Фељтон о кнезу Павлу Карађорђевићу
4. део
Јунаци, напред у отаџбину
ПИШЕ: Миодраг Јанковић
У јануару 1915. кнез Павле се озбиљно разболео од тешког облика хепатитиса. У марту га српска влада шаље у Рим где је имао да уручи неке хитне молбе и доказе о потребама Србије. Из Рима је, преко Фиренце, у мају стигао у Лондон.
Након нове немачко-аустроугарске офанзиве, пада Београда 26. септембра 1915. и Приштине, кад почиње повлачење војске и народа преко Проклетија, кнез Павле је очајан, отворено окривљује Енглезе зато што нису на време послали појачања и спречили катастрофу.
Почетком новембра одлази у Фиренцу и изнова здравље му се погоршало. Болује до Божића, нешто је боље, а онда болест узима маха. У марту 1916. чини се да је оздравио и преко Рима и Бриндизија стиже на Крф. Започиње активности у Међународном црвеном крсту. Божићне празнике је провео са тетком Моином у Риму и Пратолину. Опет побољева.
На основу података са којима располажемо, има се утисак да је изнова ужасно усамљен.
Зна шта се све догодило са Србијом. Зна за српске жртве приликом повлачења преко Албаније. Зна за острво Видо. Видео је остатке српске војске на Крфу. Чуо је за покоље у Мачви, упознат је са извештајима о зверствима Бугара, Србија је окупирана и народ страда као никада у историји. Чини се да увиђа одговорност Енглеза за све страхоте које су снашле Србију.
Стигао је у Солун крајем јануара 1917. и учествовао у припремама за очекивану пролећну офанзиву.
У Солуну је од 20. марта до 23. маја, пред војним судом, одржан монтирани процес пуковнику Драгутину Димитријевићу Апису и његовим друговима, члановима тајне организације "Уједињење или смрт", познатије као "Црна рука". Апис, мајор Вуловић и Раде Малобабић, стрељани су 13. јуна 1917. године, у једној јарузи недалеко од Солуна. Њихови земни остаци се данас налазе у крипти капеле на Зејтинлику, на српском војничком гробљу у Солуну.
 Пробој Солунског фронта - причешћивање српских војника |
Крајем априла започео је пробој Солунског фронта. Због великих губитака савезници су обуставили напад 21. маја.
Какве су биле активности савезника најбоље описује бриљантна научна студија академика Драгољуба Р. Живојиновића "Невољни ратници - Велике силе и Солунски фронт (1914-1918)", Завод за уџбенике, Београд 2008. Велико је питање да ли и даље Британију и Француску треба у историји тог периода називати "савезницима".
Кнез Павле се 1918. вратио у Оксфорд. Припремао се нови пробој Солунског фронта. Ипак, те године, јула месеца, догодио се стравичан злочин у Русији. Цар Николај Други и цела његова породица је на зверски начин лишена живота.
Према књизи Љубов Петровне Милер Царска породица - жртва мрачне силе, Мелбурн, Аустралија, 1998. ево шта се догађало у ноћи између 16. и 17. јула 1918. у кући Ипатјева у Јекатеринбургу:
"Око поноћи Јанкељ Јуровски почео је да буди царску породицу. Породица и послуга су се умили и обукли.
Јуровски је своје жртве повео у смрт. Он је ишао напред, следили су га Господар са болесним Наследником на рукама, Господарица и Царске кћери. Иза императорске породице ишли су доктор Боткин, Харитонов, Труп и Демидова.
Сви су се спустили низ степенице и ушли су на доњи спрат. Јуровски је довео Породицу у малу собу, унапред одређену за паклене намере. Он није хтео да убија сужње у њиховим просторијама. Бојао се да ће их стража чути и да ће дићи узбуну. Соба где се Јуровски спремао да стреља Породицу била је ниска и имала је само један прозор, затворен гвозденом решетком. Иза прозора стајао је стражар, а унаоколо је била дупла ограда која је делила кућу од улице.
Они су мислили да их одводе и зато су са собом понели јастуке и капе. Велика кнегиња Анастазија држала је на рукама свог малог пса Хемија.
Очевици језивог насиља била су два стражара који су гледали сцену убиства кроз прозор.
Ушавши у празну собу, Господар је замолио Јуровског за столице за Наследника и Господарицу. Јуровски је наредио да се унесу три столице. Император је сео у средишњи део собе и на другу столицу положио болесног Царевића. Господарица је села код прозора. Кћери су мајци дале јастуке. Доктор Боткин је стао између Господара и Господарице. Три велике кнегиње стајале су испред мајке; напоредо са њима стајали су, налакћени на зид, Харитонов и Труп. Лево од Господарице стајала је четврта велика кнегиња и Демидова. Обе су биле наслоњене на зид поред прозора. Иза њих су била закључана врата која су водила у оставу.
Нико није био узрујан. Сви су чекали сигнале за полазак. Нису слутили да их кочије већ чекају испред врата. То је био теретни четвороточкаш 'Фијат'.
 Јанкељ Хаимович Јуровски - убица Царске породице |
У собу уђоше џелати. Осим Јанкеља Јуровског ту су били: Медведев, Јермаков, Ваганов, Никулин и седам Латиша који су били Мађари. Заједно са Јуровским било је дванаест убица. У том тренутку жртве су схватиле шта им се спрема, али нико се није померио с места. Владала је мртва тишина.
Пришавши Императору, Јанкељ Јуровски је хладно рекао: 'Ваши рођаци су хтели да вас спасу, али нису за то имали храбрости. Ми ћемо вас сада убити.'
Цар није успео ништа да одговори. Само је прошапутао:
'Шта? Шта?'
Одјекнули су пуцњи. Смрт Императора, Императорке, три кћерке и лакеја Трупа наступила је брзо. Наследник се мучио на поду собе. Јуровски је са неколико метака дотукао јадног дечака. Најмлађа велика кнегиња Анастазија била је жива. Џелати су је боли бајонетима. Она је јечала и издржавала. Харитонова и Демидову такође су докрајчили засебно.
Убиство је извршено под командом чекисте Јанкеља Хајмовича Јуровског, а ево и имена осталих убица: Хорват Лајош, Медведев, Никулин, Ваганов, Фишер Анзелм, Едељштајн Исидор, Фекете Емил, Имре Нађ, Гринфилд Виктор и Вергази Андреас."
Вест о стравичном злочину и мучеништву Царске породице дубоко је потресла све Србе. Русија им је била једини прави савезник у том рату.
Половином септембра започео је коначни пробој Солунског фронта. Начелник српске Врховне команде војвода Живојин Мишић издао је команду: "С непоколебљивом вером и надом јунаци напред у отаџбину!" Друга српска армија, праћена француском коњицом, пробила је бугарске линије и кренула на север долином Вардара. Британци су поразили Бугаре код Струмице. Бугарска је капитулирала 16. септембра. Београд је ослобођен 1. новембра.
Настављајући студије на Оксфорду, кнез Павле је убрзо оживео своје старе везе и према бројним сведочењима, постао омиљен на британском двору. Био је пријатељ са краљем Џорџом Шестим, миљеник Џорџа Петог. На једној фотографији видимо га у дворцу Гламис у Шкотској, код оца војвоткиње од Јорка, потоње краљице Елизабете (мајка садашње краљице). То је дворац, у коме се по предању одиграла Шекспирова трагедија "Макбет".
Личност кнеза Павла се уобличила. Свирао је клавир, Баха и Шопена је највише волео. Врло често је у Британском музеју. Обично је одлазио да види само неколико слика. Сасвим је усвојио "енглески начин живота", енглески начин одевања...
(Текст је у скраћеном облику објављен у "Вечерњим новостима" 23. децембра 2011. године.)
