Покровитељ
Филм
Књиге о 27. марту
Рехабилитација
Сахрана на Опленцу
Годишњица
Сазнајте више...
- Кнез Павле сачувао Хрватима Истру (Политика, 4.11.2012.)
- Јуриш на Дедиње (Политика, 8.10.2012.)
Политичко завештање српском народу др Мирослава Спалајковића
- Јадни Срби, шта ће бити с њима (Press, 7.3.2012.)
- Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије (Вечерње новости, 28.1.2012.)
- Пуч слободних зидара (Press, 01.08.2010.)
- Време смакнућа без суда и пресуде: Случај господина Владислава Рибникара - Коста Димитријевић
- Инсерт из ТВ емисије о кнезу Павлу (РТС, 2008)
- Изгнанство: Јоханесбург, 1946
- Никола Миловановић: Војни пуч и 27. март
- Милан А. Фотић: Изгубљени пут - Правно-политичка и идеолошка расправа
Др Јакоб Б. Хоптнер: Југославија у кризи: 1934-1941 (одломак)
- Ексклузивне фотографије: Кнез Павле у државној посети Немачкој
- Др Мирко Косић - Одабрани текстови
- Драгослав Ђорђевић: На раскрсници '41 (одломци)
- 27. март 1941.: Метеоролошке прилике у Београду
- Округли сто 27. март 1941: Кнез Павле у вихорима европске политике (Београд; 25-27.3.2003.)
Краљевина Југославија 1941. - Проф. др Вељко Ђурић Мишина
Будимо то што јесмо - Интервју са Драгославом Ђорђевићем (Кишобран, септембар 2007)
- Иво Андрић о албанском питању
- Петар II у депешама Титових амбасадора
Историја - мит и заблуда
БОМБЕ ЗА СРЕЋАН УСКРС
Дневни лист "Политка" је у свом броју од 26. марта 2011. године објавио текст Драгана Влаховића под насловом "Бомбе за срећан Ускрс". Прилог преносимо у прилог величању 27. марта као антифашистичког народног покрета у говорима Вука Јеремића и Ивице Дачића у Архиву Србије 27. марта 2011. године; ево како су антифашисти најавили свој долазак Србима (уз помоћ, наравно, Великих Савезника: Америке и Енглеске)...
ПОЛИТИКА, 26.3.2011.
ПИШЕ: Драган Влаховић
Мада су савезничка бомбардовања градова Србије и Црне Горе, посебно Ниша, почела још у јесен 1943. године, права бујица тих разарајућих уништавања кренула је марта и априла 1944. године. Мада се званична историографија тим збивањима, нажалост, није детаљније бавила (!), по југословенским школама се деценијама учило да је то морало да се деси, јер су тада уништавани последњи остаци фашистичких завојевача.
Заблуда.
Југословенско ратиште у тим годинама Другог светског рата није било место одигравања важних ратних операција. Немачке снаге биле су малобројне, како је написао у својим сећањима генерал Александер Лер, нацистичку војску чинили су трећепозивци. Уз то, Италија је, као сила Тројног пакта, већ била капитулирала. У градовима није било партизанских јединица.
Па какви су то онда били разлози за страховита разарања градова и масовно уништавање српског народа?
Дакле, по документима, америчко-енглеска бомбардовања почела су у среду, 20. октобра 1943. године. Ниш је засут бомбама, од којих је у истом трену погинуло више од 250 људи. После проглашења Јосипа Броза за маршала, крајем новембра 1943. године, и договора Стаљин–Черчил о подели интересних сфера, Србија без партизана, са јединицама Југословенске војске у отаџбини, требало је да осети, по својим леђима, снагу савезника и њихових одлука.
Па су тако Јосип Броз, односно Врховни штаб, из даљине, давали инструкције по којим градовима треба да падају бомбе. По цивилним циљевима, болницама, школама, факултетима, саобраћајницама, гробљима, невином становништву. О томе сведоче документа, која је у Берлину пронашла професор Смиља Аврамов и у фељтону „Политике” о томе обавестила јавност.
Ударано је по Нишу, Краљеву, Крагујевцу, Крушевцу, Смедеревској Паланци, Лесковцу, Смедереву, Горњем Милановцу, Београду... Само у главном граду је, у првом налету, погинуло око две хиљаде људи, а пет хиљада теже и лакше рањено. А онда је дошла нова команда Пека Дапчевића: „Савезници, Американци и Енглези, удрите по Никшићу” – погинуло је истог часа око 500 деце, жена и мушкараца. Радио Лондон је јавио: „Приликом напада на Никшић бачене су блок бомбе од две тоне. Порушено је или оштећено пола вароши. Никшић је бомбардован на тражење маршала Тита”. Потом су страдали Подгорица (5. маја) – убијен је сваки шести становник, а 4.500 људи теже и лакше рањено, Цетиње, Сјеница, Бијело Поље, Колашин, Шавник, Андријевица, Гацко, Билећа...
На бомбама је, у данима око највећег хришћанског празника Васкрса, писало „Срећан Ускрс”. А 17. априла освануо је плакат у Београду: „Они се од Енглеза надаху слободи, не знајући да их та нада право у смрт води”.
