Фељтон о кнезу Павлу Карађорђевићу
1. део
Злочинац под бројем 3028
ПИШЕ: Миодраг Јанковић
"Јадни Срби, шта ће с њима бити?"
Кнез Павле (после хапшења у Запрежићу крај Брежица. Јутро 27. марта 1941.)
*
Још Београд није био ослобођен а на страницама београдског Гласа могао се прочитати програм Срба симпатизера Јосипа Броза:
"Ми нисмо узели пушке само да отерамо Швабе... Ми хоћемо да избијемо очњаке и сасечемо канџе... Одмазда неће мимоићи никога... долази мач освете, долази праведни судија, долази Црвена армија... долази Народно-ослободилачка војска. Ми вам не носимо утеху, ми вам не носимо милости..."
**
 Др Душан Недељковић |
Београд, септембар 1945. године. Канцеларија председника Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. На радном столу др Душана Недељковића је фасцикла у којој су Одлуке које ће он тога дана потписати. Новопечени проректор Београдског универзитета само летимично пређе погледом преко првог предмета под бројем 3572. Злочинац је нико други до Карађорђевић Павле, рођен 28. априла 1893. године, народности је српске и води се као "кнез из династије Карађорђевића". Пише да је ожењен и отац троје деце. Недељковић није желео да поново чита кратак опис и квалификацију злочина, преврнуо је лист, погледао наслов "Појединости о злочину", преврнуо и тај други лист, уочио рубрику "Докази" и прешао на последњи лист документа где је требало да се потпише у доњем десном углу. У руци је већ имао спремно Пеликан пенкало. За тренутак је зауставио дах, а онда, као да је осетио неку нову снагу у жилама, хитрим потезом је исписао: ДрДНедељковић. Био је задовољан изгледом свог потписа и лице му се, рекло би се, озарило.
***
Овом потпису председника Државне комисије др Душана Недељковића претходила је читава једна преписка између највиших представника нове власти. Почело је са писмом повереника правосуђа Потпретседништву националног комитета ослобођења Југославије 13. јануара 1945. Извесни друг Фрол, који се спомиње и у даљој кореспонденцији, није ставио свој потпис на нацрт одлуке. У документу који се чува у Архиву Југославије, тражи се решење којим би се "Павле Карађорђевић прогласио за ратног злочинца и народног непријатеља" и по том основу могла конфисковати сва његова имовина. Негде 20. јануара 1945. године, другови Родољуб Чолаковић и др Иван Рибар, као секретар и претседник Претседништва антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, исписују свој предлог текста Одлуке:
Члан 1
Павле Карађорђевић, син Арсена Карађорђевића, на основу података и доказног материјала Државне комисије за утврђивање злочина, оглашује се ратним злочинцем и народним непријатељем.
Члан 2
Сва његова имовина, без обзира где се налази, конфискује се у корист државе.
Члан 3
Ставља се у дужност Државној управи народних добара да попише целокупну покретну и непокретну имовину Павла Карађорђевића и да исту узме под своју управу као државно добро, изузев "Музеја Кнеза Павла" који се има предати Повереништву просвете Националног Комитета Ослобођења Југославије да са њим управља по Правилнику који ће исто Повереништво израдити.
Члан 4
Од целокупне конфисковане имовине Павла Карађорђевића има се образовати посебан Фонд, о чијем имену и примени има одлучити Национални Комитет Ослобођења Југославије.
Члан 5
Провођење ове Одлуке поверава се Поверенику трговине и индустрије Националног Комитета ослобођења Југославије.
Члан 6
Ова Одлука ступа на снагу даном обнародовања.
У Београду, јануара 1945.
ПРЕТСЕДНИШТВО АНТИФАШИСТИЧКОГ ВЕЋА НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
| Секретар | Претседник |
***
Упркос прокламованој одлучности партизанских власти да се са непријатељима има поступати по кратком поступку, овај предлог Одлуке ипак је упућен Повереништву правосуђа на мишљење. И 22. јануара 1945. године Повереништво је дало одговор:
"Дела Павла Карађорђевића према томе као лица, које је побегло из земље пре окупације не би могла да буду предмет извиђања пред Комисијом за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача".
Повереништво је предложило да се посебним актом законодавне власти Павле Карађорђевић прогласи за злочинца и издајника. И препоручило да се у тој Одлуци АВНОЈ-а "ништа не говори о конфискацији", јер чим буде проглашен за ратног злочинца онда "основ за конфискацију већ самим тим постоји".
После оваквог одговора другови Чолаковић и Рибар су вероватно оклевали све до септембра месеца и тек је 17. септембра др Душан Недељковић потписао толико очекивану Одлуку Државне комисије.
Тако се кнез Павле нашао на списку ратних злочинаца под бројем 3028. Следећи, под бројем 3029 је Карахметовић Јусуф, добровољац у албанској муслиманској СС Легији, из Берана, Муслиманин, а до њега, број 3030 је Каракаш Јозо, усташа, стално боравиште Бриње, Хрват.
(Текст је у скраћеном облику објављен у "Вечерњим новостима" 20. децембра 2011. године.)
