министар Двора Милан Антић: "Руке су му меке, као краци медузе. Осећате језу од њиховог додира. Лице му је жуто као воштане фигуре."
Након те посете Немачкој, на позив краља Ђорђа, кнез Павле и кнегиња Олга отпутовали су Лондон средином јула. Енглески краљ је 17. јула кнезу Павлу доделио највише британско одличје: Орден подвезице. Тим поводом је у Бакингемској палати приређен бал за девет стотина званица! На ручку у Даунинг стриту, пред највишим званичницима Империје, кнез је изнео своје утиске из Немачке и изразио своје мишљење о Хитлеру. Тада им је рекао да очекује да ће питање Данцинга изазвати светски сукоб.
Увиђајући да Енглезе не вреди мољакати, кнез Павле је, крајем 39. у тајну мисију у САД послао свог пријатеља др Давида Албалу. Надао се да ће др Албали успети да преко својих личних веза у јеврејским круговима добије кредит од САД за куповину оружја за Југословенску војску. Др Ђорђе Н. Лопичић је сакупио материјал који је дуго година био заборављен у Архиву Југославије и од извештаја др Албале министру иностраних послова Цинцар-Марковићу приредио једну вредну и занимљиву књигу ("Др Давид Албала - специјални делегат при Југословенском Краљевском посланству у Вашингтону 1939-1942.", Теовид, едиција Јелисавета, Београд 2010.). Мисија др Албале није успела, али је овом књигом доказано да кнез Павле није "саботирао наоружавање и припреме земље за рат", како су му то касније комунисти приписали у "квалификацији злочина" који је, наводно, утврдила Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.
"Када се анализирају његови потези и отресе идеолошка прашина с историјских чињеница, јасно се види да је укорењена представа о кнезу Павлу као политичару кога су носили домаћи и страни вихори догађаја нетачна", пише проф. др Драган Симеуновић у поменутој анализи. "Штавише, он је очито био не само врло мудар него и изразито рационалан државник. Још од античких времена умност политике се доказивала савлађивањем емоција помоћу разума у корист општег добра. Документи нам откривају да је кнез Павле брижљиво водио рачуна о интересима свога народа не западајући скоро ни у једну грешку. Импресионира начин помоћу кога он, за балканске прилике неуобичајено смирено, али зато не мање вешто, контролише узаврелу политичку сцену Југославије и пружа отпор иностраним напорима (чак и када су у питању проверени пријатељи) да Југославија и његов народ буду злоупотребљени ради реализације туђинских интереса."
(Текст је у скраћеном облику објављен у "Вечерњим новостима" 27. децембра 2011. године.)
