Покровитељ

Филм

Књиге о 27. марту

Остале књиге...

Рехабилитација

Сахрана на Опленцу

Годишњица

Сазнајте више...

- Истина о 27. марту у Тителу (4. јул 2011.)

- Промоција књиге у вршачкој Градској библиотеци (18. март 2010.)

- Принцеза на ФПН (Гостовање принцезе Јелисавете и аутора књиге на Факултету политичких наука у Београду)

Истина о 27. марту: Приказ књиге (Кишобран, април 2008.)

ИСТИНА О 27. МАРТУ

Полемика о књизи у дневном листу Политика

Чекајући следбенике

15. април 2008.

Поводом текста („Новооткривене истине о 27. марту", „Политика")

Никола Жутић је објавио свој напад на текст Илије Рапајића и покушао да омаловажи вредност књиге „Кнез Павле - истина о 27. марту" коју сам имао задовољство да напишем са Вељком Лалићем.

Никола Жутић се нашао увређен кад је у Рапајићевом напису прочитао да смо ми „направили одличну анализу докумената" и „најтемељније истраживање докумената у вези са 27. мартом".

Никола Жутић је затим одржао лекцију „некомпетентном новинару" и ауторима упозоривши их да је у „најмању руку неозбиљно" проглашавати неку књигу „истином о 27. марту".

Никола Жутић нам је открио да је 27. март „контроверзан и комплексан догађај". Жутић нам је, приде, благонаклоно указао ко може да се бави овом темом и на који начин. То могу само ученици и следбеници проф. др Бранка Петрановића (1927-1994), који годинама „студиозно" истражују „професионални" и „искусни историчари", који као Жутић знају да себе хвале и препричавају сопствене књиге. „Писци и публицисти" то не могу.

Никола Жутић, очигледно, није прочитао књигу „Кнез Павле - истина о 27. марту", можда и због тога што је оценио да је она испод његовог нивоа и што је он одавно „данас већ далеке 1990", заједно са проф. др Бранком Петрановићем схватио да је 27. март: „контроверзан и комплексан догађај". Уосталом, њихова „волуминозна тематска збирка" је објављена, и тачка.

Никола Жутић нам је својим „упозорењем" показао зашто су књиге као наша и те како данас потребне и зашто их треба објављивати у великим тиражима (наша књига је штампана у 30.000 примерака и може се купити на свим киосцима у Србији). Управо због тога што следбеници проф. др Петрановића сматрају да је српска историја само њихов резерват.

„Ко друкчије каже, клевеће и лаже!" Хиљадама наших читалаца ће бити јасно зашто је Никола Жутић изабрао да нас нападне и омаловажи књигу „Кнез Павле - истина о 27. марту". Крајем четрдесетих и почетком педесетих година 20. века домаћи историчари су тврдили да је 27. март „наше велико дело, које је под руководством Тита и Партије почело да се изграђује 27. марта" („Политика", 27. март 1949),... да је 27. март био „извршен од југословенских народних маса предвођених комунистичком партијом" („Политика", 27. март 1950).

Деведесетих година домаћи историографи више нису могли да објављују сличне „научне истине". Ваљало је овој титоистичкој „истини" сашити ново одело.

Тако је 27. март постао „контроверзан и комплексан догађај" којим могу да се баве једино „професионални и искусни историчари". Само, и то ново лукавство се није примило. Наша књига то, између осталог, показује. Али и не само наша књига...

Следбеници проф. др Бранка Петрановића, дакле, „професионални и искусни историчари", састављају данас уџбенике из којих наша деца уче историју. Ево шта пише у једном таквом: (...) „Југословенска влада је, после вишемесечних преговора и колебања, потписала у Бечу протокол о приступању Југославије Тројном пакту. Тај протокол је подразумевао да Југославија буде поштеђена од учешћа у рату, али би немачке трупе имале право да преко њене територије пролазе у Грчку (подвукао М.Ј.)". (Сузана Рајић, Коста Николић, Небојша Јовановић: „Историја за 8. разред основне школе", Београд, Завод за уџбенике, јануар 2007).

Ми смо, у нашој књизи, објавили прву страну „Политике" од 26. марта 1941, са насловом преко целе стране: „Југославија је приступила пакту трију сила под условом да за време трајања рата Немачка и Италија не траже прелаз нити превоз својих трупа преко југословенске територије".

Дакле, ево зашто је потребно објављивати истину о 27. марту. Не чекајући више да се ученици и следбеници проф. др Петрановића освесте.

А читаоцима које је заинтересовала ова полемика и који би да сазнају још тога о професору кога толико воли и хвали његов ђак и следбеник Никола Жутић, препоручујем неколико незаборавних и волуминозних књига проф. др Бранка Петрановића:

„Историја и револуција", Београд, 1964; „АВНОЈ-револуционарна смена власти" (1942-1945), Београд, 1973; „АВНОЈ и револуција", Београд, 1984; „Револуција и контрареволуција", књига 1-2, Београд, 1985.

Историчар
Миодраг Јанковић

(Политика Оn-line)