Покровитељ
Филм
Књиге о 27. марту
Рехабилитација
Сахрана на Опленцу
Годишњица
Сазнајте више...
- Кнез Павле сачувао Хрватима Истру (Политика, 4.11.2012.)
- Јуриш на Дедиње (Политика, 8.10.2012.)
Политичко завештање српском народу др Мирослава Спалајковића
- Јадни Срби, шта ће бити с њима (Press, 7.3.2012.)
- Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије (Вечерње новости, 28.1.2012.)
- Пуч слободних зидара (Press, 01.08.2010.)
- Време смакнућа без суда и пресуде: Случај господина Владислава Рибникара - Коста Димитријевић
- Инсерт из ТВ емисије о кнезу Павлу (РТС, 2008)
- Изгнанство: Јоханесбург, 1946
- Никола Миловановић: Војни пуч и 27. март
- Милан А. Фотић: Изгубљени пут - Правно-политичка и идеолошка расправа
Др Јакоб Б. Хоптнер: Југославија у кризи: 1934-1941 (одломак)
- Ексклузивне фотографије: Кнез Павле у државној посети Немачкој
- Др Мирко Косић - Одабрани текстови
- Драгослав Ђорђевић: На раскрсници '41 (одломци)
- 27. март 1941.: Метеоролошке прилике у Београду
- Округли сто 27. март 1941: Кнез Павле у вихорима европске политике (Београд; 25-27.3.2003.)
Краљевина Југославија 1941. - Проф. др Вељко Ђурић Мишина
Будимо то што јесмо - Интервју са Драгославом Ђорђевићем (Кишобран, септембар 2007)
- Иво Андрић о албанском питању
- Петар II у депешама Титових амбасадора
Историјско-епски излет министра спољних послова
ПУЧ ВУКА ЈЕРЕМИЋА
PRESS, 29.3.2011.
ПИШУ: Вељко Миладиновић, Радован Ж. Марковић
После излагања о демонстрацијама 27. марта 1941. као дану када су наши преци заблистали у одбрани најплеменитијих вредности, министар спољних послова Вук Јеремић нашао се на удару јавности и историчара који истичу да је тим чином Србија увучена у рат који смо платили милионским жртвама.
Говор министра Јеремића чак је испровоцирао СПО да упути јавни позив високим државним функционерима да напусте реторику „из доба најцрњег диктаторског режима Јосипа Броза".
Раскомадана држава
Потпредседник СПО-а Александар Југовић каже за Press да је невероватно са каквом страшћу Вук Јеремић и други политичари славе овај датум.
Истина о 27. марту - Где греши Вук Јеремић Мастерсон и Бенет спасли српску душу „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили...", чувена је изјава америчког изасланика за Балкан Вилијама Донована. Њега је неколико дана пред пуч кнез Павле отерао из Београда с поруком за Вашингтон: „Југославија ће да уђе у рат против Немачке када и Америка." Зато је јако чудно кад 70 година касније амерички ђак задужен за спољну политику Србије одржи ватрен говор у којем велича став пуковника Донована. Као и ставове британског агента Боре Мирковића и осталих пучиста који су за свој „патриотизам" били плаћени 100.000 фунти. Телеграм Џорџа Тејлора из британске амбасаде у Београду, 27. марта: „Мастерсон је изванредно обавио посао и заслужује највећу могућу похвалу. Похвалу заслужује и Бенет који је открио Трифуновића. Исто тако и Ханау, који је имао Тупањанина". Дан касније Черчилу се јавио и шеф операција СОЕ у Југославији Хју Далтон: „Откако сам преузео СОЕ у Југославији, потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга. Новац је, углавном, отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања, укључујући и награде за повремене мање саботаже. Мислим да смо добили добру противвредност за уложени новац!" Шеф СОЕ се жали како за исти новац није успео у Румунији и Бугарској „спасавање душе", како је Черчил назвао пучеве. Па открива злочин свргнутог кнеза: „Ваш апел кнезу за минирање Ђердапа није уродио плодом због неодлучности тог љигавца. Али пуч је био успешан. Надајмо се да ће и крајњи ударац бити исти." А крајњи ударац већ крајем марта најављује један човек који с највећим одушевљењем прима вести из Београда. Анте Павелић 31. марта обраћа се Хрватима: - Као што вам је познато, догађаји су се развили онако како смо си само желети могли и у којем смо се правцу борили дуги низ година... Наша усташка ствар је посве сигурна... А кнез Павле и његова влада знају шта прети уколико не потпишу Пакт. На седници Крунског савета 6. фебруара начелник генералштаба предвиђа отпор од 10 дана, али и комадање земље, усташки напад, геноцид над Србима. Записници, ипак, показују да су сви за отпор Хитлеру... Намесник Станковић тражи да Србија „симболично уђе у рат". Генерал Пешић га прекида и каже: „Ја сам стари војник, али још нисам чуо за симболичан рат." Намесник предлаже да с војском оду у Грчку, али премијер Цветковић одбацује: „То је себично гледиште, ми да побегнемо, а народ оставимо на милост и немилост." Крунски савет гласа за рат и нуди Хитлеру да приступи Тројном пакту, али без војних клаузула. Немци одбијају, да би на крају Рибентроп 19. марта у 6.43 позвао амбасаду у Београду: „Реците тој господи да је ово последња прилика коју не смеју да пропусте. Више нема одлагања..." И Немци пристају да једино с Југославијом потпишу Пакт, готово исти као тада важећи Пакт Стаљин-Хитлер. Тајне клаузуле објављене су у „Политици" од 26. марта. Та страна се једина није нашла на изложби „Антифашизам, историјски избор" на којој је говорио Вук Јеремић. Вељко Лалић |
- Не знамо шта би се десило да није било војног пуча 27. марта, али знамо шта се десило као последица тог пуча. Окупирана је и раскомадана држава, над српским народом у Хрватској и Босни почињен је усташки геноцид. Окупатор је учинио најстрашније злочине у Србији. Избио је крвави грађански рат између антифашистичког покрета, комунистичког и ројалистичког, а крајњи исход свих тих трагедија било је успостављање комунистичке диктатуре када је комунистички победник ликвидирао десетине хиљада идеолошких противника - каже Југовић.
Историчар Миодраг Јанковић слаже се да је Јеремићев говор сличан онима из Брозовог времена.
- Славити 27. март као што га је славио Броз значи да се брани пуч Боре Мирковића који је унесрећио српски народ. И какав је то епохални подвиг када уведете земљу у рат и изгубите милион и по људи. То није нешто чиме треба да се поносимо. Броз и српски комунисти су непрекидно говорили да је нешто историјски тренутак. У ствари, они су непрекидно желели да у историју уђу њихова лаж, преваре и убиства Срба. Ми смо изгубили милион и по људи, доживели да нам комунисти сређују земљу, а Јеремић каже да је све то у реду и да је то цена да бисмо били антифашисти - прича Јанковић.
Јанковић подсећа да ово није први пут да се Вук Јеремић окреће историјско-епском приступу у својим говорима, а да је најупечатљивији био на Колеџу Витон у Чикагу, кроз који је провлачио библијске мотиве, а на крају Косово упоредио са америчким Перл Харбуром, подсећајући да је Америка због Перл Харбура ушла у Други светски рат.
Реторика на куб
Бранко Радун, политички аналитичар, каже да је овакав „епски маркетинг" Вука Јеремића непримерен зато што упоређује историјске прекретнице српског народа са садашњим позицијом Србије око Косова, због чега његове реченице имају далеко већу тежину у јавности.
- Неумесно је да Вук Јеремић говори о величини 27. марта, док су преговори са Приштином које води његово министарство много више ближи политици 25. марта. То је политика прихватања реалног стања - каже Радун.
Некадашњи министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић каже да Вук Јеремић поново дигао своју реторику „на куб", што не сме да буде својствено министру спољних послова.
- Посао министра спољних послова није да говори о историји. Он вероватно има амбиције које су веће од позиције коју тренутно има и покушава да придобије уз себе патриотски оријентисане гласаче, али и старе антифашисте. Удара две муве једним ударцем - каже Јовановић.
Анкета
Александар Вучић (СНС)
Press све објаснио!
Нисам ништа разумео шта је Јеремић говорио. Што се тиче 27. марта, мислим да је Press пре неколико дана имао одличан додатак о томе. Мислим да смо имали много више жртава него што је требало... Ја му не замерам ништа. А шта ће друго људи из власти да причају сем о прошлости, јер не могу о садашњости, а још мање од будућности. Шта друго да раде?! - каже подсмешљиво Вучић.
Петар Петковић, ДСС
Боље да се бави својим чиновницима
Уместо питања историје, које је у нашем случају обележено једном острашћеном идеологијом комунизма, министар спољних послова би требало да чини све да води такву спољну политику у којој његов чиновник не би водио дијалог о успостављању добросуседских односа са Косовом.
Ивица Дачић, СПС
Је л' и кнез Лазар био авантуриста?
Колико ја знам, 27. март нису извели комунисти већ грађанска опција. А, колико знам, такође, комунисти нису били у Првом светском рату, ни у Балканским ратовима, ни у Првом ни Другом српском устанку, ни у Косовској бици. Па, јесу ли и то била сулуда и беспотребна страдања? Или је требало приступити пакту са Отоманским царством или Аустроугарском? И јесу ли кнез Лазар или Александар Карађорђевић били јунаци или авантуристи који су народ увели у страдање уместо да се приклоне окупаторима? Жалосно је да се данас бавимо овим темама, док се они народи који су Хитлера дочекивали цвећем хвале својим наводним антифашизмом.
Истина - насловна страна која се фалсификује 70 година
Срђан Миливојевић (ДС)
Треба видети све аспекте 27. марта!
Нисам ту да тумачим политичку причу, а историјске догађаје могу да тумаче историчари, политичари, уметници, новинари... Било би питање да ли би Србија могла да приступи Тројном пакту, а да се очува војна неутралност.
Зоран Остојић (ЛДП)
Антифашизам, темељ НАТО
Антифашизам је један од темеља уједињене Европе. Београд је још тада, 27. марта 1941, показао своје грађанско, антифашистичко лице и лојалност будућим западним антифашистичким савезницима. Онима који су касније основали НАТО. Све друге контроверзе тих догађаја треба оставити историчарима.
(Текст објављујемо уз дозволу дневног листа Press.)
